ON MI JE POKLONIO OVOG PSA Alo! sa kumom i prijateljima Dejana Milojevića: Suze i nikad emotivniji razgovor (VIDEO)

21:33 | 19-01-2024

Košarka 0

Legendarni košarkaš i trener Dejan Milojević, preminuo je u 46. godini nakon posledica srčanog udara...

Novica Pantelić

Bio je jedan od najtalentovanijih evropskih košarkaških igrača i trenera.

Poznat po tome što je kao evropski stručnjak radio u nekom NBA klubu (Golden Stejt Voriors).

Milojeviću je pozlilo tokom večere u jednom restoranu, prebačen je u lokalnu bolnicu u gradu u kojem je njegov klub u sredu uveče trebalo da igra utakmicu NBA lige protiv Jute, lekari su ga hitno operisali, međutim, nisu uspeli da mu spasu život.

Karijeru je počeo u mlađim kategorijama Beovuka, odakle je 1998. prešao u FMP, a od 2000. nastupao je za Budućnost. Potom je prešao u Partizan za koji je odigrao 113 utakmica. 

U junu 2006. je potpisao dvogodišnji ugovor sa španskom Valensijom, a zatim je proveo godinu dana u turskom Galatasaraju.

VELIKI ČOVEK DEKI Nikad ispričana priča: Kako je Milojević pomogao saigraču da kupi stan

U julu 2009. Milojević se vratio u Partizan, potpisao jednogodišnji ugovor, ali je u septembru odlučio da završi igračku karijeru zbog povrede kolena.

Bio je trener Mege, potom podgoričke Budućnosti, da bio otišao u Ameriku i bio jedan od pomoćnika Stivu Keru u Golden Stejt Voriorsima.

U Dejanovu čast, na mestu na kom je provodio dosta vremena u mladosti na stadionu OFK Beograda, o čuvenom "Miloju" govorili su za Sport.Alo! njegovi treneri, Novica Pantelić, atletski trener OAK Beograda (Omladinski atletski klub) i Mile Protić, čuveni trener između i ostalih i košarkaškog kluba Beovuk u kojem je Milojević ponikao od kojih je "pekao" zanat, ali i njegov venčani kum Nebojša (Šone) Jovanović i veliki prijatelj Milan Radovanović. 

Novica Pantelić Alo
 

Razgovor je počeo Novica Pantelić, koji je Dejana trenirao u mlađim kategorijama i bio mu kondicioni trener. 

- Dejan je bio junior kada je počeo da trenira kod mene, ja sam kondicioni trener ovde na stadionu. On je već kao junior počeo da se dokazuje, na jednoj utakmici znam da je dao nekako 141 poen i već su se mnogi stranci interesovali za njega. Dolazio je na stadion ovde, puno je trenirao, družio se sa nama, sa atletičarima. Imao je i prve, što kažu, dečje i ljubavi ovde na stadionu. Bio je po ceo dan tu na stadionu kod nas maltene i ovo mu je bila druga kuća. Znao je da ostane posle treninga da igra šah sa mojim atletičarima. U početku nije bio baš neki šahista, ali kasnije počeo da pobeđuje i bio sve bolji i bolji. On je morao da bude najbolji u svemu. I znači bio je meni kao rod. Ja ga nisam razdvajao od svoje dece. Kada se desilo ovo, teško mi je da govorim o tome zaista. Sin moj rekao je: "Tata ako treba daćemo srce." Ne znam šta bih rekao dalje. Ali ono kako je on radio i koliko je bio uporan, zato je imao rezultate od samog početka. 

O tome kakva je iskustva imao sa Dejanom dok je on još počinjao svoju karijeru govorio je i Mile Protić, košarkaški trener i neko ko je takođe zaslužan za ono što je Milojević kasnije postao, a znali su se još iz doba kada je čuveni "Miloje" igrao u Beovuku, u kom je upravo Protić bio trener. 

- On se na jedan način postavio kao vođa među svojim vršnjacima i takav je bio. Mislim da je celog života želeo da bude najbolji, što je i pokazao u ostalom. Ono što bih rekao za njega to je da sam ja trenirao mnogo mladih igrača i mnogo igrača generalno u životu, ali to je čovek koji nikada nije apsolutno ni odbio, nego jednostavno nije postavljao problem "pa ja to ne znam da li bih mogao ili ne." Znači uvek je te stvari rešavao. Čak smo imali jedan, recimo to što je interesantno, njega su stalno gurali, da igra trojku, a on meni dođe i kaže: "Treneru ja nisam trojka, nego četvorka", a ja mu kažem da će sa svojom masom i igrati poziciju četiri. "Reći ćemo da ćeš da igraš broj tri, ali ti si četvorka." Znači što se tiče tih košarkaških, ali ljudskih kvaliteta, to je apsurdno govoriti. Znači nema čoveka u njegovom životu kome on nije pomogao, kome nije želeo da pomogne i tako dalje. Ono što je recimo mene iznenadilo to je kad smo otišli u Ameriku, pošto su oni mladi tu, stalno su ih nešto forsirali, te dobićete ovo, te ćete imati ovo i ja im kažem: "Momci idemo u Ameriku", oni me gledaju. Sad kao idemo u Ameriku, još jedna šarena laža. Međutim, mi tek pošto smo putovali, tada je bio embargo pa preko Mađarske pa Amsterdam i tako dalje, i kad smo sleteli u Čikago, on je došao zagrlio me i kaže: "Hej Majkl, sad verujem da smo u Americi." Mislim hoću da vam kažem koliko je on želeo da dođe u Ameriku. 

Novica Pantelić Alo
 

Na pitanje da li postoji neka zanimljiva anegdota koju će pamtiti kada god se prisete Dejana Milojevića, Novica je rekao:

- Ja kažem, on je svakome dao svoje srce, na kraju je ostao sam bez srca. Pomagao je meni sve ovde na stadionu. Znači, ako se zapušuje toalet, nas dvojica smo zajedno otpušavali. Ako treba da idemo na otpad, da tražimo gvožđe, da napravimo neku spravu za teretanu, zajedno smo išli. Znači, potiče iz dosta siromašne porodice. Znam da smo se vratili jednom noću sa neke utakmice. Njegov brat je takođe bio košarkaš i oni nisu imali novac da se vrate kući. Tražili su od mene da im pozajmim. Ja sam hteo da im dam, međutim oni su taj novac meni vratili i to su mi pamtili celog života i zahvalili mi se za to. 
Na košarkaški trening je došao jednom peške, pao je sneg. On je živeo u Padinskoj skeli. Nije hteo da propusti trening. Znate šta znači po snegu ići pored autoputa, peške tamo - rekao je Novica i istakao koliko je požrtvovan bio Dejan kao igrač. 

Novica Pantelić je bio između ostalog u teškom zdravstvenom stanju, preležao je koronu, a upravo je tada njemu u posetu u bolnicu došao Dejan Milojević. 

- Ja sam umirao više puta, ali kada god sam ugledao njega, ozdravim istog momenta. 

Novica Pantelić Alo
 

Nadovezao se potom i Protić. 

- Njegov svaki postupak je anegdota.  Apsolutno, mislim, tu nema govora. Ono što, recimo, takvog čoveka, krasi, na jednom turniru u Vršcu smo igrali neka španska ekipa, Šabac, Hemofarm i mi smo bili tu. Bukvalno minut pre kraja, padne mu čovek na nogu, iskoči mu koleno, ovako džomba, rupa, Mića vrati, Mića fizioterapeut to vrati nazad. Sigurno je 99% lekara reklo operacija. Mene je Deki došao i pitao: "Proto, šta ti misliš? Ja kažem, slušaj, Deki, operacija, kraj košarke, koleno, je mnogo bitan deo tela kod košarkaša, a on kaže: "Daj da probamo vežbom i ostalo. Ja sam ga odveo kod doktora Dragana Đorđevića...i na kraju, on nikad nije operisao koleno, pa je zaigrao u drugim klubovima, između ostalih i u Partizanu, eto, to je sigurno zanimljiva anegdota. 

Zatim se u priču ubacio i Milojevićev veliki prijatelj i komšija, zajedno su igrali i košarku, Milan Radovanović. Smogao je snage da kaže par reči o svom velikom prijatelju. 

- Od prvog do poslednjeg dana svi su ga voleli. Znači, on je čovek prosto koji se povezao sa toliko ljudi, a nisam sreo takvog čoveka koji je ostvario bliskost sa tako velikim brojem ljudi. To je nestvarno koliko je taj čovek zračio nekom pozitivnom energijom i ljubavlju koju je svima pružao. Kada god bi se vraćao iz Amerike u poslednje dve godine, uvek bi se viđao sa ljudima do kojih mu je stalo, izuzetna osoba. 
Ali ta njegova duhovnost, ta ljudskost, to davanje ljudima, ta prizemnost, koliko je on ostao dobar sa svojom porodicom i svojim decom, to je nešto što je impozantno i zato je toliko ljudi plakalo, ali istinski je plakalo ovih dana. I plakaće i dalje... Svi smo mi blagosloveni koji smo ga poznavali. Sa svima je nalazio zajednički jezik, družio se sa naučnicima, svi su ga obožavali, nije imao nijednu mrlju - poručio je Mića Radovanović, veliki drugar Dejana Milojevića. 

Novica Pantelić Alo
 

Dejanov kum, s obzirom na tešku situaciju, uspeo je da kaže i podeli sa svima jednu zanimljivu anegdotu koju nikada neće zaboraviti, a tiče se psa kog je poveo na ovaj razgovor. 

- Dejan je jedno veliko, ogromno srce za ovaj mali svet. Kada sam, nažalost, ostao bez prvog psa, on mi je poklonio ovog drugog, ovog koga sada vidite - rekao je Jovanović, vidno potresen zbog celokupne situacije koja nas je sve pogodila. 

Novica je otkrio koliko je hrabar bio Milojević. 

- Igrali smo utakmicu u jednom manjem mestu. Vodili smo oko 11 razlike, a onda je jedan pijani navijač izašao na teren, izvadio pištolj i nasrnuo na sudiju. Od tog trenutka sudija je svirao sve za njih. Svirao je neke nepostojeće faulove Dejanu, on je ušao u raspravu sa publikom, to samo pokazuje koliko je mrzeo nepravdu, što znači da je bio izuzetno pošten čovek. 

Jednu stvar je morao da istakne i Mile Protić. 

- Mi smo svi bili kao jedna porodica. Sve je bilo sve kako treba. Bilo je problema sa finansiranjem kluba naravno, ali Dejan je bio taj čovek koji je sa svima lepo razgovarao i pokušavao da reši svaki problem unutar ekipe. Svakom je želeo dobro i uvek je "gurao" ljude napred.

Trener Pantelić je potom otkrio kada se poslednji put čuo sa Dejanom Milojevićem. 

- Poslednji put sam se čuo sa njim pre desetak dana. Zvao me je telefonom. Znao sam da je imao neki grip i da nije išao na posao par dana. Imao je aritmiju i problem sa srcem. Pre nego što je počeo da radi kao trener, rekao sam mu da ne radi taj posao, jer je to stresan posao. Grizao se dosta u sebi, a to nije nigde ispoljavao...Što se njegove porodice tiče, zaista divnii ljudi. On nikada nije trčao za parama, već da njegovoj porodici bude dobro. 

Novica Pantelić Alo
 

Protić je potom napomenuo da je Dejan otišao u Ameriku da radi kao trener pre svega zato što su mu tamo deca i da bi bio uz njih. 

- Bio je uspešan i ovde kao trener, bio bi i tamo da mu se ovo nažalost nije desilo. Rekao mi je da je otišao u Ameriku da bi bio blizu porodice, bez obzira da li će se baviti trenerskim poslom ili ne. 

Na kraju, sagovornici su pokušali da izvuku jedan zaključak o tome kakav je Dejan bio kao trener i osoba.

- U ovom trenutku je teško naći adekvatnu reč i mišljenje o Dejanu. Sve što je postigao u životu, postigao je zahvaljujući svoj angažovanju i radu. Nisam mogao da verujem kada sam dobio informaciju. Neverovatno, čovek ima samo 47 godina, ja imam sina od 47 godina, ne znam šta da kažem - rekao je Protić.

Preemotivnu rečenicu je na samom kraju izgovorio i Novica, kojom se oprostio od velikog Dejana Milojevića. 

- Davao je svoje srce svima, a na kraju je on ostao bez srca i njegov osmeh mi je stalno pred očima - završio je priču Pantelić. 

Alo

Alo

Alo

Alo

Alo

Alo

Alo

Alo

BONUS VIDEO: 

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

 

Tagovi:
Novica Pantelić Mile Protić Dejan Milojević Milan Radovanović intervju
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Košarka"