NEKA SE PONOVI 2001. GODINA Istorija Srbije na Evrobasketu

06:00 | 25-08-2025

EP2025 0

Autor: Marko Cubrak

Reprezentacija Srbije nije propustila nijedno Evropsko prvenstvo od sticanja nezavisnosti, ali ni na jednom nije bila tako veliki favorit za osvajanje zlatne medalje kao na predstojećem.

Košarkaška reprezentacija Srbije

Srbija na zlato čeka još od 2002. godine kada se popela na krov sveta u Indijanapolisu, dok je poslednje najsjajnije odličje na Evropskom prvenstvu osvojeno godinu ranije. Do obe pomentue titule naš tim je stigao predvođen selektorom Svetislavom Pešićem. 

Mnogi su mišljenja da je ovo poslednji ples ove generacije, a bilo bi lepo da se priča završi zlatnom medaljom.

U ovom tekstu osvrnućemo se na put Jugoslavije na Evrobasketu.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Jugoslavija je debitovala na Evropskom prvenstvu u košarci 1947, petom izdanju turnira. Tim je zauzeo 13. mesto od 14 timova u konkurenciji, izgubivši od Sovjetskog Saveza i Mađarske u preliminarnoj rundi, pobedivši Holandiju, ali izgubivši od Italije u polufinalnoj rundi (zauzevši tako treće mesto u trouglu između timova) i pobedivši Albaniju u meču za rangiranje između 13. i 14. mesta.

Drugo pojavljivanje Jugoslavije bilo je na Evrobasketu 1953. u Moskvi. Izgubili su rano sa 27:25 protiv Bugarske, ali su završili sa 3-1 u svojoj preliminarnoj grupi. Jugoslavija je završila na drugom mestu i tako se plasirala u finalnu rundu. Tamo su pobedili tri utakmice, ali su izgubili četiri, što im je donelo ukupno šesto mesto u turniru sa 17 timova.

Jugoslavija se ponovo plasirala u finalnu rundu 1955. u Budimpešti, ovaj put sa drugim mestom i skorom 3-1 u preliminarnoj rundi. Njihov finalni nastup bio je ispunjen sa šest poraza u sedam utakmica, što im je donelo osmo mesto među 18 učesnika.

Jugoslavija je zauzela šesto mesto na Evrobasketu 1957. u Sofiji, gde su uspeli da zabeleže dve pobede u finalnoj rundi, pobedivši Poljsku i Francusku i završili sa skorom 2-5.

Prva medalja za Jugoslaviju

Mesto i vreme održavanja: Beograd, 29. april - 8. maj 1961. godine

Domaći teren "plavi" su iskoristili na najbolji mogući način i osvojili prvu medalju na šampionatima Evrope. Korać, Daneu, Đurić i ostali, do srebra su stigli sa skorom 7-2, a oba poraza naneo im je neprikosnoveni Sovejtski Savez na putu do svog šestog zlata. Finale je bilo neizvesno do samog kraja, ali je "zbornaja" uprkos 12.000 naših navijača uspela da trijumfuje.

Prvi put u istoriji evropskih prvenstava FIBA je ograničila broj učesnika 1963. godine u Poljskoj na 16. Poljaci su, kao i dve godine ranije "plavi", iskoristili prednost domaćeg terena, ali nisu mogli preko nepobedivih Sovjeta. Domaćin je morao da se zadovolji srebrom, a naš nacionalni tim bronzom, koja je osvojena u fenomenalnoj utakmici za treće mesto protiv Mađara - 89:61 za "plave".

Na Evrobasketu 1965. ponovo su bili poraženi od Sovjetskog Saveza u finalu. Na Eurobasketu 1969. poraženi su 81:72 u finalu, opet od Sovjetskog Saveza. Ivo Daneu i Krešimir Ćosić bili su izabrani u idealni tim turnira. Kapičić je bio najbolji strelac protiv Grčke, Simonović protiv Švedske, Daneu protiv Mađarske, Ćosić protiv Sovjetskog Saveza i Poljske, a Rajković je postigao 16 poena u finalu, praćen Daneuom sa 12.

Dominacija od 1973. do 1977. godine 

Jugoslavija je 1973. godine prvi put osvojila Evrobasket pobedivši domaćina Španiju u finalu u Barseloni 78:67. Uspeh je ponovljen dve godine kasnije, kada je Jugoslavija bila domaćin. Utakmice finalne grupe igrale su se u novoj beogradskoj dvorani "Pionir", a odlučujući meč za zlatnu medalju plavi su odigrali, protiv koga drugog nego protiv Sovjeta.

Dominacija je nastavljena 1977. godine. Za razliku od prethodna dva prvenstva Evrope na kojima je imala stopostotan učinak, Jugoslavija je u Belgiji doživela poraz u takmičenju po grupama - bilo je 111:103 za Čehoslovačku.

Jugoslavija je osvojila bronzanu medalju na Evrobasketu 1979 kada je u meču za treće mesto pobedila Čehoslovačku. Drugo mesto osvojeno je 1981, kada je Jugoslavija izgubila 84:67 u finalu od Sovjetskog Saveza. Ponovo je osvojena bronza 1987, kada je u borbi za treće mesto pobeđena Španija 87:98, nakon poraza 81:77 od Grčke u polufinalu.

Nova dva zlata

Jugoslavija je posle više od deset godina od poslednjeg zlata na Evrobasketu, ponovila uspeh 1989. godine. Pobeđena je Grčka u finalu koje se te godine održavalo u Zagrebu sa selektorom Dušanom Dudom Ivkovićem. Pobedili su Italiju 97:80 u polufinalu, a onda Grčku 98:77 u utakmici za zlatnu medalju.

Evrobasket 1991. godine u Italiji bio je poslednji turnir na kom je Jugoslavija učestvovala, jer se zemlja raspala u narednim mesecima.

Italijani su u pripremnom periodu uspeli da pobede našu reprezentaciju i sa mnogo optimizma kao domaćini čekali su još jedno kratko takmičenje (osam timova, po četiri u dve grupe, najbolje dve ekipe idu u polufinale). Međutim, na putu do petog zlata, "plavi" već drugo prvenstvo zaredom nisu imali pravog rivala.

U finalnoj utakmici, protiv motivisanih domaćina, bilo je laganih 15 razlike za Jugoslaviju. Ostaće upamćeno da je još za vreme šampionata iz Ljubljane stigla direktiva da Jure Zdovc napusti ekipu, tako da Slovenac na kraju nije ni bio na pobedničkom postolju. Posle ovog takmičenja ni Hrvati više nisu igrali za Jugoslaviju, koja je godinu dana kasnije suspendovana iz međunarodnih takmičenja zbog sankcija Ujedinjenih nacija.

Evropsko prvenstvo u košarci 1995. je bilo međunarodno košarkaško takmičenje koje je održano od 21. juna do 2. jula 1995. u Atini. Jugoslavija je tada osvojila zlatnu medalju, a Litvanija srebrnu. Pošto se Jugoslavija tada već raspala i države su se odvojile, Hrvatska kao nezavisna država osvojila bronzanu medalju.

Osim zlata Jugoslavije, prvenstvo je upamćeno i po incidentu koji su izazvali reprezentativci Hrvatske koji su tada sišli sa pobedničkog podijuma u trenutku dok su se reprezentativci Jugoslavije peli na njega. To je bila poslednja medalja koju je Hrvatska osvojila na nekom takmičenju.

Evropsko prvenstvo u košarci 1997. bilo je održano od 25. juna do 6. jula 1997. u španskim gradovima Barselona i Đirona. SR Jugoslavija je osvojila zlatnu medalju, Italija je srebrnu, dok se Rusija okitila bronzanom. To je Jugoslaviji bila sedma titula na evropskim šampionatima. Tada je na mestu selektora bio Željko Obradović.

Tog 30. juna 1997. godine prvi put od raspada SFRJ, reprezentacija Jugoslavije susrela se sa Hrvatskom. U prvom delu turnira, Jugoslavija je savladala Poljsku 104:76, Letoniju 108:89, dok je poraz od Italije 74:69 našem timu doneo drugo mesto grupe C, i plasman u drugu rundu – grupu F. Sistem je bio takav da su takmičenje nastavljale po tri ekipe iz svake grupe, dok je rezultat protiv ekipe koja je bila poslednja plasirana bio eliminisan.

Jugoslavija je tako u drugu grupu i pred duele sa Nemačkom, Španijom i Hrvatskom ušla sa tri boda. U prvom meču, trijumf je bio protiv Nemačke sa 88:73 i poslužio kao dobar uvod pred meč sa Hrvatskom, koja je bila drugoplasirana u grupi D, iako je zabeležila svega jednu pobedu protiv Nemačke 75:55. Tome su dodali i dva poraza od Španije (78:71) i Ukrajine (95:88).

Meč protiv Jugoslavije bio je odlučujući za sudbinu Hrvatske 1997. na prvenstvu. U poslednjem minutu, Đorđević i ekipa imali su samo poen prednosti. Hrvatska se u poslednjem napadu oslonila na Slavena Rimca i njegovim košem četiri sekunde do kraja susreta povela 62:61. Tada je loptu uzeo Milenko Topić, dodao Aleksandru Đorđeviću i nastala je istorija košarke. Baš preko Rimčeve ruke za pobedu Jugoslavije pogodio je Saša Đorđević za konačnih 62:64.

Do kraja turnira, redom su pobeđivane Španija (79:70), pa Litvanija u četvrtfinalu (75:60), zatim Grčka u polufinalu (88:80), da bi finale Italijani završili sa samo 49 poena.

Poslednje evropsko zlato

Na 32. Evropskom prvenstvu u Turskoj, jedna nova selekcija Jugoslavije vratila je primat na kontinentu i to ponovo bez ijednog poraza.

Počev od Hrvata, pa redom, nijedan tim nije bio ni blizu "plavima", koji su jedino domaćinu Turskoj, u finalu, dozvolili "luksuz" da izgubi jednocifrenom razlikom. Jugoslavija je do osmog zlata u istoriji evropskih prvenstava stigla pobedivši rivale prosečnom razlikom 23,3 poena!

Sušni period

Nakon evropskog trona 2001. godine, usledio je neuspeh na narednom prvenstvu, kada je osvojeno šesto mesto.

Evropsko prvenstvo u košarci 2005. bilo je održano u četiri grada Srbije i Crne Gore: Beogradu, Novom Sadu, Podgorici i Vršcu. Grčka je osvojila zlatnu medalju, Nemačka je osvojila srebrnu, dok je Francuska osvojila bronzu. Ovo prvenstvo ostalo je upamćeno kao veliki neuspeh nacionalnog tima. Srbija i Crna Gora bile su čak 11. na ovom evropskom šampionatu i takmičenje završila u osmini finala porazom od Francuske.

Nakon Evropskog prvenstva i debakla 2005. godine, usledilo je naredno koje se održalo 2007. godine u Španiji. Srbiju je tada kao selektor predvodio Zoran Moka Slavnić i bili smo na 13. mestu, dok je šampionat osvojila Rusija pobedom u finalu protiv domaćina. 

Povratak na košarkašku mapu

Kao najmlađi tim te 2009. godine na Evrobasketu u Poljskoj, Srbija je iznenadila sve i osvojila drugo mesto. Ipak je Španija sa Gasolom bila nezaustavljiva i ubedljivo savladala našu ekipu u finalu sa 85:63.

Srbija je na putu do evropskog srebra 2009. u grupi pobedila Španiju, Veliku Britaniju, Poljsku, Tursku i Litvaniju, a izgubila od Slovenije. U četvrtfinalu smo bili bolji od Rusije, a u polufinalu od Slovenije sa 96:92.

alo Marko Metlaš/Alo!
 

 

Posle srebra na prethodnom prvenstvu, ponovo je usledio neuspeh. Velike oscilacije imala je Srbija u novijoj istoriji košarke, a 2011. godine završila je kao sedma.

Sedmo mesto smo zauzeli i 2013.

Evropsko prvenstvo u košarci 2015. je bilo 39. po redu evropsko košarkaško prvenstvo za muškarce koje je održano u Francuskoj, Hrvatskoj, Nemačkoj i Letoniji. Prvobitno takmičenje je trebalo da se održi u Ukrajini, ali je zbog nestabilne političke situacije i rata u toj zemlji FIBA Evropa odlučila da domaćinstvo dodeli drugoj zemlji (zemljama). Srbija je na ovom šampionatu bila četvrta sa novim selektorom, proslavljenim reprezentativcem Sašom Đorđevićem.

U polufinalu je Srbije izgubila od Litvanije sa 67:64, dok je u meču za treće mesto Francuska bila bolja od "orlova" sa 81:68.

Evrobasket 2017. godine još uvek je bolna tema za našu reprezentaciju. Srbija je u finalu izgubila od Slovenije sa 93:85. 

Suze Bogdana Bogdanovića nakon poraza u finalu sigurno niko nije zaboravio. Sadašnji kapiten je do finala vodio Srbiju u polufinalu protiv Rusije kada je dao neverovatna 24 poena.

Pravi krah je Srbija doživela 2022. godine. Predvođeni Nikolom Jokićem, "orlovi" su protutnjali kroz grupnu fazu, da bi u osmini finala naleteli na minu u vidu Italije i izgubili sa 94:86.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Tagovi:
Svetislav Pešić košarkaška reprezentacija srbije
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Povezane vesti

Pogledajte još iz kategorije "EP2025"