VELIKI ROĐENDANSKI INTERVJU Elšnik za sport.alo o jednom pozivu sa "Marakane" koji je sve promenio, voditeljskom poslu, najlepšoj životnoj ulozi, pobedi protiv Partizana, Ligi šampiona...?

06:51 | 15-10-2024

Fudbal 0

Za specijalni povod, rođendan Alo! imali smo i posebnog sagovornika, a to je bio upravo reprezentativac Slovenije koji je u opšitnoj intervjuu pričao o jednoj šali na društvenim mrežama koja ja bila najava njegovog dolaska u Beograd, odluci da odbije Dinamo Zagreb, utakmici protiv Liverpula, rođenju drugog deteta, najvećoj pobedi u karijeri...

Timi Maks Elšnik

 

Piše: Miloš Milenović

Marko Elzner, Milenko Aćimović, Ivan Toplak, Nejc Pečnik... Fudbaleri kojima je zajedničko to da su iz Slovenije i da su ostavili trag u Crvenoj zvezdi. Gotovo svako od njih postao je miljenik navijača, a biti miljenik navijača Zvezde nije nimalo lako.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Za kratko vreme isto je uspeo i Timi Maks Elšnik, doskorašnji vezista Olimpije iz Ljubljane koji je brzo kupio srca pristalica crveno-belih. Momak koji je briljirao na Evropskom prvenstvu stigao je ovog leta na "Marakanu". Mnogi klubovi su ga želeli, ali je on hteo samo u Zvezdu.

Za specijalni povod, rođendan Alo! imali smo i posebnog sagovornika, a to je bio upravo reprezentativac Slovenije koji je u opšitnoj intervjuu pričao o jednoj šali na društvenim mrežama koja ja bila najava njegovog dolaska u Beograd, odluci da odbije Dinamo Zagreb, utakmici protiv Liverpula, rođenju drugog deteta, najvećoj pobedi u karijeri...

Ponuda Dinama iz Zagreba i poziv Terzića koji je sve promenio

Timi Maks Elšnik Marko Metlaš/Alo
 

Nedavno si stigao u Zvezdu, kako si se privikao na novi tim i generalno život u Beogradu?

- Mislim da sam se brzo uklopio u ekipu. Moram da kažem da su mi svi u klubu puno pomogli, šta god mi je trebalo svi su bili tu od prvog minuta, pa se sve brzo rešavalo. Nije nam bio problem da se prviknemo i na Beograd, nije daleko od Ljubljane. Moji roditelji i roditelji moje devojke su mnogo puta bili ovde, tako da smo svi znali gde dolazimo. Sviđa nam se grad, tako da je sve pozitivno.

Iza tebe je prilično vrelo leto, Evropsko prvenstvo, pa dolazak na "Marakanu". Da li je bilo teško prihvatiti ponudu crveno-belih?

- Poslednjih šest meseci u Olimpiji se već znalo da ću otići, da je došao trenutak za to. Ostalo mi je godinu dana ugovora, čekali smo to Evropsko prvenstvo koje i meni, a i klubu može pomoći po pitanju pronalaska novog angažmana, diže se cena, status... Slovenija je u Nemačkoj igrala dobro, pa i ja s njom, tako da su apetiti rasli. Nije bilo pitanje kada idem, nego gde. Olimpija je ta koja odlučuje na kraju, kakve im ponude stignu i da li su oni zadovoljni. Ispali su maksimalno korektni, pitali su me šta ja želim. Zvezda je pozvala, rekla da će platiti isto koliko i drugi klubovi koji su bili zainteresovani ako Timi želi u Beograd. Bio sam jako srećan, sigurno da je Liga šampiona baš jak faktor za svaog igrača i to je jedan od razloga zašto sam došao. Sve se brzo desilo, izbacili smo Bode i eto me u tamo gde sam sanjao da budem...

Kako je sve počelo što se tiče tvog dolaska?

- Sve se desilo na brzinu. Znao sam da me želi Dinamo iz Zagreba i još jedan italijanski klub. Nisam ni znao gde ću završiti dok se nije javila Zvezda, tačnije direktor Zvezdan Terzić. Znam da je bio dan finala Evropskog prvenstva, delegacija crveno-belih je došla u Nemačku na razgovor sa ljudima iz Fudbalsko saveza Slovenije, pričalo se o utakmici protiv Srbije, a onda sam i ja bio jedna od tema, čuli su da Olimpija traži klub, da se čeka transfer i rekli: "Zašto ga mi ne bismo uzeli". Pozvali su me nakon toga i nisam imao šta da razmišljam, rekao sam da sam spreman i da oni reše sa Olimpijom šta je potrebno za potvrdu transfera.

Mnogi slovenački fudbaleri ostavili su dubok trag noseći crveno-beli dres. Da li si imao prilike da razgovaraš sa Nejcom Pečnikom, Dejanom Kelaharom, trenerom Slavišom Stojanovićem?

- Nisam imao prilike da pričam sa svojim sunarodnicima pred dolaska u Zvezdu. Poznato vam je šta su oni ovde uradili, bili su deo kluba kada nije sve bilo tako sjajno, a osvojili su dugo čekani šampionski pehar. Mislim da su svi Slovenci ostavili pozitivan utisak na "Marakani" i da su ih navijači zavoleli. Tako je i u mom slučaju, samo mi stižu pozitivne poruke. Ja ću dati sve od sebe da im na terenu vratim za to. Osećam se kao deo Zvezdine porodice. Nisi spomenuo Jaku Blažiča koga ovde svi vole kao da je dete Zvezde i ne znam zašto je to tako. Mislim da ljudi cene to što smo zahvalni, da smo radnici. Nema problema sa Slovencima u Zvezdi (smeh) 

"Ako si takav čovek, nikad nećeš imati problem u Zvezdi"

Timi Maks Elšnik Fk Crvena Zvezda
 

Brzo si postao miljenik navijača Zvezde, kako tebi sve to izgleda?

- Bilo je tako svuda gde sam igrao. Ja za sebe smatram da sam pošten, da sam dobar čovek, da ako imam priliku da nekome pomognem, ja ću to i uraditi. Da li je to da nekome poklonim dres, šorc... ako imam višak karata ja ih dam nekome koga sretnem na ulici. Znam da ima ljudi koji sebi to ne mogu priuštiti, a voleli bi da dođu na utakmicu i da dobiju Zvezdin dres. Sve se brzo vidi, sve se brzo sazna i svi se oduševe kada vide, a meni je to sitnica, pet minuta vremena. Što se terena tiče, uvek dajem sve od sebe. Ako treba uklizaću 100 puta, navijači to prepoznaju to, drago im je kada vide da se neko bori za taj dres, za grb. Ako si takav igrač i takav čovek, nikada nećeš imati problema u Zvezdi.

 

 

Nedavno se na društvenim mrežama pojavio snimak dečaka Simona koji peva navijačke pesme dok sa tatom ide na utakmicu. Ti si kontaktirao oca i ugostio mališana na stadionu?

- Pa da, eto, to je neki primer. Ušao sam na "Iks", video snimak... bilo mi je drago da vidim tako malog dečaka koji se vraća sa utakmice, a zna navijačke pesme. Vidi se koliko mu to znači, a verovato ne zna da kaže ni koliko ima godina. Zašto ga ne bih doveo na utakmicu da vidi iz VIP lože. Tamo ima i igraonica za decu, moja ćerkica je njegovih godina pa smo brzo organizovali da se oni malo podruže, da se igraju i gledaju utakmicu zajedno. Pokušaću da sredim da neku utakmicu izađe sa mnom na teren, to mi je bila prva ideja.

Evropsko prvenstvo, duel sa Srbijom, pa penali protiv Portugala

Timi Maks Elšnik EPA
 

Kako sada gledaš na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj? Utakmice sa Srbijom, Engleskom, pa penali protiv Portugala...?

- To su bili najbolji trenuci u slovenačkom fudbalu u poslednjih 15 godina, od Južne Afrike 2010. nismo bili na nekom velikom takmičenju. Nama je cilj bio da se uopšte tamo i pojavimo, a sve što uradimo je svakako plus. Igrama smo pokazali da smo konkurentni. Grupa je bila teška, ali smo na borbenost i požrtvovanost prošli dalje sa tri remija. Utakmica sa Srbijom... delovalo nam je da je to to, već smo videli kako prolazimo grupu tada, samo nas je minut delio od toga. Onda izgubiš dva boda, a znaš da igraš protiv Engleske koja je jedan od favorita za trofej. Brzo smo "ometlali" te misli i rekli da smo videli da možemo sa svima, ako treba pobedićemo i Englesku. Sa tim mentalitetom smo ušli u meč, znali smo da nam je bod dovoljan, da imamo Jana Oblaka i odličnu odbranu. Uspeli smo da prođemo, nadali smo Rumuniji i na kraju se desi da igramo protiv Portugala - priča Elšnik i nastavlja o duelu protiv Kristijana Ronalda i ekipe:

- Znali smo da su jedna od najboljih selekcija u Evropi, ali smo isto tako znali da se može igrati s njima. Imali smo samopouzdanje, ali da... penali, lutrija... Nismo primili gol 120 minuta, imali smo tu šansu Šeška na kraju kada je izašao jedan na jedan sa golmanom. U 10 situacija on to rešava, ali se tada desilo da je promašio i na kraju smo ispali. Da smo prošli onda bismo išli na Francusku, pa Španiju... tako da bi nam na putu bile prave velesile koje bi morali da izbacujemo kao mala Slovenije. Generalno je bilo to jedno veliko iskustvo, kako za nas tako i za navijače koji su u velikom broju došli u Nemačku i bili nam fenomenalna podrška. Za njih smo mi osvojili Evropsko prvenstvo. Generacija je dobra, idealan prosek godina. Nadam se da će te energija i hemija da ostanu i da nećemo ponovo tako dugo čekati na neko veliko takmičenje. 

Odlazak na Ostrvo i utakmica protiv Liverpula koju će zauvek pamtiti

Timi Maks Elšnik Profimedia
 

Kao jako mlad fudbaler, sa 16 godina odlučio si da napustiš Sloveniju i odeš u Englesku, u Derbi?

- Kao fudbaler ti kada počneš karijeru u regionu, uvek ti je cilj da što pre odeš "preko" jer su tamo bolji uslovi, više novca, veći nivo... Brže se napred, postaješ bolji fudbaler... Tako se i meni desilo. Počeo sam da igram za kadetsku reprezentaciju, igrali smo mnogo prijateljskih utakmica, turnira, to se sve prati. Tada sam još uvek igrao kao krilni fudbaler, dao sam nekoliko golova, igrao dobro i strani klubovi su me primetili. Imao sam dobrog menadžera koji me je pitao šta ja mislim, gde vidim sebe. Meni je uvek Engleska bila broj jedan zbog Premijer lige, rekao sam da sebe vidim tamo ili možda u Nemačkoj. On je počeo da koristi svoje kontakte u Engleskoj i usledile su probe. Javilo se nekoliko klubova i Lige 1, trećeg ranga, Seltik i Derbi kao jedini iz Čempionšipa. Pre toga sam četiri puta nedeljno pre škole išao na individualne treninge, trudio se da se fizički spremim za njihov fudbal. Odlučili smo se za Derbi, pa ako tamo sve bude kako treba, videćemo za dalje. Oni su tada ciljali na plasman u Premijer ligu, vlasnik je bio milijarder, njihov trening centar je među 10 najboljih u čitavoj zemlji. Odmah su mi rekli da ću igrati za omladinski tim, to je bila prednost jer su me jedino oni videli u starijoj selekciji, dok su drugi nudili kadetske timove. Kada igraš sa starijima brže napreduješ, brže se razvijaš, oni su svi bili stariji od mene, razvijeniji. Bili su zadovoljni, pozvali su mog oca da bude sa mnom jer sam bio maloletan. Kada su mi ponudili ugovor nisam više razmišljao ni o Seltiku ni o drugim klubovima. Svi su bili uz mene i eto tako je sve počelo.

Učestvovao si u istorijskom meču u FA Kupu, a onda igrao protiv Marka Grujića i Liverpula?

- Ako se dobro sećam, dve nedelje pre tog meča sam debitovao za prvi tim isto u Kupu. Desilo se da je to bio istorijski meč, najduža penal serija protiv Karlajla, mislim da smo 16. ili 17. serija izveli, a ja sam dva puta šutirao. Na kraju je moj gol odlučio. Izvukli smo Liverpul u narednoj rundi. Meč pre duela sa "Redsima", trener mi je prišao u karantinu i pitao kako sam, da li mi dolaze roditelji na utakmicu. Ja nisam znao jer da li da ih zovem, ali mi je odgovorio da ću igrati tu utakmicu i da ih obavezno zovem da gledaju. Takve igrače gledaš samo na igrici, a sada igraš protiv njih sa samo 18 godina. Taj meč mi je najviše dao u karijeri jer sam se osetio komforno. Svaki naredni put kada bi se pojavila nervoza uvek se setim toga i pomislim "Pa čekaj, čoveče, igrao si protiv Liverpula sa 18 godina, pa nije bilo nikakvih problema, zašto bi se sada plašio". To mi je nekako ostalo u glavi. Neverovatno iskustvo i taj meč ću sigurno zauvek pamtiti.

Nakon Engleske usledio je težak period za tvoju karijeru, bio si šest meseci bez kluba?

- Svakako da svakom sportisti nije lako kada ne igra, kada si bez kluba. Igra ti se, voliš taj sport... U Sloveniji mnogo igrača brzo ode iz zemlje, a kada ne isplivaju onda se treba vratiti. Mnogi tada odustaju, ne igraju više fudbal, shvataju to kao poraz ako se vrate. To je i razumljivo. U Sloveniji nisu takve finansije da možeš živeti od fudbala, mnogo igrača u Prvoj ligi igra za novac koji bi dobili da rade u marketu. Mnogima to deluje kao da je nemoguće, ali je nažalost u Sloveniji takva situacija... Tražio sam nešto opet u inostranstvu, pričalo se o Holandiji i završio se prelazni rok bez konkretnog poteza. Čekao sam poziv na telefon, ali se ništa nije desilo. Čekali smo do zime, pa ako se ništa ne pojavi, vratiću se u Sloveniju, ali sam rekao da ako se već vraćam, da bih voleo da to bude u neki od dva najjača kluba, a to su Maribor i Olimpija. Javili su se iz Ljubljane i potpisao sam za njih. Bila je to dobra odluka, karijera je odmah krenula na gore. Zaboravili su na mene dok sam bio u Engleskoj, nisam dobijao poziv u mladu reprezentaciju iako sam znao da sam bolji od većine igrača. Jednostavno, niko ne prati treći i četvrti rang u Engleskoj. Selektor je bio takav da nije znao da upali Gugl i pretraži gde igraju njegovi igrači. Trebalo mi je malo vremena da se prilagodim opet, nije mi bio plan da ostanem četiri godine, ali je bilo lepo.

Nakon što ste izbacili Bode Glimt i ušli u Ligu šampiona rekao si da je to najveća klupska pobeda u tvojoj karijeri, da li se u međuvremenu nešto promenilo?

- Pobeda... Rekao bih da to nije isključivo jedna utakmica već plasman sa Slovenijom na EURO i kada smo prošli u nokaut fazu. Nekako na to gledam kao na najveću pobedu u karijeri, a kao jedan meč... na klupskom nivou to više nije Bode, već 4:0 protiv Partizana. Liga šampiona se igrala i prethodnih godina, a crno-bele dugo nismo savladali na njihovom stadionu... - rekao je Elšnik, ali je nastavio da se priseća i uspeo je da pronađe odgovor:

- Sa Portugalom, pobeda od 2:0 u martu. Jeste bila prijateljska utakmica, ali dao sam prvi gol za reprezentaciju tako da će ta utakmica ostati upamćena.

Podkast kao "drugi posao"

Timi Maks Elšnik Marko Metlaš/Alo
 

Mnogi ne znaju da imaš svoj podkast, da si u ulozi voditelja, kako je to sve počelo?

- Počelo je tako što sam razgovarao sa agencijom koja mi vodi društvene mreže, gledali smo šta bismo još mogli, kako da damo ljudima nešto više. Želeo sam da i drugi vide kako mi fudbaleri živimo, da smo i mi obični ljudi, da nije sve u tih 90 minuta na terenu. Stvaraju se pogrešna mišljenja o svemu tome. Mnogi sportisti su počeli da otvaraju svoje podkaste širom sveta, da prikazuju kako deluje sve iza kulisa. Ja nemam šta da krijem, znam da ljude zanima kako mi živimo i šta radimo u privatnom životu. Iskreno, bilo mi je i malo dosadno u Sloveniji, četiri puta igraš protiv istog protivnika u sezoni. Osetio sam da sam prerastao taj nivo fudbala. Našao sam nešto novo, nešto zanimljivo, a možda će mi dobro doći i kada završim karijeru. Volim kada imam dobru debatu sa nekim sportistom da i ja naučim nešto novo. Dešava se da recimo fudbaler Zvezde ode na kafu sa košarkašem Zvezde, a da je to privatan razgovor, ali bi ljudi to voleli da vide, da čuju o čemu pričaju. Moje je da isto to uradim, ali pred kamerom, da i drugi mogu da vide i čuju o čemu se priča. Kada ja pričam sa nekim fudbalerom, on će se nekako više meni otvoriti nego kada je ispred novinara, svi imaju neki "zid", paze šta pričaju, ovako kada priča sportista sa sportistom, nekako je drugačije i ljudi žele to da vide.

Imao si zanimljive goste, Benjamina Verbića, Damira Skominu... da li planiraš da pozoveš nekog saigrača iz Zvezde da ti bude sagovornik?

- Mogu da najavim Jaku Blažiča koji će verovatno biti zanimljiv navijačima Zvezde, a što se fudbalera tiče... morao bih da razmislim. Malo je nezgodno jer to 90 odsto prate ljudi iz Slovenije i voleli bi da gledaju nekog slovenačkog sportistu, ali eto tu je Mile Aćimović, Pečnik, Kelhar... videćemo, biće vremena da nešto organizujemo i napravimo.

"Biti otac... nema boljeg osećaja"

 

 

S tobom su u Beogradu devojka i ćerkica, a uskoro po drugi put postaješ otac. Kako su se one generalno snašle u glavnom gradu Srbije?

- Super su se snašle, zaista. Devojka odlično priča srpski, ćerkica se nedavno upisala u vrtić... baš voli da ide i da se druži sa drugom decom. Život je skroz normalan, kao da nismo ni otišli iz Ljubljane. Jedino što je sada duži put do roditelja, pa oni sada češće dolaze do nas nego mi do njih. Čekamo februar i drugu ćerkicu, pa će tad biti haos.

Kako se ti snalaziš u ulozi oca i da li je plan da se ćerkica rodi u Beogradu?

- Da, da, svakako je plan da se ćerkica rodi ovde u Beogradu, ako sve bude po planu. Jednostavno ne možeš nikad da znaš šta te čeka, ali je to svakako plan. Doći će tašta da nam pomogne u tom periodu jer mene u januaru čeka Liga šampiona, pripreme, karantini, ali hvala Bogu imamo nju da nam se nađe. Ja kao otac... to je više pitanje za njih dve. Nemam srca da podižem glas, uvek se obradujem kada vidim ćerkicu. Nema boljeg osećaja nego kada me nema kod kuće nekoliko dana, a onda se vratim pa ona sva srećna trči meni u zagrljaj. Devojka mi tu uvek prebacuje i pita kako se nikada njoj tako ne obraduje, ali je ona uvek s njom kod kuće, pa nije ista situacija. Zanimljivo je i kada se ide na pripreme po 14 dana, a dete u tim prvim godinama se brzo razvija. Kada se vratim zateknem "drugo dete", priča neke stvari koje nije, uradi nešto što pre nije mogla, uvek te nešto iznenadi. Videćemo kako će biti sa drugim detetom, sa prvim nije bilo problema oko spavanja, a znamo da je to jako bitno za svakog sportistu.

Kako je Elšnik postao "Neskvik"?

Timi Maks Elšnik Marko Metlaš/Alo
 

Javnost u Srbiji te je upoznala i pre dolaska u Zvezdu kada si tokom Evropskog prvenstva odgovorio jednom navijaču na društvenim mrežama. Nije mu bilo jasno kako "orlove" pobeđuje Slovenija, pa je dobio jako zanimljiv odgovor u vidu tvoje slike umesto Neskvika?

- Bio je u priču uključen i Adam Gnezda Čerin, znam da smo predstavljeni kao neki likovi iz crtaća. Bila je to prava zaj*bancija. Sećam se da sam pričao sa devojkom i ona je napravila tu fotografiju sa Neskvikom, pa sam odgovorio. To je bila šala, naravno, mislim da su svi tako i shvatili čitavu situaciju. Ja volim interakciju sa igračima, da vide da smo i mi ljudi. U Srbiji je specifična situacija, dosta je negativnih komentara po društvenim mrežama, možda nemaju osećaj da to i mi vidimo, ali sve možeš okrenuti na neku pozitivnu stranu... Smešno je bilo... znam da je bilo raznih šala kako igraju protiv skijaša. Na kraju su slavili gol Jovića u poslednjem minutu kao da su osvojili Svetsko prvenstvo, ali dobro, na kraju smo prošli i sve je bilo u redu. Tada još nisam znao da ću doći u Zvezdu (smeh)

 

 

Bio si kapiten omladinske reprezentacije Slovenije, pa Olimpije, vidiš li sebe kao kapitena Zvezda i gde generalno vidiš sebe kroz pet godina?

- To se nikad ne zna. Kapitenska traka dosta znači, treba pametno odlučiti kome je dati. Mislim da sam pokazao da umem da je nosim, da imam karakteristike koju su za tako nešto potrebne. Opet, ja sam ovde stranac, u Olimpiji sam bio domaći igrač. Mislim da je pravilno da kapiten bude srpski fudbaler, on to shvata na drugačiji način. Zna šta znači Liga šampiona, derbi, koliko je navijačima bitan svaki meč... Ja sam sa Balkana pa znam takve stvari, ali ima igrača iz Nemačke, Francuske... oni ne znaju odmah šta taj dres nosi sa sobom. Ako ostanem pet godina, možda budem igrač sa najdužim stažom u Zvezdi, pa možda iz tog razloga dođem u razmatranje. Naravno da bi meni to značilo, velika je čast u ovako velikom klubu biti kapiten, teško je to opisati. Voleo bih da doživim taj momenat, ali nije problem ni ako se ne desi. Kao što sam na početku rekao, ako daš sve od sebe, trener, navijači.. svi to prepoznaju, pa tako i dolaziš u situaciju da budeš kapiten. Siguran sam da ću za pet godina, ako me zaobiđu povrede, još uvek igrati na najvišem nivou, sigurno do 33. ili 34. godine, sada da li će to biti ovde u Zvezdi, ili možda u nekom drugom klubu u jačoj ligi, pa da se posle opet vratim u Zvezdu (smeh)... Videćemo šta nas čeka.

"Kapiten Zvezde? Bila bi to velika čast"

Timi Maks Elšnik Fk Crvena Zvezda
 

Bio si kapiten omladinske reprezentacije Slovenije, pa Olimpije, vidiš li sebe kao kapitena Zvezda i gde generalno vidiš sebe kroz pet godina?

- To se nikad ne zna. Kapitenska traka dosta znači, treba pametno odlučiti kome je dati. Mislim da sam pokazao da umem da je nosim, da imam karakteristike koju su za tako nešto potrebne. Opet, ja sam ovde stranac, u Olimpiji sam bio domaći igrač. Mislim da je pravilno da kapiten bude srpski fudbaler, on to shvata na drugačiji način. Zna šta znači Liga šampiona, derbi, koliko je navijačima bitan svaki meč... Ja sam sa Balkana pa znam takve stvari, ali ima igrača iz Nemačke, Francuske... oni ne znaju odmah šta taj dres nosi sa sobom. Ako ostanem pet godina, možda budem igrač sa najdužim stažom u Zvezdi, pa možda iz tog razloga dođem u razmatranje. Naravno da bi meni to značilo, velika je čast u ovako velikom klubu biti kapiten, teško je to opisati. Voleo bih da doživim taj momenat, ali nije problem ni ako se ne desi. Kao što sam na početku rekao, ako daš sve od sebe, trener, navijači.. svi to prepoznaju, pa tako i dolaziš u situaciju da budeš kapiten. Siguran sam da ću za pet godina, ako me zaobiđu povrede, još uvek igrati na najvišem nivou, sigurno do 33. ili 34. godine, sada da li će to biti ovde u Zvezdi, ili možda u nekom drugom klubu u jačoj ligi, pa da se posle opet vratim u Zvezdu (smeh)... Videćemo šta nas čeka.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Tagovi:
FK Crvena zvezda Timi Maks Elšnik
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Povezane vesti

Pogledajte još iz kategorije "Fudbal"

Timi Maks Elšnik
Fudbal

VELIKI ROĐENDANSKI INTERVJU Elšnik za sport.alo o jednom pozivu sa "Marakane" koji je sve promenio, voditeljskom poslu, najlepšoj životnoj ulozi, pobedi protiv Partizana, Ligi šampiona...?

06:51

15 oktobar, 2024

Fudbal

Za specijalni povod, rođendan Alo! imali smo i posebnog sagovornika, a to je bio upravo reprezentativac Slovenije koji je u opšitnoj intervjuu pričao o jednoj šali na društvenim mrežama koja ja bila najava njegovog dolaska u Beograd, odluci da odbije Dinamo Zagreb, utakmici protiv Liverpula, rođenju drugog deteta, najvećoj pobedi u karijeri...