ALO, RETRO: Čovek kome je pobeda u genima - Predrag Danilović

07:00 | 12-03-2024

Sportski pogled 0

O košarkaškoj veličini legende poput Predraga Saše Danilovića nekada je izlišno trošiti reči. Čovek na čije ime ustanu svi ljubitelji igre pod obručima na evropskom tlu sa sobom nosi zaostavštinu koja neće ubrzo izbledeti.

Predrag Danilović
Foto: EPA

Rubrika "Alo, Retro" će vam u narednih dva meseca svakoga jutra donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.

O mnogim domaćim, ali i inostranim legendama, imaćete prilike da čitajte na našem portalu, a prvi u redu "jednakih", simbolično, jeste Predrag Danilović.

Ukoliko ste rešeni da se upustite u enciklopediju jednog od najlegendarnijih košarkaša u istoriji naše države, spremite nešto za grickanje i zavalite se - krećemo.

Predrag Danilović Foto: Screenshot Youtube
 

Saga "1986"

Ukoliko želite da period Sašinih dana u Partizanu pokušate ilustrovati kroz fotografije, veoma slabu arhivu iz tih dana uspećete da nađete na internetu, osim ukoliko se baš ne pomučite oko toga.

Ipak, sama priča datira još iz leta 1986. godine. Prilično davno deluje kada pomislimo da je od svega toga prošlo gotovo četiri decenije. Saša Danilović je tada bio na jednom letnjem košarkaškom kampu, a svoj trenerski njuh je tada po prvi put pokazao kasnije najtrofejniji trener u istoriji evropske košarke, Željko Obradović.

Aktuelni šef stručnog štaba Partizana je Danilovićev talenat uvideo odmah, te je istog trenutka tadašnjem treneru Dušku Vujoševiću sugerisao da bi 16-godišnji Sarajlija trebao pojačati redove crno-belih. Kako je znao ko ga preporučuje, trener nije imao dileme. Ipak, stvari nisu izgledale toliko lako.

Kako je u tom trenutku bio član Bosne, nekadašnji osvajač Evrolige takođe je bio svestan da u svojim redovima ima ogromnog bisera. Stoga, trofejni klub nije dozvolio transfer, te je Saša u Beograd doputovao bez dokumentara, što ga je dovelo do toga da na debi u dresu Partizana sačeka čak dve godine.

Predrag Danilović Foto: MN Press
 

Amerika i povratak u stilu

Zbog propisa koji su bili takvi kakvi jesu, nakon žalbe Bosne, Danilović je narednih godinu dana proveo samo u "suvom" treningu, bez ikakvih dodira sa takmičarskim mečevima.

Stoga, Partizan se odlučio na potez koji je, ispostaviće se, bio ispred vremena. U maniru klubova koji to rade u današnje vreme, crno-beli su Sašu poslali u srednju školu u Ameriku, kako bi se dodatno košarkaški obrazovao i naučio engleski jezik. Ipak, to mu nije mnogo značilo, pošto je po povratku i sam rekao da je bio najbolji košarkaš u školi.

Nakon dobrog izdanja na Evropskom prvenstvu 1988. sa reprezentacijom Jugoslavije, vratio se u Partizan, gde je i započeo prvu takmičarsku sezonu, gde je u društvu Saše Đorđevića, Žarka Paspalja, Vlade Divca, kao i svog kasnijeg trenera Željka Obradovića, imao solidnu prvu godinu, u kojoj se izborio da postane član rotacije "parnog valjka".

Sve je rezultiralo i pozivom legendarnog Dušana Dude Ivkovića u nacionalni tim, gde je mlađani Danilović delio svlačionicu sa imenima poput Dražena Petrovića, Vlade Divca, Žarka Paspalja, Tonija Kukoča, Dina Rađe... Sve sami velikani.

Sve svoje šanse je iskoristio, tako je na leto 1991. godine sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio Evropski šampionat, verovatno ne bivajući svestan šta će se sve dogoditi u narednoj sezoni.

Predrag Danilović Foto: MN Press
 

Prvak Evrope - sa Partizanom!

Već milion puta ispričanoj priči o "Partizanovim bebama" i ekipi koja je 1992. godine, uz ratne sirene i proterivanja u špansku Fuenlabradu, uspela da dokaže da je sport jači od svih nedaća - već je odavno ispričana.

Nećemo se vraćati ni na to kako je Željko Obradović iz igračkih patika "preko noći" postao trener, što se kasnije ispostavilo kao najbolja odluka u njegovom životu, nećemo se vraćati na to kako je tandem Đorđević-Danilović bez progovorene reči u svakom trenutku znao šta onaj drugi misli i tako došao do evropskog trona. Nećemo pričati o Istanbulu i onoj trojci... Nećemo, to je tema za neki drugi tekst, ali sam ubeđen da o tome svi već sve znate.

Saletova sezona 1991-92 bila je magična, i to je jedina reč kojom ste ista može opisati. Gotovo 20 poena u proseku, bio je gladan da svima pokaže da je već odavno sazreo i da više nije "onaj mali klinac iz Sarajeva", već odrastao igrač koji je spreman da svoj kvalitet pokaže i "uništi" sve na terenu.

Partizan se popeo na krov Evrope, u tom velikom finalu Danilović je bio Đorđevićev "osigurač" sa 25 postignutih poena, uz sjajan procenat šuta. To je bio tandem o kome budni sanjamo i dan danas.

Dobre stvari (i boje) ne treba menjati

Očekivano, pod ratnim sirenama nije bilo za očekivati da Partizan svoju najbolju generaciju u istoriji kluba zadrži u Beogradu i pokuša da istorijski uspeh ponovi, tako su crno-bela deca krenula širom Evrope - tim putem je krenuo i naš duo.

Zdravo rivalstvo koje su Đorđević i Danilović imali van terena je nešto što je u Partizanu dominiralo da tim postane takav kakav jeste, a sada je bilo vreme da se i definitivno nađu na različitim stranama. Bivši selektor naše države i tvorac mnogih čudesnih pogodaka krenuo je put Milana, dok je Predrag izabrao Bolonju.

Ukupno šest godina provedenih u Partizanu "izjednačio" je u dva mandata provedena u Virtusu, gde je igrao možda i najbolju košarku u svojoj karijeri. U italijanskom gradu košarke Sale važi za legendu, a kako i ne bi? Njegova "petica" povučena je pod svodove Paladoce, dok je klub sa njim na čelu osvojio evropsku titulu 1998. godine, kao i italijansko prvenstvo u četiri navrata.

Bio je genije, a o tome su već uveliko tada pisali i američki mediji, koji su ga predstavljali kao naslednika Tonija Kukoča. Bilo je vreme da se oproba tamo gde je bilo rezervisano mesto za najbolje - put NBA lige.

Nikome nije bilo jasno zašto

Kada je celoj Evropi bilo jasno da je Danilović igrač koji je najdominantniji na tlu Starog kontinenta, Saša je odlučio da "preda štafetu" drugima i uputi se put NBA lige, gde je Majami Hit dobio prava na njega u trejdu sa Golden Stejt Voriorsima.

Praksa je u godinama pre toga bila da igrači koji dolaze iz Evrope gotovo nikada ništa ne dobijaju na tacni, te su uglavnom važili za igrače uloge, osim onih koji su vrednim radom i talentom uspeli da se izbore za veću minutažu i ulogu na najvećoj košarkaškoj sceni na planeti.

Ipak, kako Danilović nije bio tipičan igrač, tako ni uloge koje su se njemu namenjivale nikako nisu mogle biti tipične. Istog trenutka kada je stigao u redove franšize iz Floride postao je starter. Delovao je fenomenalno na parketu, statistički gotovo besprekorno, ali ga je povreda šake omela da već u prvoj sezoni pokaže svima koliki je kvalitet koji je u tom trenutku posedovao. Oporavio se za plej-of, ali su tamo Majk Džordan i njegovi Čikago Bulsi bili preveliki zalogaj.

Druga sezona je delovala dosta bolje, konstantnije i kvalitetnije za Sašu, ali je odluka da bude trejdovan u redove Dalas Maveriksa definitivno uticala na to da na kraju sezone odluči da se vrati na mesto na kome se najbolje osećao - u Evropu. Ponovo je obukao dres Virtusa, gde je nakon tri godine odlučio da završi karijeru.

Ostaće jedna od najvećih misterija NBA lige, pošto je jedan od retkih igrača koji je odlučio da najjači šampionat sveta napusti sa više nego solidnom ulogom, o čemu dovoljno govori podatak da je "preko bare" za dve sezone imao nešto manje od 13 poena u proseku, ali i neke partije za pamćenje.

"Čovek zlato" i zakucavanje koje će se zauvek pamtiti

Kada u nizu osvojite četiri Evropska prvenstva u reprezentativnom dresu, kako drugačije očekujete da vas ljudi upamte nego kao "čovek zlato"?

Predrag Saša Danilović bio je sinonim za pobedu. Bio je sinonim za hrabrost u velikim mečevima, neko u koga su svi uvek gledali kada je bilo najpotrebnije i ko nikada nije osetio potrebu da se "sakrije" od lopte i prepusti krucijalnu ulogu nekome od saigrača (osim ukoliko se saigrač ne zove Saša Đorđević, tada se sve oprašta).

Njegovo zakucavanje preko Arvidasa Sabonisa 1995. godine na Evrobasketu? Potpuno ludilo i nešto mnogo ispred svog vremena! Čovek od nešto preko dva metra "popeo" se na stepenice i zakucao preko "džina" od 2.21! Ej, bre!

Pored četiri osvojena Evrobasketa, Danilović je u svom "oproštaju" od Amerike 1996. godine sa Olimpijskih igara nazad za Jugoslaviju poneo srebro, u sastavu u kome je ponovo bio lider.

U reprezentativnoj karijeri osvojio je ukupno šest medalja - četiri zlata i jednu bronzu na Evrobasketima, kao i pomenuto srebro sa igara u Atlanti.

"Sveta trojka" u Virtusu i kraj u stilu

Dokaz da je Danilović bio čovek koji je "bildovan" za velike utakmice došao je i 1998. godine, kada je Saletov Kinder bio ljute bitke sa gradskim rivalom Fortitudom za titulu prvaka Italije.

Sve je delovalo izgubljeno za crno-bele, na 16 sekundi do kraja imali su četiri poena minusa, ali je Danilović nestvarnom trojkom uz faul preko nekadašnje NBA zvezde Dominika Vilkinsa uspeo da svoje ime zauvek ureže u srce navijača Virtusa.

To mu nije bilo dovoljno, podrazumeva se da je pogodio slobodno bacanje za produžetak, gde je ponovo sa pet poena i dve asistencije za Binelija i Nesterovića bio protagonista nove Kinderove titule, u godini u kojoj je osvojio i MVP nagradu.

Na kraju Danilovićeve karijere, Virtus (Kinder) je organizovao prijateljsku utakmicu sa Partizanom, nakon koje je jedan od najvećih imena domaće košarke i definitivno odlučio da okači patike o klin.

Šampion se ne postaje, šampion se rađa

Rečenica koja bi možda i najbolje mogla da stavi tačku na priču o jednoj od najboljih karijera u istoriji srpske košarke.

Kao što ste već i tokom čitanja ovog teksta mogli da zaključite, Predrag Saša Danilović nikada nije bio čovek koji je imao bilo kakve strahove.

Beskompromisni lider i neko ko je gotovo uvek delovao spremno da iskoči i pokaže kvalitet više - to je opis rođenog šampiona, sintagme koja bi se mogla opisati i kao sinonim imena našeg današnjeg junaka.

Ne moramo da pričamo ništa, košarka i istorija su tu da sude, a tu je porota jednoglasna u glasanju da je Predrag Saša Danilović jedan od najvećih sa ovih prostora koji je tapkao narandžastu loptu.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Tagovi:
Predrag Danilović Alo retro
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Sportski pogled"