"OGLASILA SE SIRENA USRED UTAKMICE" Dejan Tomašević za sport.alo o paklu bombardovanja: Za šta je kriva Milica Rakić? Napustili smo porodice, bilo je strašno

14:45 | 24-03-2024

Košarka 0

Proslavljeni košarkaš je za naš portal govorio o tome kako je proživeo NATO agresiju.

tomasevic

U nedelju, 24. marta 2024. godine, obeležava se 25. godišnjica od NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Strašno vreme tokom kojeg je skoro sve stalo u životima žitelja spomenute države, bilo je mnogo poginulih, ranjenih, pričinjena je ogromna materijalna šteta... Paklenih 78 dana.

"ZNAŠ LI TI KAKO SE POSTAJE PRAVI ŠAMPION" Evo kako danas izgleda mesto gde je sniman film "Nebeska udica" (FOTO)

Naravno, sporta skoro da nije bilo. "Skoro" je ključna reč. Mnogi možda nisu znali da se za vreme rata 1999. godine održao košarkaški Kup, koji je osvojio Partizan pobedom nad FMP-om u finalu. Jedan od igrača koji je nastupio na tom meču je bio Dejan Tomašević, proslavljeni reprezentativac.

Ovaj dvosturki svetski šampion i trostruki evropski sa našim nacionalnim timom je u razgovoru za sport.alo otkrio kako je bombardovanje izgledalo iz perspektive profesionalnog sportiste.

Za početak nas je interesovalo gde se nalazio u vreme kada se oglasila prva sirena za vazdušnu opasnost:

- Mi smo u tom trenutku sa Partizanom bili na pripremama u Vrnjačkoj banji i na sam dan bombardovanja smo odlučili, iako je rukovodstvo kluba želelo da ostanemo i dalje u Vrnjačkoj banji, mi smo insistirali da se vratimo za Beograd i bukvalno sat-dva pred samo bombardovanje smo se vratili - rekao je Tomašević, pa dodao:

- Razišli smo se kućama naravno. To je sve bilo onako surovo i nepojmljivo za nas, iako smo dobili čvrsto uverenje da će doći do bombardovanja te noći. Naravno, do te prve bombe niko od nas nije mogao da veruje da u 20. veku još uvek neko hoće nekoga da gađa, pogotovo što smo bili svesni činjenica da apsolutno ni za šta nismo krivi. 

Kako je sve izgledalo iz perspektive košarkaša? Kako su tada izgledali treninzi?

- Na kraju, posle par dana neke polupanike, ipak smo se organizovali i vratili se nekim normalnim dnevnim aktivnostima. Mislim da smo u tom trenutku jednom dnevno trenirali i znam da je, toga se dobro sećam, da smo odigrali tu završnicu Kupa koja je bila u "Pioniru". Sećam se i te finalne utakmice sa FMP-om i ona je bila odigrana u 12 sati. Mislim i da su se za vreme te finalne utakmice oglašavale sirene, ali, kažem, odigrali smo utakmicu do kraja, osvojili taj Kup, proslavili i eto. Na neki način smo hteli da pokažemo da mi želimo miran i normalan život, bez obzira na sve strašno što se dešavalo kod nas.

Na pitanje da li su igrači pričali između sebe o dešavanjima tokom bombardovanja, Tomašević je odgovorio:

- Jesmo, pričali smo. Na kraju, s obzirom na to da je trajalo 78 dana, mi smo se posle par dana navikli da živimo sa tim. Čak se sećam da smo odigrali jednu prijateljsku utakmicu na Kalemegdanu sa Crvenom zvezdom na otvorenim terenima, gde su tribine bile prepune i mislim da je neka normalnost se vratila među ljude i neko poštovanje i ljubav. Naravno, svako se trudio koliko je ko mogao, da hrabriji pomognu ovim slabijima.

Kako je rekao, dali su sve od sebe da nastave normalno sa životima:

- Sećam se, mi smo vrlo brzo krenuli sa protestima. Mislim da su sportisti bili nosioci tih nekih protestnih okupljanja, gde smo pokušavali, kako sportisti koji su igrali u inostranstvu, tako i mi koji smo bili u Srbiji, da svojm ličnim porukama stavimo do znanja i apelujemo na svetsku javnost da se ovde ubijaju nedužni ljudi, da stradaju deca, da su pogodili jednu Milicu Rakić, koja u tom trenutku bila na noši i imala samo dve godine. Za šta je ona kriva? Nažalost, ne verujem da je to dospelo do pre svega ovih ljudi koji su odlučivali o tome, ali smo se mi trudili da nekoj popularnosti ili neka naša poznanstva iskoristimo da obavestimo ceo svet šta se dešava u jednoj Srbiji.

tomasevic ATA Images
 

Našeg sagovornika smo pitali i da li se dogodila neka opasna situacija za sportiste tokom bombardovanja?

- Mislim da su se oni na neki način trudili pre svega kad je Beograd u pitanju da gađaju ciljano te neke njihove mete, da ne pogode nešto neplanski. Sećam se jedne noći, živeli smo jako blizu Kineske ambasade, bukvalno na 100 metara i sećam se te noći. Bili smo u stanu, u krevetu, kada je pogođena. Naravno, živeo sam blizu "CK", koji je takođe bio pogođen, a i neke druge zgrade. S vremenom se na neki način navikneš pogotovo to uveče, negde oko sedam ili osam su se vrlo često te rakete išle trasom Dunava i Save, tako da smo sve te svetleće objekte viđali često na nebu i posle par dana smo se nekako navikli na tu situaciju.

Šta je klub radio u to vreme kako bi vas utešio?

- Naravno, u tim kriznim situacijama pre svega je bitan razgovor i komunikacija. Neki dogovor. Tad smo zaista zajednički donosili odluke. Dogovor je bio da, dokle god je moguće, da mi na neki način nastavimo sa normalnim treninzima, normalnim odigravanjem utakmica... Samo prvenstvo je bilo prekinuto, nije se igrao plej-of, ali se sećam da smo neposredno pre toga krenuli da se spremamo što se reprezentacije tiče za Evropsko prvenstvo i mi domaći igrači, reprezentativci koji su igrali u domaćim klubovima, započeli smo pripreme u Beogradu, ali nedugo posle toga smo otišli za Solun gde smo odradili veći deo priprema. To je bilo, onako, strašno. Hteo si da igraš za svoju zemlju, nema ništa svetije, a onda smo morali da ostavimo naše porodice u Srbiji. I to je onako bilo strašno za mene - zaključio je Dejan Tomašević za sport.alo.

BONUS VIDEO:

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Tagovi:
Dejan Tomašević nato bombardovanje
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Košarka"