Vukao je traume i GUBIO KOSU OD STRESA: Ko bi rekao da će kasnije postati jedan od najvećih svih vremena?

Ali samo nekoliko godina ranije planirao je da završi karijeru zbog trauma i iskustava koje je preživeo u Italiji, piše Index.hr u svojoj rubrici “Retrosportiva”.

Bila je to subota, 3. februara 2002, kada je drugoplasirani Arsenal gostovao trećeplasiranom Njukaslu. Vodeći tim lige u tom trenutku bio je Mančester junajted, ali bodovna razlika na vrhu nije bila velika i svaka pobeda je bila zlata vredna. Tobdžije su otputovale na severoistok Engleske umorne od utakmice Lige šampiona sa Bajerom iz Leverkuzena, opterećene povredama i pogođene najvećim mogućim hendikepom - izostankom Tijerija Anrija.

Tim iz St. Džejms Park je bio u odličnoj formi, Ser Bobi Robson je sastavio sjajan tim, a Alan Širer je nemilosrdno slamao protivničke odbrane i golmane cele sezone. Mali problem za Svrake u tom trenutku je bio što Kreg Belami nije igrao zbog povrede, ali niko na severu nije bio previše uznemiren zbog toga. Verovali su da mogu da pobede Arsenal, pošto su ih na kraju u prvom delu sezone u Londonu pobedili sa 3:1.

Arsen Venger je bio zabrinut, ali su mu bili potrebni bodovi, pobeda je bila neophodna da bi se izjednačio sa trupama ser Aleksa Fergusona na vrhu. Verovao je da mogu da stignu do slavlja i bez Anrija, jer je u postavi imao Denisa Bergkampa. Bio je 11. minut kada se dogodio verovatno najveličanstveniji trenutak u istoriji engleskog klupskog fudbala.

Najlepši gol u istoriji Premijer lige i potez o kojem se priča i nakon više od 20 godina

Bergkamp je na prvi pogled bio u nemogućoj situaciji da bilo šta uradi jer mu lopta nije išla direktno u noge, već je došla malo iza njega, ali ga to nije sprečilo da uradi nešto o čemu se i 21 godinu kasnije priča sa divljenjem. Pretpostavljam da bi 99 odsto igrača na toj poziciji primilo loptu, blokiralo je i čekalo da im se neko iz veznog reda pridruži da im doda loptu. Denis Bergkamp je bio jedan od 1 odsto koji to ne bi uradio.

„Želeo sam loptu u Piresovim nogama, ali je dolazila malo iza mene. Nisam to očekivao i mislio sam da moram da smislim nešto drugačije. Znao sam da je Dabizas uz mene i palo mi je na pamet da bih možda mogao da iskoristim brzinu lopte da ga prevarim. Nekoliko metara pre nego što je lopta stigla, doneo sam odluku šta ću da uradim“, napisao je Bergkamp kasnije u svojoj autobiografiji “Stillness and Speed: My Story”.

U stvari, veoma je teško rečima opisati šta je Holanđanin uradio. Gledajući snimak tog pokreta, ne možemo jasno da objasnimo svaki detalj ovog remek-dela, ali laički i ukratko možemo reći da je izveo nestvarnu piruetu oko Dabizasa, da je uradio ko zna šta da vrati loptu na nogu, istovremeno dovodeći u pitanje nekoliko zakona fizike, a zatim mirno, kao da izvodi najobičniji mogući dribling, poslao loptu iza leđa Šej Given.

 

 

Najluđe u celoj priči je to što je Bergkamp ovaj gol proslavio skromno, sa stidljivim osmehom na licu i pomalo zbunjen reakcijom saigrača, igrača Njukasla i celog stadiona. Publika je prvo utihnula, a onda su usledile ovacije, Širer i društvo nisu mogli da veruju šta su upravo videli, a igrači u crveno-belim dresovima zagrlili su plavokosog genija, koji je u tom trenutku verovatno bio jedini na svetu koji nisu razumeli šta se upravo dogodilo.

„Jedini način na koji sam mogao da dođem do lopte je da se okrenem u tom pravcu. Tako da je izgledalo malo neobično i lepo, ali to je bila jedina opcija u to vreme. Ceo potez je bio savršen. Moglo je da pođe naopako, ali je, srećom, uspelo“, objasnio je Denis gol koji su engleski novinari proglasili najlepšim u čitavoj istoriji Premijer lige.

„Nećete videti mnogo takvih golova, bio je to neverovatan gol. Blago vama ako vidite ovako nešto kada dođete na stadion. Bio je to ne samo veličanstven gol, već i veoma važan, možda i ključ šampionata. Ne mogu da vam kažem koliko sam uživao i koliko još uvek uživam svaki put kada ga vidim“, rekao je trener Arsenala godinama kasnije, a protivnici Arsenala tog dana takođe su bili presrećni što su bili svedoci trenutka istorije i fudbalske magije.

Remek-delu Denisa Bergkampa su se divili navijači Njukasla, Bobi Robson, Alan Širer, a najviše nesrećni Dabizas

Robson je priznao da je uživao u golu koji je njegov tim primio i dodao da ne može nikoga da krivi za promašaj jer je to bio genijalan čin, a nesrećni Dabizas uopšte nije bio nesretan. Štaviše, u intervjuu za FourFourTvo, priznao je da je ponosan što ga pamte kao aktera jednog od najupečatljivijih poteza od fudbala.

„Bila je to velika utakmica za nas. Borili smo se za titulu, a čuvati Denisa je uvek bio veliki izazov. Kada ste igrali protiv njega, borba nije bila samo fizička, morali ste stalno biti spremni i na mentalne napore. Morao si stalno da budeš maksimalno koncentrisan jer je on bio strašno inteligentan igrač. Da bi se postigao takav gol, moralo je mnogo toga da se spoji, sve mora da bude savršeno“, rekao je Dabizas.

„Sve je izgledalo kao savršeno napisan scenario. Kasnije sam nekoliko puta gledao taj gol da bih shvatio šta je tačno uradio. Pre nego što je primio loptu, bio sam dobro pozicioniran. Nisam mu bio previše blizu, ali nisam bio ni predaleko. Međutim, kako sam mogao biti spreman za kontrolu, pravac lopte, njen okret...? Cela stvar je bila neverovatna. Kada sam shvatio da se vrti oko mene, pokušao sam da ga srušim, ali nije pao. Hvala Bogu što nije jer inače ne bih bio svedok najlepše stvari u karijeri, a pitanje je ko bi me ikada pamtio po bilo čemu“, polušaljivo je zaključio Grk.

Mnogi su mislili da se to dogodilo slučajno, ali onda je Širer objasnio kako stvari stoje

Danima kasnije, potez Denisa Bergkampa bio je glavna tema medija na ostrvu. Mnogi su, ne shvatajući šta je Holanđanin uradio i verujući da je tako nešto nemoguće, tvrdili da je remek delo samo rezultat slučaja. Ove kontroverze su trajale toliko dugo da je i sam Denis počeo da sumnja.

„Celu nedelju posle tog meča novinari i ljudi na ulici su mi postavljali jedno te isto pitanje: ‘Da li si to zaista želeo?’ žele da čuju. Ali dobio sam to pitanje toliko puta da sam sebi rekao: ‘Dobro, moram da pogledam šta su videli’“, rekao je Bergkamp za FourFourTvo i dodao:

“Kada sam video snimak, shvatio sam o čemu pričaju. Piresova lopta je došla malo iza mene i morao sam da se prilagodim situaciji. Shvatio sam da je jedini način da dođem ispred gola samo dodirivanje lopte. Moje telo se okretalo u drugom pravcu i zato je izgledalo prilično dobro. Uz mnogo sjajnih golova, igrači u poslednjem trenutku odlučuju šta da rade, slede svoj instinkt. I ja sam to uradio. Drago mi je da je tako izgledalo i da godinama kasnije svi pričaju o tome”.

Jedan od onih koji su se podsmevali teorijama zavere i teoriji koju je Holanđanin postigao slučajno bio je Alan Širer, čovek koji je tog dana bio na suprotnoj strani. U podkastu Meč dana, birajući 10 najlepših golova u istoriji Premijer lige, ikona Njukasla i jedan od najboljih napadača u istoriji fudbala samo se poklonio genijalnosti veziste Arsenala:

„Niko nikada nije postigao takav gol i mislim da ga više niko neće postići. Apsolutno je hteo to da uradi. Dodir, tehnika i završnica bili su izuzetni.”

Denis te subote nije završio posao u 11. minutu. U poslednjim sekundama prvog poluvremena odlično je asistirao Solu Kembelu da udvostruči prednost i postavi konačan rezultat meča. Arsenal se izjednačio sa Junajtedom na vrhu, a zatim je otišao na sjajan niz od deset uzastopnih pobeda.

Gol koji je preokrenuo sezonu i doneo Arsenalu titulu

Bilo je to dovoljno za titulu prvaka sa čak sedam bodova prednosti ispred Liverpula. Mančester junajted je završio prvenstvo treći, Njukasl na poziciji iza. Arsenal je osvojio drugu ligašku titulu od kada je Denis došao u klub (1998), a u finalu FA kupa na stadionu Milenijum u Kardifu, Arsenal je pobedio Čelsi za drugu duplu krunu u četiri godine.

„Na kraju sezone smo odigrali fantastično, bili smo impresivni, ali pitanje je kako bi se završila priča da je Denis te subote na St. Džejms nije bacio čini na Parka. Taj potez je inspirisao ceo tim. To je bio ključni momenat u sezoni”, rekao je Venger kasnije.

 

 

Da Denis osim toga nije uradio ništa u celoj karijeri, bilo bi dovoljno, ali bio je genije koji je od fudbala stvarao najfiniju umetnost

Da Denis Bergkamp nije radio ništa osim plesa oko Dabizasa u celoj svojoj karijeri, bilo bi dovoljno. Jer taj gol i posebno ono što mu je prethodilo bilo je nešto što prevazilazi samu igru. Bio je to pravi genije, slika koja spaja sport sa najfinijim umetnošću, i zato joj se i posle više od dve decenije divimo, hipnotizovani i očarani kao prvog dana.

Međutim, Denis Bergkamp je uradio mnogo više u svojoj tačno 20 godina dugoj karijeri. Bio je jedan od retkih za koje bez ikakve sumnje možemo reći da su umetnici i fudbaler koji je postigao najlepše golove u čitavoj istoriji fudbala.

On je jedini fudbaler od osnivanja Premijer lige čija su tri pogotka izabrana za tri najlepša pogotka u mesecu (avgust 1997), a šta tek reći o čudu koje je napravio protiv Argentine u četvrtfinalu Svetsko prvenstvo u Francuskoj? Zatim je u poslednjim trenucima meča, pri rezultatu 1:1, zabio beskonačno dugu loptu u svoju čizmu, dok je na leđima nosio jednog od najboljih štopera svoje ere Roberta Ajalu, a zatim je mirno poslao spoljnim delom kopačke u razmak golmana Karlosa Roe.

Kao što smo već rekli, Bergkamp je davao golove, ali ono što je ostavio u nasleđe nije broj lopti u mreži protivničkih golmana, već način na koji ih je tamo poslao i kako je igrao fudbal. Uradio je to sa neverovatnom lakoćom, urođenom elegancijom kao da je gimnastičar ili balet, a ne fudbaler.

Bergkampovo nasleđe je nešto što se retko viđa u fudbalu

Postigao je gol i igrao sa takvom ogromnom jednostavnošću da se činilo da svako može da uradi ono što je on uradio. Video je igru nekoliko koraka ispred, u glavi mu je bio kompjuter, mogao je nemoguće i fudbal je tumačio na potpuno drugačiji način. Možda zato i nije previše proslavio taj gol Njukasla, misleći da nije uradio ništa posebno.

Da, Denis je napravio umetnost svojim fudbalom. Međutim, ili je bio previše skroman da bi to priznao ili je kao dečak bio naivan i mislio je da ne radi ništa posebno, već samo igra fudbal.

„Bergkamp je bio neverovatan fudbaler. Dao ti je loptu kad god si je hteo. Bilo je kao da vam je predao loptu i dao vam je u ruke“, rekao je bivši Denisov saigrač iz Arsenala Martin Kion. Koliko je ta izjava tačna, možda najbolje ilustruje gol Fredija Ljungberga protiv Juventusa u Ligi šampiona.

Denis je plesom u mestu izbacio celu odbranu Stare dame, tako da je Šveđanin imao samo zadatak da spakuje loptu u mrežu. Za ceo svet je to bio trenutak čiste fudbalske magije. Samo dobro odigran potez za Denisa.

Ako su Ladislav Kubala, Džordž Best, Džordž Vea i Rajan Gigs (Alfredo Di Stefano je bio sa Španijom 1962. u Čileu) najveći igrači u istoriji koji se nikada nisu pojavili na Svetskom prvenstvu, onda je Denis Bergkamp jedan od najboljih koji nikada nije osvojio svetsku krunu.

A mogao je i morao, ali su večiti, višedecenijski apsurdni sukobi u brutalno jakim holandskim svlačionicama devedesetih uzeli danak. Sulude podele na crne i bele, na jedno ili drugo, godinama su nagrizale harmoniju i preko potreban mir, koji bi bio presudan da se napravi taj jedan korak koji je uvek izostao.

Nikada nije bio prvak sveta, nema ni Ligu šampiona ni Zlatnu loptu, ali to je potpuno nebitno jer je promenio fudbal

Denis Bergkamp nikada nije osvojio Zlatnu loptu iako je nekoliko puta bio veoma blizu, niti Ligu šampiona. Poslednju i najveću šansu imao je u poslednjoj sezoni u karijeri. Arsenal i Barselona igrali su finale 2006. godine, Barsa je preokretom pobedila 2:1, a Holanđanin je poraz posmatrao sa klupe.

Ali i bez tih trofeja, Denisovo nasleđe je ogromno, toliko da je bio počastvovan da mu se za života podigne spomenik ispred Emirata. Samo četvorica su dobili ovu čast: bivši direktor Arsenala Ken Friar, legendarni trener Tobdžija u periodu između dva velika rata Herbert Čepmen, legendarni kapiten Toni Adamas i najbolji strelac u istoriji kluba Tijeri Anri.

Ali i bez tih trofeja, Denisovo nasleđe je ogromno, toliko da je bio počastvovan da mu se za života podigne spomenik ispred Emirata. Samo četvorica su dobili ovu čast: bivši direktor Arsenala Ken Friar, legendarni trener Topdžija u periodu između dva velika rata Herbert Čepmen, legendarni kapiten Toni Adamas i najbolji strelac u istoriji kluba Tijeri Anri.

„Denis Bergkamp je najbolji potpis koji je Arsenal ikada doneo. Denis je bio mašina. Sećam se kako smo ga upoznali na treningu. Kao da je Mojsije, kao da je naš spasitelj. Samo se smejao. Ovo je čovek koji je spavao i pio fudbal“, rekao je legendarni napadač Tobdžija Ijan Rajt.

Međutim, ko zna kako bi se priča odvijala i u kom pravcu bi otišla da Bergkamp nije prihvatio poziv Brusa Rioha, škotskog trenera koji je tog leta iz Boltona stigao na klupu Arsenala iz Boltona. Bergkamp je bio prvi igrač kojeg je Rioč potpisao i ubrzo je postalo jasno da je to daleko najmudriji potez relativno anonimnog trenera koji je u Hajberiju ostao samo jednu sezonu.

Holanđanin je tog leta praktično pobegao iz Intera, gde je čamio, patio i bio na meti kritika kako italijanskih medija, tako i nekih njegovih saigrača. Jedan od najvećih talenata svetskog fudbala je pao na San Siru, čak i fizički. Italijanski mediji su pisali da je od stresa počeo da gubi kosu, a u Milan je došao dve godine ranije kao najveća svetska zvezda koja je mogla da bira klub u koji želi da ide.

Krojf ga je otkrio i kao klinca stavio u prvi tim Ajaksa

Rođen u Amsterdamu 1969. godine, Denis je odrastao u tipičnom radničkom kraju sa tri starija brata. Otac Vim je bio toliko opsednut fudbalom da je svom najmlađem sinu dao ime po legendarnom napadaču Mančester junajteda Denisu Lou, inače jedinom Škotu koji je osvojio Zlatnu loptu.

Međutim, kako takav naziv nije odgovarao holandskoj carini, matičar nije hteo da ga registruje, pa je Vim Bergkamp dodao slovo „n”. Pošto je nasledio očeve gene, Denis je od malih nogu bio zaražen fudbalom, a njegov izuzetan talenat nije mogao da promakne Ajaksovim skautima. U klub je stigao sa 11 godina, a Johan Krojf, koji je tada vodio prvi tim Kopljanika, ubacio ga je u njega u ligaškom meču protiv Rode, kada je Denis imao 17 godina.

Sledeće sezone osvojio je Kup pobednika kupova, a sa klupe je ušao u finalnom meču protiv Lokomotive iz Lajpciga. Ajaks je osvojio titulu prvaka 1990. godine, prvu posle pet godina, a Denis je bio daleko najbolji igrač tima. Sledeće sezone bio je najbolji igrač lige, a titulu najboljeg strelca podelio je sa 26 golova sa napadačem PSV-a Romarijem.

Tim je potom preuzeo Luj van Gal, koji je za nekoliko godina stvorio jedan od najboljih timova u istoriji, a Ajaks je već u prvoj sezoni osvojio Kup UEFA, savladavši tada moćni Torino na golu u gostima. Tada je bilo jasno da je Eredivisie liga postala premala za neverovatan potencijal plavokosog Holanđanina.

Bergkamp je sa 24 godine osetio da je Ajaksu dao sve što je mogao i da je vreme da ode. Uprava kluba tokom zimske pauze u sezoni 1992/1993. rekao da sigurno odlazi na leto i da imaju dovoljno vremena da mu nađu zamenu. Denis je želeo da ide samo u jednu ligu, italijansku.

 

 

Mogao je da bira gde će otići, odbio je Krojfov "drim-tim" i izabrao najgoru moguću opciju

U to vreme, Serija A je bila fudbalska NBA, svaki fudbaler koji je brinuo o sebi želeo je da igra na Apeninima, bez obzira u kom klubu. Denis je želeo istu stvar. Njegov fudbalski otac Johan Krojf, poznavajući ga napamet i razumevajući snažan kontrast između fudbalskih filozofija dve zemlje, molio ga je da ne ide u Italiju, već da mu se pridruži u Barseloni, gde je gradio tim snova.

Kako je tada bila na snazi pravilo tri stranca, a Barselona je imala Stoičkova, Kumana, Laudrupa i Romarija, Bergkamp je verovao da će se u takvoj konkurenciji teško izboriti za mesto u prvom timu i odbio je Krojfa. Na kraju je ipak hteo samo da ide u jednom pravcu.

„Počeo sam da pohađam časove italijanskog godinu dana ranije jer sam samo želeo da idem tamo. Tada je Serija A bila apsolutno najbolja liga na svetu. Italija, Italija, Italija... To je bilo sve o čemu sam razmišljao“, rekao je Denis u svojoj autobiografiji i dodao da je pola lige želelo da ga dovede, ali se izbor sveo na samo dva kluba - Juventus i Inter.

Silvio Berluskoni ga je molio da dođe u Milan, ali ta opcija za Denisa nije bila prihvatljiva. Želeo je da ide svojim putem i da se ne ukrca na luksuzni brod koji su izgradili njegovi sunarodnici Van Basten, Gulit i Rajkard. Odbio je da bude samo još jedan Holanđanin u Milanu, sanjao je da ostavi trag u najjačoj ligi sveta.

Juventus je tada imao Roberta Bađa i bez obzira što prvi duet Bađa i Bergkampa naježi svakog ljubitelja fudbala, opšte mišljenje u Staroj dami je bilo da par neće dobro funkcionisati jer imaju sličnu filozofiju i prilično sličnu stil igre.

Denis je u Italiju stigao tokom „verskog rata“ i postao njegova najpoznatija žrtva

Zbog toga su čelnici Juventusa bili prilično uzdržani u pregovorima sa Bergkampom, a sam Holanđanin je kasnije rekao da nije imao dobar osećaj za tu priču. Zato se odlučio za Inter. Ali kada je došao u Milano, Denis nije znao da, kako je to zapravo nazvao novinar Korijere dela Sere Tomazo Pelicari, „verski rat“ besni u fudbalskoj Italiji.

Naime, italijanski klubovi su decenijama sledili iste principe fudbalske filozofije, što im je donelo veoma dobre rezultate. Izuzetna taktička veština i naglasak na odbrani bili su kanoni italijanske fudbalske kulture. Ali onda se, krajem osamdesetih, pojavio Milan Arija Sakija, koji je dokazao da se trofeji mogu osvajati igrajući uzbudljivo i spektakularno.

Videvši šta je Berluskoni uradio u Milanu, Juventus je 1990. doveo Luiđija Majfredija, koji je za tri godine u Bolonji napravio velike stvari. Italijanski mediji su Maifredijev fudbal nazvali „šampanjskim fudbalom” i očekivalo se da će sa novopridošlim Robertom Bađom promeniti stil Stare dame i lepom i efikasnom igrom prekinuti dominaciju Milana.

Ne samo da se to nije dogodilo, već je Juventus te sezone završio tek sedmi, prvi put posle 28 godina nije izborio plasman u Evropu, a Majfridi je otpušten posle samo jedne sezone. Zamenio ga je stari i iskusni pragmatičar Đovani Trapatoni.

U Italiji su shvatili da je Milano anomalija, da nema potrebe da se eksperimentiše sa nečim što nema veze sa italijanskom tradicijom i da nema potrebe da menjaju mentalitet koji je imao istoriju uspeha i bio tako duboko ukorenjen u nacionalnu psihu. “Rezultat je jedino bitan, a ako želite zabavu, idite u pozorište”, bio je tradicionalni princip fudbala u Italiji.

Ernesto Pelegrini, tadašnji predsednik Intera, bio je zavideo šta je Berluskoni uradio sa Milanom i odlučio da promeni paradigmu fudbala svog kluba, pa je 1991. angažovao izvesnog Korada Orika, koji je trebalo da bude Interov odgovor Sakiju.

Orico je imao zapažene rezultate sa omalenim Luccheseom u Seriji B forsirajući napadački fudbal. Trener koji je u nadolazećim godinama pokušao je nešto slično u Interu, tražeći od igrača da napuste tradicionalno označavanje ljudi i primenjujući zonski stil igre. Eksperiment je propao pre nego što je počeo jer senatori kluba Đuzepe Bergomi i Rikardo Feri nisu ni pokušali da prihvate novine.

“Tokom predsezone smo izgubili čak i od trećeligaša”, rekao je veteran Bergomi. Oriko je posle pola sezone dobio otkaz, a na klupu Intera sedeo je Osvaldo Banjoli, čudotvorac iz Verone koji je 1985. osvojio jednu od najsenzacionalnijih titula u istoriji.

Predsednik Intera je prevario Bergkampa, a kada je to shvatio, već je bilo kasno

Početkom 1993. Pelegrini je odleteo u Holandiju da se sastane sa Bergkampom i ubedi ga da se pridruži Interu. Bergkampu, koji je takođe želeo da čuje planove za tim pre potpisivanja, obećano je da će se filozofija tima promeniti i da će igrati napadački i da će on biti vođa tima.

Štaviše, danima pre transfera Pelegrini je u italijanskim medijima trijumfalno objavio da je Bergkamp najbolja desetka na svetu. Holanđanin mu je ukazao poverenje i Inter je 16. februara 1993. ponosno saopštio da je doveo Bergkampa i Vima Jonka iz Ajaksa u paketu za obeštećenje od 10,4 miliona funti.

Inter je neočekivano dobro završio prethodnu sezonu, zauzevši drugo mesto sa četiri boda zaostatka za Kapelovim Milanom. U plavo-crnom delu Milana je zavladala euforija. Milanov holandski trojac se raspao – Gulit je otišao u Sampdoriju, Rajkard se vratio u Ajaks da odgaja klince koji će dve godine kasnije dominirati Evropom, a Marko van Basten je sve više gubio tragičnu bitku sa povredama zbog kojih je postao invalid pre tridesete godine. Navijači i uprava Intera verovali su da sa već dobro organizovanim timom, iskusnim Banjolijem i holandskim dvojcem, mogu da osvoje prvi Skudeto posle 1989. godine.

Međutim, sezona koja je trebalo da bude trijumfalna pretvorila se u totalnu katastrofu, a najveći krivac je bio čovek koji je trebalo da donese šampionsku titulu. Prethodne sezone Inter je u napadu igrao sa kontroverznim i mrzovoljnim Urugvajcem Rubenom Sosom i to je dobro funkcionisalo.

Sosa je postigao 20 golova i nije mu palo na pamet da podeli učinak sa novajlijom iz Ajaksa. Da stvar bude gora po Denisa, Banjoli je tvrdio da mu Pelegrini nikada nije rekao da promeni sistem i prilagodi ga Holanđaninu. Inter je sezonu počeo na isti način kao što je završio prošlu, a Denis se nije snašao u takvom konceptu igre. Bio je izolovan bez podrške na sredini terena.

Ustao bih u napad sa Rubenom i svaku utakmicu smo se nas dvojica sami borili protiv pet defanzivaca, a lopte su me samo preskakale“, rekao je Holanđanin.

Inter je veoma loše počeo sezonu u Seriji A, ali je zato igrao dobro u Kupu UEFA, posebno Denis. Razlog je bio što u Evropi, za razliku od Italije, protivnici nisu igrali čvrsto i taktički besprekorno, a Holanđanin je mogao da igra fudbal zbog kojeg je doveden u Italiju. Inter je pobedio u takmičenju, Denis je bio najbolji strelac sa osam golova, a posebno je upamćen divan pogodak protiv Rapida iz Bukurešta.

Međutim, sve što je bilo dobro u Evropi nije bilo dobro u Italiji. Bergkamp i Inter su se mučili sa defanzivnom taktikom Banjolija, koji je tražio od igrača da igraju na kontre ili polukontre. Denis je izgledao kao da je pao sa Marsa u toj igrici.

„Stao bih gore sa Sosom i možda bi nam se pridružio neki vezista. Gledam našu polovinu i vidim ostale veziste i sve defanzivce kako gledaju i ne misle da idu napred. Između je bio ogroman prazan prostor. Bio je to mrtav prostor i ubijalo me je, ubijalo je tim“, rekao je Bergkamp.

 

 

Taktički mu nije odgovarala igra Intera, a privatno se nikada nije snašao u Italiji. Sosa ga je stalno maltretirao, a novinari vređali

Situacija je bila još gora za Denisa jer nikada nije uspeo da se prilagodi novoj sredini. Bio je introvert, hladan i povučen. Odbijao je svaki privatni kontakt sa saigračima, a na svaki pokušaj šale, posebno Sosina, reagovao bi još više povlačenjem u sebe.

Urugvajac je vrlo brzo shvatio da je Bergkamp idealna meta za zadirkivanje i to je maksimalno iskoristio. Denis je bio na vrhuncu, a italijanski mediji su često pisali o maltretiranju Urugvajca nad Holanđaninom, koji nije hteo ili nije znao da se brani.

Đuzepe Bergomi i Rikardo Feri su intervjuisani za Denisovu autobiografiju i obojica su rekli isto: „Bio je hladan. Ceo tim se trudio oko njega, ali šta god da smo pokušali, nije išlo“, rekao je Feri, dok je kapiten Bergomi pokušao da bude nešto blaži: „Šteta, ali ja sam kriv. Nikada se nije potrudio da prihvati italijanski mentalitet.’’

Inter je tonuo sve dublje i dublje, Banjoli je otpušten posle poraza od Lacija u februaru 1994. godine, a zamenio ga je Đampjero Marini, koji je uspeo da pobedi samo dva puta u preostalih 12 utakmica. Inter se na kraju samo jednim bodom spasio od ispadanja. Posle očajne sezone u Italiji, Bergkamp se pridružio reprezentaciji Holandije, koja je odigrala veoma dobro Svetsko prvenstvo u Americi gde je stigla do četvrtfinala, gde je u lepoti turnira izgubila od Brazila sa 3:2.

Tog leta je dobio nadimak „Neleteći Holanđanin“

Na tom turniru se dogodilo nešto što će u velikoj meri obeležiti Bergkampovu kasniju karijeru. Tokom leta aviona za SAD na Svetsko prvenstvo otkazao je jedan motor, a “šaljivi” novinar u avionu rekao je Denisu da ima bombu u torbi. Bergkamp je bio toliko uplašen da više nikada nije ušao u avion. Zbog toga je dobio nadimak „Neleteći Holanđanin“.

„Imam ovaj problem i jednostavno moram da živim sa njim. Ne mogu da se izlečim, to je neobjašnjivo. U tim trenucima jednostavno ne mogu ništa. Svi su me razumeli, Holandija kao i Arsenal. Samo se smrzavam pri pomisli da letim. Sve počinje dan ranije, kada ne mogu da spavam“, rekao je Bergkamp.

To je rezultiralo mnogim propuštenim utakmicama. Arsen Venger mu nikada nije dozvolio da putuje sopstvenim kolima. Mislio je da bi Denis mogao da doživi nesreću, pa ga je radije ostavio u Londonu.

Ako je prva sezona bila očajna, druga je bila teška katastrofa

Ako je prva sezona u Interu bila za zaborav, šta je sa drugom? Pelegrini je doveo bivšeg trenera Napolija Otavija Bjankija, koji je sa Maradonom 1987. doneo istorijsku, prvu šampionsku titulu Napulju. Odnos italijanskog trenera i Holanđanina bio je katastrofalan od prvog dana.

„Nikad nas nije poštovao. Svaki dan je nekoliko puta pričao samo o Maradoni. Maradona ovo, Maradona ono“, rekao je Bergkamp.

Načet povredama i traumatizovan svime što mu se desilo u poslednjih godinu dana, Denis je odigrao užasnu sezonu. Postigao je samo četiri gola u svim takmičenjima, a netrpeljivost italijanskih medija prema njemu bila je sve izraženija. Jedan italijanski list preimenovao je svoju “nagradu” za najgori nastup nedelje "L’asino della settimana" (Magarac nedelje) u "Bergkamp della settimana".

„Slagao sam se sa svima, od Bergomija do Ferija i Batistinija, kao i Bertija. Bio sam razočaran samo Rubenom Sosom. Ali ponavljam, nismo imali problema van terena. Odnos sa novinarima? Očekivali su da pričam svaki dan, ja to nisam želeo da radim i to ih je nerviralo.

Kada sam stigao u Englesku, takođe u početku nije bilo najbolje i dobio sam kritike, ali to nije bilo ništa u poređenju sa Italijom. Tamo su širili svakakve laži o meni. Kada sam se ošišala, napisali su mi da sam počela da gubim kosu jer nisam mogla da izdržim pritisak.’’

Inter je tu sezonu završio na šestom mestu, a ispao je u drugom kolu Kupa UEFA. U februaru 1995. klub je kupio bogati biznismen i veliki navijač Intera Masimo Morati, koji je obećao ogromna ulaganja u tim. U junu 1995. Bergkamp je poslao svog agenta da razgovara sa Moratijem i dao mu izbor: „Ili će Morati zameniti Bjankija i dovesti pojačanje ili će Denis otići“.

Morati je stao pored trenera i to je bio signal Denisu da je vreme da ode. Prema sopstvenom priznanju, tada je bio psihički slomljen i čak ozbiljno razmišljao o okončanju karijere. Međutim, nekoliko nedelja kasnije stigao je poziv iz Londona, koji će se kasnije pokazati da je suštinski promenio Premijer ligu, a u dobroj meri i fudbalsku igru.

Bekstvo u London, nove sumnje i „genijalna” prognoza Stjuarta Pirsa

U junu 1995. Bergkamp je potpisao za Arsenal za 7,5 miliona funti, što je u to vreme bio najveći transfer u istoriji kluba. Međutim, ni počeci u Engleskoj nisu bili kao iz bajke. Denisu je trebalo dosta vremena da se prilagodi tamošnjem fudbalu, a prvi gol je postigao tek u šestoj utakmici.

Navijači su počeli da sumnjaju, ostrvski mediji ismevali su Arsenalovo pojačanje, a tadašnji fudbaler Notingem Foresta i engleski reprezentativac Stjuart Pirs, popularni Psiho, rekao je za lokalni list da je dovođenje Bergkampa totalni neuspeh i bacanje novca, a da je Tobdžije ne bi mnogo uradile sa Holanđaninom.ništa. Tog leta Liverpul je doveo Stena Kolimora iz Foresta, a Psiho je dao izjavu za medije:

„Uzeo bih Stena Kolimora ispred Bergkampa, čak i za milion funti više. Liverpul je uradio mnogo bolji posao od Arsenala. Denis Bergkamp je bacanje novca. Sumnjam da može da pomogne Arsenalu da osvoji bilo šta.”

 

 

Dolazak Vengera je promenio sve

Arsenal je te sezone završio peti, a Denis je postigao 11 golova u 33 nastupa, a gol protiv Boltona u prošlom kolu pomogao je Arsenalu da se kvalifikuje za Kup UEFA. Ali sve se iz temelja promenilo kada je Arsen Venger seo na klupu Arsenala u septembru 1996. godine. Bila je to ljubav na prvi pogled.

Mudri trener je u Holanđaninu prepoznao čoveka koji će biti vođa Arsenala i pokretač revolucije koju je Arsenal pokrenuo u drugoj polovini devedesetih.

Arsenal je imao fantastičan tim, a najistaknutiji je bio čudesni strelac Tjeri Anri. Međutim, pravi vođa i pokretač svega bio je Denis. Čak je i genijalni Francuz to priznao.

„Najbolji fudbaler sa kojim sam igrao u karijeri je definitivno Denis Bergkamp. On me je učinio boljim igračem. Sve nas je učinio boljim igračima“, rekao je Anri, koji je u karijeri igrao i sa Mesijem i Zidanom...

Bergkamp je u dresu Arsenala za devet godina odigrao 315 utakmica, na kojima je postigao 86 golova. Osvojio je tri šampionata, uključujući dve duple krune, i bio je predvodnik generacije čuvenih Nepobedivih, koji su 2004. osvojili šampionat bez poraza.

Denis Bergkamp obeležio je čitavu fudbalsku eru, bio je jedan od najvažnijih ljudi u prelaznom roku Premijer lige iz takmičenja traumatizovanog hajzelskom tragedijom u najjaču ligu na svetu. On je nesumnjivo jedan od heroja koji je naterao čitavu generaciju dece da se zaljubi u fudbal.

“Dosadni Arsenal”, kako su mu početkom devedesetih podrugljivo skandirali sopstveni navijači, pretvorio je u najuzbudljiviji tim na svetu. Danas, dvadeset godina kasnije, na zemaljskoj kugli nema navijača koji je tada pratio i voleo fudbal, da mu srce ne kuca brže i da mu se ne pojavi osmeh na licu kada ugleda plavokosog genija u crveno-belom dres, sa kultnom reklamom JVC-a, u rezimeu ili video klipu.na grudima, kako impozantno, poput ledenog princa, hoda terenom.

POVEZANE VESTI

Fudbal

DA LI JE BAJERN OŠTEĆEN? O ovom detalju bruji Evropa (VIDEO)

23:42

8 maj, 2024

Fudbal

Kontroverzna sudijska odluka

Fudbal

NEUNIŠTIVI REAL JE U FINALU Novo veče za pamćenje u Madridu, Anćelotijev džoker režirao čudesan preokret

23:01

8 maj, 2024

Fudbal

Fudbaleri Real Madrida pobedili su na svom terenu Bajern Minhen sa 2:1 i plasirali se u finale Lige šampiona. Podsećamo, u prvom meču je bilo 2:2

Fudbal

FJORENTINA U FINALU LIGE KONFERENCIJA Nikola Milenković će se boriti za trofej u Atini

22:00

8 maj, 2024

Fudbal

Fudbaleri Fjorentine prvi su finalisti Lige konferencije, nakon što su večeras u revanšu polufinala remizirali na gostovanju Brižu 1:1

Fudbal

PRELEP GEST U LUČANIMA Fudbaleri Mladosti napravili špalir za prvaka države - Crvenu zvezdu

21:20

8 maj, 2024

Fudbal

Fudbaleri Crvene zvezde pobedili su Mladost iz Lučana u 34. kolu Superlige Srbije sa 1:0 golom Dragovića

Fudbal

ŽELIMO MAKSIMALAN BROJ BODOVA Vladan Milojević zadovoljan posle novog trijumfa Zvezde

21:00

8 maj, 2024

Fudbal

Crveno-beli u seriji