Italijanska La Stampa upravo Vlahovića koristi kao primer kada analizira koliko novca fudbalski svet svake godine odlazi na agente i ljude koji posreduju u transferima igrača. Pre nego što je počela potraga za novim klubom, postojala je mogućnost da Vlahović ostane u Torinu.

Juventus i srpski napadač pokušali su da pronađu zajednički jezik oko nastavka saradnje, ali su pregovori u maju zapeli. Problem su predstavljali finansijski uslovi. Vlahović je tražio između osam i deset miliona evra neto godišnje, dok bi uz njegovu platu trebalo obezbediti i oko 15 miliona evra na ime provizija za pratnju, koju predvodi njegov otac Miloš.

Za Juventus je to bilo previše. Pregovori su propali i Vlahović je počeo da traži novu destinaciju. Od tada je počela potraga za klubom koji bi mogao da ispuni finansijske uslove srpskog napadača. Jedan od kandidata bio je Bešiktaš, koji je za sada otišao najdalje.

Turski klub je, prema informacijama La Stampe, ponudio paket od 10 miliona evra plus još 10 miliona, čime je pokušao da izvrši dodatni pritisak kako bi dobio odgovor od Vlahovića u što kraćem roku. Međutim, ni ta ponuda zasad nije bila dovoljna da se posao završi.

Razlog je jednostavan – Vlahović nije jedina stavka na računu. Još veći problem pojavio se u pregovorima sa Saudijcima. Al Ahli je bio klub koji je pokazao najveće interesovanje za Vlahovića i delovalo je da bi bogato saudijsko tržište moglo da bude idealno rešenje za sve strane.

Ipak, kada su na sto stigli konkretni finansijski zahtevi, klub je odustao. Prema navodima La Stampe, Al Ahliju je traženo više od 25 miliona evra dodatnih troškova, odnosno novca koji bi otišao na različite provizije i troškove povezane sa angažovanjem igrača.

A to nije sve. Uz to je Vlahoviću trebalo obezbediti platu u rangu od oko 25 miliona evra po sezoni, što bi čitav posao učinilo izuzetno skupim čak i za standarde Saudijske Pro lige. Drugim rečima, potencijalni kupac ne bi plaćao samo fudbalera. Plaćao bi i ogroman paket oko njega.