"SVE JE BILO BLIZU I SVE JE BILO DALEKO" Igor Duljaj za sport.alo o svom iskustvu tokom bombardovanja: Svi su bili uplašeni i zbunjeni

20:00 | 24-03-2024

Fudbal 0

Strateg crno-belih skroman kao uvek.

ata

U nedelju se navršava 25 godina od NATO bombardovanja SR Jugoslavije koje je trajalo 78 dana. Tokom agresije je bilo mnogo izgubljenih života, povređenih, a i materijalna šteta je bila ogromna.

Prva sirena za vazdušnu opasnost se oglasila 24. marta 1999. godine, nešto posle 20 časova. Zanimljivo, četiri dana pre toga je bio odigran fudbalski večiti derbi, koji je bio okončan nerešenim ishodom - 2:2.

ŠOK VESTI ZA DULJAJA Partizan ostao bez najboljeg igrača

Akter te utakmice je bio i Igor Duljaj, sadašnji trener Partizana, koji je za sport.alo govorio o tome kako je on doživeo ratno vreme:

- Kao svi u to vreme, nismo verovali da će to da se dogodi. Tako da, mi smo taj sledeći dan kada smo imali trening, nismo znali ni da će da bude bombardovanja. Mi tada nismo imali mobilne telefone. Ako se dobro sećam, znam da smo svi bili uplašeni i zbunjeni. Tako je to išlo. Kuća-treninzi-kuća-treninzi. Imali smo prijateljsku utakmicu protiv AEK-a i čekali smo svaki dan kada će da se desi. Od danas do sutra. Pored svih tužnih događaja, to su neka moja sećanja. Bilo, ne ponovilo se.

Kako su izgledali treninzi tokom bombardovanja?

- To je toliko davno bilo, s ove distance, mi smo bili dosta mlađi. To su neke stvari bile koje su stariji igrači to pričali. Mi tada nismo mnogo znali. Imali smo 19 godina. Nismo mnogo pričali na tu temu. Nismo bili dovoljno zreli da shvatimo šta se sve događa oko nas.

Na pitanje gde se nalazio u vreme kada je počelo bombardovanje, Duljaj je odgovorio:

- Ovde u Beogradu. Imali smo treninge. Ne znam tačno koliko smo trenirali, možda mesec dana, pa sam onda otišao za Topolu kod mojih. Tamo sam bio neko vreme, ali sam živeo na relaciji Beograd-Topola. Sve što smo znali, znali smo iz novina ili putem televizora. Nije tada to bilo kao danas kada sve saznaš u roku od par sekundi.

Duljaj je rekao da ništa nije znao i da je teško bilo bilo šta planirati:

- Kako može da izgleda kad se dešava nešto što niste mogli da verujete? Dođete, ne znate ništa i tako smo živeli. Od danas do sutra. Trenirali smo na stadionu Partizana do jednog trenutka kada su rekli da se bombardovanju ne vidi kraj i da svako ide svojoj kući i da čekamo poziv kada ćemo se skupiti. Niko to neće zaboraviti, kao ni ja. Bilo je to odavno, pa se teško sećamo nekih detalja, pogotovo što smo boravili samo na stadionu ili u kući. 

Potom je otkrio šta su čelnici Partizana tada rekli igračima:

- Tada su nas samo obavestili da se javimo gde god da živimo, da znamo da tamo "trese", da idemo na mesta gde su bila skloništa. Takve su bile informacije. Svega se sećam kroz maglu, iskreno da kažem.

ata EPA/Alberto Martin
 

Zanimalo nas je da li se dogodila neka opasna situacija u njegovom životu tokom bombardovanja. Ostao je skroman u svom stilu:

- Šta se sve izdešavalo u našoj zemlji, reći da smo bili u nekoj opasnosnoj situaciju u odnosu na šta sve izdešavalo, mislim da nije baš pristojno pričati. Bila je opasnost, ljudi su ginuli, gubili svoje najbliže. Šta da kažem, bilo je opasno, raketa nam je letela iznad glave. Kakvi... U odnosu na ono što su drugi osetili, to je ništa. 

Pa, dobro, možda je bilo nešto blizu Vas. To nije nimalo naivno:

- Sve je bilo blizu i sve je bilo daleko - zaključio je Igor Duljaj razgovor za sport.alo.

BONUS VIDEO:

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Komentari(0)

Loading