SVI SU SE PITALI "KO JE OVAJ, ODAKLE JE DOŠAO?" Dejan Lekić za sport.alo govorio o kultnoj utakmici u Tbilisiju, ali i Lukasov "namig" za transfer u Zvezdu

17:36 | 19-04-2024

Fudbal 0

Uprkos tome što je prošlo nešto manje od 15 godina, ime i prezime Dejana Lekića i dalje budi posebne emocije kod navijača Crvene zvezde.

Dejan Lekić
EPA

To je bio neki potpuno drugačiji period u istoriji crveno-belih, koji su, apsolutno suprotno od svega danas, štapom i kanapom skupljali ekipu koja bi mogla da se bori za šampionske ciljeve u Superligi Srbije.

Crvena zvezda je delovala nokautirano, na dresovima su se mogli pronaći apeli i brojevi za pomoć posrnulom gigantu sa Marakane, ali znate kako kažu - teško vreme stvara velike ljude.

Jedan od velikih ljudi iz tog perioda koji je stasao i afirmaciju doživeo u Ljutice Bogdana jeste Dejan Lekić. Čovek koga gotovo cela Srbija pamti po istorijskom golu protiv Dinama iz Tbilisija bio je gost naše redakcije.

Nije se desilo ništa spektakularno - nedostaje mi fudbal

Nekako je "ispod radara" prošla informacija o tome da je iskusni napadač završio profesionalnu fudbalsku karijeru. Sada se posvetio drugim stvarima.

- Generalno, nedostaje mi fudbal. Nije mi popunjen dan kako treba, ali se navikavam na penzionerske dane. Okej, stao je fudbal, ali se treba opredeliti nešto vezano za njega. Mnogo mi je u životu dao da bih ga se tek tako odrekao. Krenuo sam sa licencama za trenera, gledam utakmice, to je na neki način moj posao u ovom trenutku.

- Mogu da kažem da sam se 15 godina bavio tim sportom, ni malo nije lako završiti karijeru bez neke euforije, ništa se spektakularno nije dogodilo osim toga što sutra ne ideš na treninge, nemate rutinu kao što ste imali do tada. Bilo je malo čudno, ceo život sam u tome i kao dete, kasnije i senior, sve je čudno posle okončanja karijere. Kako je to izgledalo? Sasvim normalno, profesionalno i kako treba, kako sportista treba da živi. Mogu da kažem da u poslednje vreme, posle toliko gostovanja odlazaka, dođe do zasićenja. Kada se podvuče crta - nedostaje.

Priča o kojoj se može snimiti film - iz pete lige do Marakane!

Počeci su, kao takvi, izgledali izuzetno teško za Dejana Lekića. Nakon omladinskog fudbala nije bio u planu da se nađe u srpskoligaškom fudbalu, te je svoju sreću tražio na mnogo teži put od onoga na koji su navikli domaći fudbaleri.

Krenuo je put pete lige, u Popoviće, odakle se njegova priča samo dalje razvijala kroz sezone...

- Od malih nogu sam se opredelio za taj sport i voleo sam fudbal. Desilo se to da nije išlo baš kako sam zamišljao. U tom uzrastu nisu cvetale ruže kako treba, ali sam iz godine u godinu stasavao kao igrač i kao čovek, već mi je onako pomoglo. Bilo je uspona i padova, od omladinskog pa do prvog tima, nije baš sve išlo kao što bi svi hteli. Otišao sam u petu ligu, klub se zove Popovići, nisam ni u jednom trenutku gubio nadu. Voleo sam fudbal, igrao mi se, a nisam mogao da se izborim za neku sredinu u Slogi, pa sam otišao u Popoviće. Igrao sam fudbal sa tim ljudima, osećam sam se kako treba. To mi je pomoglo da imam više želje i volje, posle toga, pošto smo bili senzacija i hit prvenstva, privukao sam pažnju srpskoligaša, gde je Metalac pokazao interesovanje i desilo se da pređem tu. Davao sam golove, desila se utakmica protiv Jedinsta iz Uba, gde me je trener Lacmanović posle meča pitao za mene. Na njegovo insistiranje sam došao u Zemun. 

Niotkuda, našao se u prvom rangu srpskog fudbala, ali stvari za Zemun nisu izgledale ni izbliza sjajno u naredne dve godine. Klub je od Superlige ponovo došao do Srpske lige, gde se Lekić ponovo našao u trećem rangu.

- Tamo smo bili u prvoj ligi, ispadanje iz prve lige i igranje u drugoj, gde je bilo mnogo teško... Svako ko ispadne teži ka tome da se vrati, ali je to nemoguće. Posle toga smo ispali i u Srpsku ligu, to je bilo još jedno "ubijanje" u pojam svakog igrača. Nemate želju, volju, ali sam smogao snage i našao mir u Zemunu, gde sam proveo skoro četiri godine. Za mene je to bila jedna od bitnijih godina, posle toga su golovi u Zemunu u srpskoligaškom karavanu privukli pažnju Crvene zvezde da dođe da me vidi. Posle 26 golove prešao sam na Marakanu, gde Zvezda možda nije bila na nivou na kome je danas. Nisu mogli da kupuju sa strane, nije bilo finansija, te su želeli da vide šta ima po Srbiji. U tom momentu je bio Zemun, došli su ljudi, san se ostvario i onda kreće istorija...

Bilo je mnogo teže nego što izgleda

Svakome je jasno da razlike u rangovima srpskog fudbala nisu nimalo naivna stvar, pogotovo u vremenima u kojima je Dejan pokušavao da se izbori za svoje mesto pod suncem.

Zemun će se kasnije ispostaviti kao bitna stanica u Lekićevoj karijeri, odakle je uspon krenuo tek u trećoj sezoni.

- Period adaptacije je svakom igraču nezgodan, potrebno je malo vremena. Došao sam iz Kraljeva u Zemun, nije bilo svejedno. Trudio sam se, borio se od samog starta da se nametnem, ali je to išlo teško. Bilo je dosta vrhunskih igrača. Na neke prve korake i njihov prvi utisak nisam bio interesantan, nisam privukao pažnju tada, ali iz godine u godinu sam se srodio sa timom. Desila se ta treća godina u Srpskoj ligi, što je meni pomoglo da privučem pažnju na sebe. To je neka smernica, možda bih sutra mogao da držim neko predavanje i da pričam nekoj deci o tome kakav je put moj bio, i ako to ne znači da će im to pomoći. Ipak, imamo neku priču da sutra neki fudbaler ne odustane od svog cilja.

- Druga su vremena, ovde igrač već sa 22, 23 godine kasni. Nisam kasnio, niti sam gubio nadu, imao sam ogromnu želju da igram, gde god. Može ovo podstaći neke mlade igrače u Srpskoj ligi, kojih ima dosta mladih i perspektivnih. Moj savet nekim skautima i čelnim ljudima klubovima jeste da odu da vide, tamo se možda krije neki talenat koji obećava. Drugo je vreme, sada se dosta više i radi nego tada, ali moj put može da bude podstrek i putokaz za nekog mladog igrača.

Kultna priča o Aci Lukasu

Mnogo se priča vodilo tada oko Marakane, a jedna od njih jeste da je u transferu kasnije crveno-belog "kapitalca" iz Zemuna bio umešan i estradni muzičar Aleksandar Vuksanović, poznatiji pod pseudonimom "Aca Lukas".

Lekić je potvrdio da su u pitanju istinite priče.

- U tom momentu, u celoj toj priči vezanoj za Crvenu zvezdu bilo je dosta ljudi koji su me hvalili i koji su insistirali kod čelnika crveno-belih da dođu da me vide, među ostalima bio je tu i Aca Lukas, koga sam upoznao na stadionu u Zemunu. On je čovek koji se tu kreće, poznaje ljude i verovatno je insistirao i predložio, to se na kraju i obistinilo. Bilo je tu dosta ljudi, menadžera, kada sve to dolazi sa strane onda je za pažnju, pogledali su ljudi iz Crvene zvezde i to je to.

Zvezda tada i sada? Bez dodirnih tačaka

Jasno je, prvi utisci po potpisu ugovora sa najvećim gigantom domaćeg fudbala bila je velika stvar za Dejana Lekića, bez obzira na to u kakvoj se situaciji klub nalazio.

Ipak, situacija je bila izuzetno loša, a kritike javnosti nisu činile istu ništa boljom.

- Zvezda nije bila u nekoj situaciji da može da bira i dovodi igrača sa svih strana, uglavnom su se oslanjali na neke igrače iz naše lige. Kada sam ja došao došao je i Slavko Perović, tu je bio i Aleksandar Jevtić... Potpisao sam ugovor, to je za mene bilo nestvarno, a posle tih ogromnih čestitki i dva-tri dana euforije stao sam i mislio "šta dalje"? Došao sam u Crvenu zvezdu i znao sam da ne mogu da živim od toga što sam potpisao. Bilo je "ajmo sada zeleni tepih dole, moraš da se pokažeš, armija navijača...". Nije bilo jednostavno, ali je to stvar adaptacija, za koju nisam imao mnogo vremena, jer je brzo krenula Evropa. Završili smo treći sezonu pre, krenuli smo iz kvalifikacija, igrali smo prvu utakmicu protiv Rudara iz Velenja... Bilo je nezgodno, ali posle prvih par utakmica, znate kako ide: "Ko je ovaj, odakle je došao? Doveli smo igrače iz treće lige". Znate kako, i ja bih da sam na mestu navijača posumnjao. Posle te utakmice sa Tbilisijem je sve krenulo drugačije...

Čuvena utakmica protiv Tbilisija

Ništa nismo želeli da dodajemo, želeli smo da nam Dejan otkrije kako je sve to izgledalo.

- Prepričao sam sto puta tu utakmicu, ali ću još toliko. Krenulo je nezgodno jer smo izgubili tamo 2:0 u prvoj utakmici. Revanš na Marakani, dan pre toga kao i obično. Euforija, diže se frka, konferencija za štampu: Vladimir Petrović Pižon i ja. Bila je puna pres sala, a prvo pitanje je bilo: kada ćeš da daš gol? Bilo je nezgodno, a ja sam rekao: Evo, sutra ću da dam! Početak utakmice, drugi minut, ja dajem autogol. Svašta vam prođe kroz glavu, i odgovor na konferenciji, bila je teška situacija. Posle toga je krenulo šta je krenulo.

Uprava je činila sve za igrače, Zvezda je zaslužila sve ove uspehe danas

Ipak, uprkos katastrofalnoj situaciji u klubu, igrači su bili na prvom mestu čelnicima crveno-belih.

- Moram da pohvalim tadašnju upravu, na čelu sa Lukićem i Adžićem... Oni su prvo mislili na nas, igrače, kako da namire nas da budemo mirni, da igramo i dajemo sve od sebe na terenu. Sa te strane smo bili ispoštovani, ali je situacija u Crvenoj zvezdi bila nimalo sjajna. Nosili smo na dresovima broj za pomoć klubu, nije sjajno, ali smo mi i navijači bili pozitivni. To nas je nosilo, kada god smo izašli na teren navijači su nas gurali napred. Tu nije bilo nekog kvaliteta, ali mi smo ginuli za taj dres, svako od nas je dao 100 posto sebe svaku utakmicu, ali nije bilo kvaliteta za uživanje... Bilo je, kada kažemo igra Zvezda navijači su prepoznali, bilo je malo euforije, pokazali smo bili da možemo. Partizan je bio iza nas, pa je publika hvatala zalet i bodrila nas. Nismo imali dovoljno snage da izdržimo.

Nekako, učinilo se kao da je upravo ta sezona Crvene zvezde bila putokaz onoga što se desilo u kasnijim godinama. Crveno-beli su ponovo postali vladar srpskog fudbala.

- Zaslužila je Zvezda sve ovo. Te godine su bile teške, propatili smo dosta toga neosvajanjem titula, neigranjem Evrope, mi znamo da je to ogroman gubitak finansijski... Posle niza neuspeha izađe sunce verovatno i onda se desilo sve. Možda je ta godina bila prekretnica za sve ovo, a mislim da možemo biti ponosni da smo, makar osvajanjem Kupa, pokrenuli nešto. Došla je i titula, a od tada do danas su nezaustavljivi. Treba to maksimalno iskoristiti, nadati se da će Zvezda ostati na mestu na kome zaslužuje: da igra u Evropi, da se uvek bori za titulu i osvaja je.

U tri godine od Srpske lige do Primere

Očekivano, period adaptacije na novu sredinu, po odlasku u Osasunu iz Crvene zvezde, nije bio ni malo lak za bivšeg napadača crveno-belih.

- Kada vratim film, posle Zvezda sam otišao u Primeru, gde sam godinu dana ranije igrao srpskoligaški fudbal. Za godinu dana od trećeg ranga Srbije do La lige. Očekivanja su velika, sve je nekako novo, adaptacija na novi život i kulturu, sve je bilo novo. Nije bilo lako, period adaptacije od šest meseci i više, trebalo mi je malo vremena... Jezik, igrači, navijači, ceo grad, čak i zemlja, ali se sve to postepeno izdešavalo i iskristalisalo. Išao sam korak po korak, nisam imao sjajnu minutažu, ali sam dobijao nekih 15-20 minuta u početku. Tada je bilo tri stranca u ekipi, i tri izmene, toliko je smelo da bude. Ozbiljna konkurencija, a kada sam došao u Osasunu bili su tu Pandijani, Maranda, Kike Sola... Sve igrači koji su se borili iz dana u dan. Nije bilo tako, ali sam posle tih šest meseci naučio jezik, došle su neke utakmice gde sam davao golove i pokazao sam da mogu da konkurišem za ekipu. Došla je druga godina, opet sam dobio poverenje novog trenera i polako. Nisam bio u ekipi kao starter, ali sam bio u ekipi i znao sam da moram da koristim kolika god da je šansa. Dešavale su se povrede, ja sam iskoristio jednu od mog saigrača, dobio sam šansu u kupu protiv Barselone, gde sam dao gol i otvorilo mi je put za dalje da igram i u prvenstvu.

"Dva gola Barseloni - trebao sam da budem gladan"

Pored Dinamo Tbilisija, još jednu kultnu utakmicu u svojoj karijeri Dejan Lekić je odigrao protiv Barselone, gde je u dresu Osasune postigao dva pogotka protiv jednog od najjačih timova svih vremena.

- Gde god da ste i sa kim god da igrate, vi svoj maksimum morate da date i ono što znate i umete. Ima tu i sreće, da se poklope kockice.. Barselona dolazi tada u Pamplonu usred borbe za titulu sa Real Madridom, nisu kiksnuli nigde, Gvardiolina Barselona jedna od najjačih u istoriji... Dolazi kod nas, dao sam im gol mesec dana pre i izašao sam opušteno na teren. U tim utakmicama ne možete da izgubite mnogo, možete samo da dobijete. Možete biti mirniji, igrate pa šta bude. U toj situaciji dešava se da dajem dva gola u prvih 20 minuta, osećaj je fenomenalan, ostaje još 70 minuta, mogu da uživam i igram. Kroz karijeru sam se zadovoljavao malim stvarima: dao sam dva gola i malo sam stao i uživao, umesto da sam nastavio, možda bi bilo i više golova. Fudbaler mora da bude gladan i da dok traje utakmica bude sto posto koncetrisan i spreman, i da koristi svaku svoju priliku.

- Proveo sam 13 godina u Španiji, nije malo. To je jedna od utakmica koje ću pamtiti večno, bilo je pre toga još nekih utakmica... Protiv Sevilje sam dao gol za pobedu za 3:2, bilo je dosta euforično, obeležilo mi je neku karijeru. Bilo je u dosta klubova nekih drugih situacija, u Đironi, Sportingu, na Majorci, u Reusu, Kadizu... Stvarno je bilo interesantnih momenata. Fudbal je na visokom nivou, nemate mnogo prilika da nešto veliko pokažete, ne dešavaju se velike stvari svaki dan. Uvek ću pamtiti ono što se desilo lepo.

Kratkotrajni izleti u Tursku i Indiju

Svojih 13 godina u Španiji Lekić je "iseckao" kratkotrajnim boravcima u Turskoj i Indiji, gde je došao do novih iskustava.

- Fudbal u Indiji nije na nekom nivou kao što je u Evropi i svuda u nekim delovima sveta. Oni su iz godine u godinu pravili ligu, ona je tada trajala tri meseca, bilo je 12 godina i uglavnom su potpisivali igrače sa pedigreom. Kada sam ja dolazio bili su tamo Nikolas Anjelka, Adrijan Mutu, treneri su bili Roberto Karlos i Materaci... Meni je bilo primamljivo na prvu ruku da odem da vidim o čemu se radi, kakav je to fudbal. Nije na nekom nivou, raste iz godine u godinu i mislim da sada to nije loše. Ima dosta Evropljana tamo, ulažu i mislim da su na nekoj uzlaznoj putanji.

- Posle dve godine u Osasuni desilo se da su morali da smanje budžet i neki igrači su već odlazili. Meni se pojavila finansijski primamljiva ponuda iz Genčerbiligija i desilo se to da odem u Tursku. Tamo sam sarađivao sa našim igračima: Tošićem, Petrovićem, Tomićem, Smiljanićem... Bilo je interesantno. Međutim, meni se nije odlazilo iz Španije, ali prelomila je ta neka finansijska situacija.

Reprezentacija je san svakog igrača

Nisu prošle partije Dejana Lekića na svim frontovima nezapaženo ni u nacionanom timu, gde je dobio poziv u situaciji kada je naša reprezentacija na čelu sa Radomirom Antićem delovala izvanredno.

- To je veliko iskustvo i velika čast biti pozvan u reprezentaciju, san svakog igrača. Nisam mnogo odigrao utakmica, može se reći da sam "prošetao" kroz nacionalni tim, ali je opet bila velika čast. Nisam imao veliku ulogu, ali sam susret sa igračima koji su je imali u našem fudbalu je bio izvanredan, to je ostavilo utiska na mene. Upoznao sam ljude, vrhunski su i igrači i ljudi. Sam prvi kontakt sa Antićem mi je delovao fenomenalno kada sam bio pozvan, bio je iskusan, izvanredan, radio je gde je radio... Povrh toga, mislim da je svakom igraču bio interes da sarađuje sa takvim stručnjakom. Mislim da je ta reprezentacija i taj stručni štab ostavio poseban utisak na mene. Mislim da smo imali kult, da je cela država osećala reprezentaciju i da su dali doprinos.

Poziv je dobio i od Siniše Mihajlovića.

- Posle toga, bila mi je velika čast da sarađujem sa Sinišom Mihajlovićem. To je jedan izuzetan čovek i stručnjak, hteo je nešto da usadi u nas reprezentativce sa tim potpisivanjem predugovora. Pokušao je nešto da napravi, nije imao sreću da se plasira na Svetsko prvenstvo, ali mislim da je tu bila prekretnica da se nešto dalje uradi sa reprezentacijom. To mi je ostalo u sećanju i pamtiću do kraja života.

"Jača liga bi nam donela rezultat u Evropi

Uporedio je Dejan Lekić i situaciju u domaćem šampionatu, kao i u reprezentaciji Srbije, iz perioda kada je on igrao na prostorima naše države.

- Liga kao liga, za mene je bila jaka jer sam došao iz Srpske lige. Reprezentacija nam je bila na visokom nivou, plasirali smo se na Mundijal, imali smo izuzetne igrače poput Vidića, Ivanovića, Jovanovića.. To je skup izuzetnih reprezentativaca i vrhunskih fudbalera. Liga je bila takva da smo iz naše lige trojica bili priključeni reprezentativaca. Bili smo i tada okej, nismo imali neke rezultate na Svetskom prvenstvu, a liga je danas takva kakva jeste. Osetno je gledati to kroz klubove u Evropi, trebalo bi raditi dosta na poboljšanju, i mislim da kada bismo imali jaču ligu mogli bismo da uradimo nešto i na evropskim takmičenjima. 

Za kraj, otkrio je svoje planove za budućnost.

- Plan je, za sada, da se završi licenca, sluša i ide na seminare, kao i da se prate stručnjaci i upija. Igrač i trener su dve različite stvari, tu morate biti dosta predani, da radite svaki dan. Nije isto kao igrač primiti informaciju i to je to, ovako imate 25 glava i tu morate biti i pedagog i trener i neka osoba sa autoritetom. To sve treba da se nosi. Meni je to primamljivo, ne žurim nešto specijalno da odmah imam pritisak da postanem trener. Ići ću korak po korak.

Tagovi:
Dejan Lekić Alo intervju
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Fudbal"