"Kada je Topić zakucao - ZNALI SMO DA DOBIJAMO ŠPANCE" Nenad Stefanović za sport.alo o reprezentaciji, FMP-u, ali i o iskušenjima srpskoligaške košarke

Ne viđaju se često trenerski putevi u rangu onih koje je u svojoj decenijskoj karijeri doživeo Nenad Stefanović.

Uprkos činjenici da ima svega 38 godina, rođeni Užičanin iza sebe ima punih deset sezona trenerske karijere, a utisak je da najveće stvari pred njim tek podstoje.

Poslednji klupski angažman imao je u redovima FMP-a iz Železnika na startu tekuće sezone, gde je sa "panterima" tokom više od dve godine napravio veliki iskorak. 

Sada je, za sport.alo, izneo neke detalje iz svoje dosadašnje karijere.

ABA liga

Deca kažu "tata, bolje je kada nisi trener"

Otkrio je Stefanović kako deluje njegov život trenutno, kada je bez trenerskog angažmana.

- Zamenili smo uloge u kući, tako provodim vreme. Kada si igrač, a kasnije i kada si trener, nekako se ceo život te porodice svede to da je vikend organizovan prema tebi i toj utakmici. Kasnije i raspoloženje i pre i posle bude tako. Sada su uloge promenjene, ja pratim ćerke na takmičenja i radujem se malo više i uživam u njihovim medaljam i uspesima. Trenutno smo u zamenjenim ulogama. Njima se sviđa i govore "tata, bolje je kada nisi trener", ali male su još da bi razumele da od nečega mora i da se živi.

Ipak, u svemu tome se i te kako nađe vremena za košarku.

- Sigurno da ima vremena i za košarku. Generalno ne robujem nekim šablonima i nemam sujetu u smislu da sam bio ABA trener i da mogu da idem da gledam trenere samo nivoa iznad. Pratio sam treninge ekipa i u kadetskim uzrastima po Beogradu, gde su mi drugari treneri, i juniorskih ekipa... Tu su i ekipe iz B lige, KLS-a, ali i timovi iz Evrolige i inostranstva... Čovek ako hoće da se usavršava mislim da danas može svaki dan. Ima puno i predavanja, utakmica, sada imam dosta vremena za sve to. Upisao sam i strane jezike da se usavršavam, tako provodim slobodno vreme. Ima timova koji su igrali u Beogradu, poput Hapoela i Makabija, pa ni to nije loše ispratiti uživo, kada nije puna hala. Tako provodim vreme.

ABA liga

ABA liga taktički najzahtevnija u Evropi

Počeo je ple-of regionalnog šampionata, u kome smo imali prilike da tokom sezone gledamo uspone i padove velikog broja ekipa. Stefanović je imao svoj sud o svemu onome što smo gledali u regionu tokom ligaškog dela takmičenja.

- Sigurno da je bilo interesantno, ali bih rekao da je dosta promena bilo u timovima, kojih nije bilo prethodnih godina. Igokea je sa druge pozicije na tabeli u narednih mesec dana prodala bezmalo celu petorku, Cedevita je dolaskom Prepeliča mnogo dobila, a kasnije su i Prepelić i Matković otišli, opet velike promene... Budućnost je napravila određene korekcije koje su im doduše pomogle da dođu do ove pozicije. Mega je imala veliku promenu odlaskom plejmejkera. Čini mi se da je ova sezona omogućila nekim klubovima iz drugog plana da naprave dobar rezultat, koji su imali mir i stabilnost, poput Zadra, Mege, Splita... U svakom slučaju, nivo kvaliteta u ABA ligi je visok, taktički nivo pripremljenosti igrača i trenera je jako visok. Dosta igrača koji se ovde nisu snašli na drugim mestima prave ozbiljne karijere. Naravno, dva Evroligaša diktiraju nivo kvaliteta, koji se zadržao.

Čini se da je, pored igračkih kvaliteta, ABA liga možda i još bogatija sjajnim stručnjacima na klupama gotovo svih klubova. Stefanović se slaže sa tim:

- Imamo izjavu Andree Trinkijerija koji je nedavno rekao da je ABA liga taktički najzahtevnija, ja bih se sa tim složio. Normalno, ja ne znam u detalje, pričam iz svog iskustva, ali prevashodno gledam koliko američkim igračima treba da se prilagode ovde. Pričamo o ovima koji nisu baš najviši nivo. Jako je zahtevno taktički, svaki tim će spremiti utakmicu, imaće neku taktičku zamku, novu ideju... Prepuna je liga kvalitetnih trenera. Po meni je jedna od taktički zahtevnijih liga u Evropi. Dešava se da gledam utakmicu neke lige i da se čovek koji ima 15 posto za tri desi da mu neko iskoči do centra. U ABA ligi ne postoji trener koji bi to uradio. Mislim da su neke druge lige više u šablonu, a da toga kod nas nema. Svaka mana će se iskoristiti, iz trenerskog ugla mislim da je liga jako kvalitetna.

Veliki renome nije garancija uspeha u ABA

Nešto po čemu je liga specifična jeste njega nepredvidljivost. Tako imamo situaciju da je Luka Božić, koji se u Zadar vratio iz ABA 2 i ekipe Širokog, dvostruki MVP regionalnog šampionata. Istovremeno, neki veliki igrači ne uspevaju da se nametnu.

- Ko zna ligu i ko poznaje sve njene vrline i mane, ko je bio tu i igrao, jako dobro pliva u tome, naročito domaći igrači. Dešava se da veliko ime dođe sa strane i ne funkcioniše dobro, ne bi bio prvi put. Sigurno da može da se desi to, ali sa druge strane imamo dobar broj naših timova koji se u Evropi nije pokazao sjajno. Sem Budućnosti, ostali klubovi su imali dosta skromne sezone. Možda bismo mi morali da se prilagodimo nekim stvarima, ali se definitivno dešava da neki igrač nižeg nivoa dominira u ABA ligi, ili da neko ko igra dobro ovde ode negde u Evropu i da se baš ne snađe najbolje. Liga je specifična u svim aspektima.

Ipak, večiti rivali ne spadaju u tu kategoriju, uprkos tome što nisu uspeli da obezbede plasman u doigravanje.

- Ne bih Zvezdu i Partizan ubrajao u to jer mislim da je Evroliga baš veliki nivo iznad svih ostalih takmičenjima, gde se desi da kada nekada odigraš baš dobru utakmicu da to ne bude dovoljno. Budućnost i Cedevita su igrali Evrokup, Igokea FIBA Ligu šampiona, znamo kako su prošli svi ti timovi. Tu vidimo koliko su i ta takmičenja kvalitetna, koliko zapravo i drugi rade, a svi ti timovi su bili u vrhu ABA lige. Očekivalo se da se bude za nijansu konkurentniji, ali zaista mislim da timovi koji su u Evroligi rade drugačije. Treninzi su kratke pripreme, oporavak i mislim da je to stvar adaptacije.

ABA liga

Srpska košarka raste i razvija se u dobrom pravcu

Vojvodina i Spartak su apsolutni favoriti za osvajanje ABA 2 lige i plasman u elitu, kvalitet srpske košarke raste.

- Sigurno da su nastupi naših timova u ABA 1 ligi naterali te ekipe da shvate da moraju jako kvalitetni da budu da bi uspeli da pariraju tim ekipama. To je bila prva stvar. Ogromna su ulaganja, mislim da je to samo benefit, ni u kom slučaju kao navijač srpske košarke ne bih voleo da neko mora da ispadne da bi neko mogao da uđe. Trebali bismo da probamo da proširimo nacionalni ključ, a mislim da su svi timovi zaslužili da igraju u ABA ligi koji su tu. Vojvodina i Spartak, Zlatibor mislim da nije u tom rangu što se tiče ulaganja, su napravili ozbiljan iskorak. Spartak je doveo bezmalo pet abaligaških igrača koji su do pre nekoliko meseci bili na nivou ABA lige, Vojvodina takođe... Dalja ekspanzija srpske košarke? Ne znam, to ćemo da vidimo, ali ono što je dobro jeste da imamo u plej-ofu ABA lige tri srpska tima, prošle sezone su bila četiri, tako da definitivno imamo stabilnost. Pored toga, imamo još timova i u KLS koji igraju jako dobro, poput Vršca, sigurno da se razvijamo u dobrom pravcu.

Domaći šampionat raste, ali još uvek je tu puno posla do nivoa koji bi mogao da se meri sa ABA ligom.

- Mislim da je rano za to. Vojvodina i Spartak su tu, ali svi ostali klubovi mogu u jednoj utakmici da naprave iznenađenje, ali da nisu blizu tog nivoa. Ne želim nikoga da potcenim, znam jako dobro KLS, znam sve igrače i ko gde igra, daleko je to još od toga da bi skroz prišli gore. Vojvodina i Spartak jesu jako blizu timovima u ABA 1, ali treba tu još vremena da bismo mogli da kažemo da je pola naše lige blizu ABA. Nije tako, to je takva realnost. Ne može ni da se poredi, imamo i razvojne timove sa mnogo mladih, pa možda nije ni realno to tako očekivati. Manji su i budžeti, ovi timovi koji su to uradili na kupu svaka čast... Čačak 94 i Radnički igraju jako dobro, ali mislim da su jako daleko od toga.

Čovek u trećoj ligi je protivnicima delio skauting

Stefanovićev trenerski put bio je prilično neuobičajan, a na neki način istovremeno i prirodan. Započeo je u kadetima Žarkova, da bi nakon toga seniorske angažmane imao u Vitezu i Zemunu, odakle je iz OKK Beograda zadužio odelo FMP-a. Svaki period mu je drag na svoj način.

- Deset godina sam već trener, brzo mi je prošlo za sada. Mislim da sam imao jedan period adaptacije i prilagođavanja iz godine u godinu, i da sam tako rastao. Da sam birao neke prave korake u momentima koji su mi trebali, i što se tiče izbora klubova nisam pogrešio. Zahvalan sam svuda gde sam radio, i ako sam u Žarkovu dobio otkaz. Da nisam bio tamo ne bi me zvao neki Vitez, ne bi me ti ljudi videli. Da nismo sa Vitezom pobedili Zemun 40 razlike, gde su nas oni doživljavali drugačije, ne bi me ni Zemun video. Da nisam bio u Zemunu ne bih dobio poziv OKK Beograda, da nisam bio tamo ne bih dobio poziv FMP-a, a da nisam bio trener FMP-a verovatno ne bih nikada bio trener reprezentacije... Svakom klubu sam zahvalan gde sam dobio priliku, mislim da sam je iskoristio i vratio na najbolji mogući način. Ne mogu da kažem da ide onako kako sam zamislio, pošto ide verovatno i bolje, ali sam za ovih deset godina dobro ovo što sam do sada uradio.

Kako ističe, neke od najdražih pobeda i uspeha u dosadašnjoj karijeri doživeo je upravo u tom periodu, kada je sa Vitezom i Zemunom pravio uspehe sa igračima koji gotovo pa nisu imali nikakvu zaradu.

- To je prva srpska liga, sa Vitezom sam imao jednu godinu tamo, sa Zemunom dve, dok nismo ušli u B ligu. Ono što je problem jeste da je nivo te lige dosta pao poslednjih godina. U momentu kada sam ja bio tamo trener Torlaka je bio Marko Barać, jedna zanimljivost. Sada to kada kažeš "prva srpska" misliš da je to grupa građana, a ja sam doživeo situaciju da u toj ligi trener protivničke ekipe dolazi sa papirom i da svaki igrač ima papire i kretnje KK Vitez. Da im trener deli skauting i da su svaku našu kretnju znali i zaustavili. Za mene je to bilo vau, jer sam mislio da ću ja biti jedini koji će to raditi. Kada bih vam rekao neke moje najdraže pobede ljudi su se smejali. Meni je najdraža pobeda Slodes kada smo pobedili u gostima, ja ne mogu da objasnim ljudima koliko je to teško, pobediti Beko u Padinskoj skeli sa Smailagićem... Jel moguće da se ovo desilo? Ne možeš objasniti nekome ko nije to prošao. Isto "podeli smo na Torlaku", rezultat bio tipa 50:51 za nas. To su lepa iskustva koja su mi puno pomogla i značila dosta da budem prilagodljiviji. Ulazak sa Zemunom u B ligu je bio veliki izazov, igrali smo sa juniorima i par starijih igrača. Generalno, uz neki rad i posvećenost, želju da učiš, možeš da se prilagodiš svemu. Ti počeci su bili dosta teški, ali ja sada na njih gledam sa osmehom na licu, jer mislim da su mi puno pomogli. Iskustvo u Žarkovu i Zemunu je meni pomoglo da dobro pristupim u poslu U18 reprezentaciji. Da nisam prošao to, prilično sam siguran da ne bismo tako dobro izneli taj posao sa nacionalnim timom.

ABA liga

Kako je bilo skočiti iz patika u odelo?

Odluku da postane trener Stefanović je doneo prilično lako, a njegov put je bio specifičan.

- Lako sam prelomio, znao sam poslednje godine u Žarkovu da ću završiti uskoro. Nisam video poentu daljeg igranja, faktički sam već kad sam završio poslednju utakmicu znao da je to to. Jednostavno nisam sebe video više u tome, nisam želeo da se mučim, divim se ljudima koji igraju do 40. godina prve srpske, B lige, raduju se što idu na utakmice... Nisam mogao ja to. Najteže mi je bilo to što su mi prvi posao bili kadeti. Svi bi mi voleli da kad završimo karijeru dobijemo seniore, svi tome teže i to je lakši put, i niko od nas ne bi baš da se muči. Meni je jedan kolega rekao da sam pravi put izabrao, a ja mu kažem "pa super, dođi u blato u kome sam ja, a ti si pomoćni u Evroligi". Nisam ga ni birao, nisam bio ni veliko ime igračko da dobijem neku priliku. To mi je bilo najteže, jer kada uzmeš kadete kojima je to tek početak tog uzrasta, oni do 15. godine nisu imali pik en rol, a ti želiš da odmah svo znanje preneseš na njih, a deca se nikada nisu susreli sa tim. Tamo, a i u Vitezu, sam se najviše naučio strpljenju. Morali smo da idemo jedan korak za mesec dana.

Sa Zemunom je uspeo da napravi sjajne rezultate, pošto je njegov tim tada, na sudijsku grešku, ostao kratak za plasman u Košarkašku ligu Srbije.

- Mi smo prve sezone u B ligi završili peti, a četvrte smo bili četvrti, i za jedan poen koji je ukraden zvanično statistički mi smo izgubili pola koša i nismo ušli u KLS. Ušao je Pirot ispred nas od koga smo bili bolji.

Kako kaže, retko ko mu je verovao u dosadašnjoj karijeri.

- Uvek postoje neke dileme i mene to prati kroz karijeru, gde je to mene nerviralo kao igrača. Kada sam bio trener u prvoj srpskoj nije niko razmatrao da mi da šansu u B ligi. Kasnije, kada smo ušli u B ligu, kada smo svi pokazali da smo spremni za to, onda je bilo "dal on može KLS, vodio je samo B ligu". Uvek ima neki znak pitanja i ja sam procenio da će mi prelazak da budem pomoćni u OKK pomoći, da malo sa strane sagledam utakmicu, da malo radim sa nekim talentovanijim momcima do tada. Zbog toga sam se odlučio na taj korak, jer realno nisam dobio odgovarajuću ponudu po svim aspektima, ponovo zbog sumnje da li ja to mogu.

Ipak, u B ligi su i tada, a i sada, takođe jako kvalitetna trenerska imena.

- Bili su i te godine kvalitetni treneri, od Marka Cvetkovića, Zoke Todorovića... Ima i sada kvalitetnih trenera, ali prosto to je tako. Mlad čovek u današnje vreme - uvek će biti neki znak pitanja, još kada imaš neki stav... To se ne doživljava najbolje, prošao sam sve to i prolaziću verovatno ponovo, za neki viši nivo.

ABA liga

Neverovatna situacija i poziv iz Železnika

Niotkuda, iz uloge pomoćnog trenera OKK Beograda dobio je poziv da se otisne nekoliko nivoa iznad, i to u ulozi prvog trenera - Filip Čović ga je pozvao da preuzme FMP.

- To je splet neviđenih okolnosti. Filipu sam dosta puta rekao, i javno, da ću večno biti zahvalan na tome, to je prilika koja se ne dobija nikada. Imao sam već dogovoreno za B ligu, za neki ozbiljniji projekat gde sam želeo da povučem i neke momke iz Zemuna. Čović me je zvao u poslednji čas, gde nije znao za pregovore. Dogovorili smo se jako brzo i dobio sam priliku u FMP. Bilo je dilema da li ću to moći, ali zahvaljujući jako dobrom zajedničkom radu svih nas, napravili smo fantastičnu priču, gde smo vratili klub na mapu i nivo na kome je bio pre. Od kluba koji je te godine jedva izborio opstanak, u četvrtfinalu Superlige ispao od kadeta Borca, do 150 navijača na prvoj utakmici sa Igokeom, mi smo došli do toga da plej-of protiv Budućnosti bude puna hala i da deca kreću da pevaju "FMP". Meni je to najveći pokazatelj našeg uspeha. Svi su bili iznenađeni kada sam dobio šansu, i ja sam, ali smo uspeli zajedničkim radom da dođemo do toga dokle smo došli.

Kako ističe, prvi utisak mu je bio prilično šokantan, jer sve ono što je video na prvom treningu u Železniku do tada u trenerskoj karijeri nije mogao.

- Jako je specifično bilo sve, pre svega jer igrači mogu da rade stvari na koje nisi navikao. Tvoje je da se prilagodiš, brže je sve, svi su veće atlete, svi su bolji šuteri i za nijansu talentovaniji. Meni je bilo jako teško u početku jer sam na prvom treningu imao 25 igrača, gde su došli i juniori i igrači koji ne ostaju, i neki koji treba da ostanu. Meni je to u glavi bio haos, sedam dana nisam spavao uopšte. Jako je bitan period kada si trener, jun, i meni je mnogo značilo što smo krenuli tada. Upoznali smo se, sklopili tim, pa je od avgusta sve išlo svojim tokom. Nemaš vremena puno da razmišljaš, jer već kada krenu prijateljske igraš protiv nekih trenera koje si do juče gledao na TV. Još kada igraš prvo kolo protiv Budućnosti koju vodi Džikić, a ja sam dve godine ranije bio na njegovom predavanju. Kada krene sve to "vozi te" i nemaš vremena da misliš o tome.

Neodoljiv ukus za plejmejkere

Nešto po čemu je Stefanović na neki način postao i prepoznatljiv na ovim prostorima jeste fenomenalan njuh da dođe do sjajnog igrača na poziciji plejmejkera. Na početku svog mandata imao je u timu Brajsa Džounsa, kasnije je tu došao i Trent Frejžer...

- Ljudi dosta zaboravljaju i Čarlija Mura, koji je došao posle Frejzera, ali je on sada prvi strelac u Italiji. Njegova Pistoja je šesta u ekipi, pobedili su Virtus i Milano, on daje 20 poena... Svi su ga malo podcenjivali u ABA ligi, on je i tu dominirao. Što se tiče Brajsa Džounsa, on je bio potpisan pre nego što sam došao. Zaista mislim da smo svi mi zajedno uspeli da ga podignemo na nivo iznad, na kome nikada nije bio. Došao je iz Borca sa sporadičnim šutem, sa nekih 3-4 asistencije, tim mu se borio za opstanka, on je došao u situaciju da je protiv Partizana pred kup imao 16 asistencija. Mi smo tu šutnuli 2/23 trojke, on je izbacio devet dodavanja, on bi imao 25 asistencija da smo nešto ubacili. Što se tiče Trenta, svi su videli kakav je igrač. Kada si igrao tu poziciju, ja sam igrao to mahom, da najviše možeš tim igračima da pomogneš. Kao što je Deki Milojević znao da radi sa centrima i uticao na njih, mislim da mogu dobro da procenim gledajući utakmicu koji plejmejker igra dobro za ekipu. Selektiram da li tim čini boljim, da li pristupa u odbrani, kvalitet šuta, kao i gde može da napreduje.. Pažljiv odabir, ali mi dosta znači što sam igrao tu poziciju. Meni je u Zemunu i najbolji igrač bio plejmejker, koji je isto sazrevao sa mnom i koji je kasnije isto došao u KLS. Verujem da to vuče iz igračkih dana.

ABA liga

Susretanje sa budžetom po prvi put

Prvi put je kao trener FMP-a Stefanović došao do toga da može da raspolaže budžetom, na šta mu je trebao određeni period da se adaptira. Ipak, nije bilo toliko teško.

- Čekao sam na to celu karijeru, i onda mi je bilo čudno. Bilo je ljudi koji su hteli da me sapletu. Radio sam sa budžetom od 500 evra, gde sam imao šest igrača od po 50 evra, dvojicu od 100, i onda sutra odjednom pričaš o nekim iznosima 10,15 puta većim. Bilo je jako interesantno za mene, ali sam se brzo prilagodio, imali smo tu super komunikaciju i sa Filipom i za GM-om. Pravili smo prioritete, radili smo u okviru budžeta, tražili igrače. Jako je bilo naporno jer smo svi bili novi, i dok smo uhvatili sistem potrošili smo puno energije. Dosta puta se desilo da gledam nekog igrače i kažem "da, ovaj je super" i ispadne da nije u našem cenovnom rangu, da nije ni slobodan. Gledali smo da tražimo kraće liste, od menadžera igrače koji su u našem rangu. Mislim da je sve ispalo dobro na kraju.

Jedno od najzanimljivih pojačanja tokom njegovog mandata u Železniku bio je Čarls Mening, koji je u finišu sezone u FMP stigao iz Košarkaške lige Srbije, gde je branio boje Metalca. Na kraju sezone, otišao je put Nemačke, gde je obukao dres Oldenburga.

- Znali smo kada je Mening došao u Srbiju, on mi je bio na listi da ga pratimo. On je tamo igrao korektno, imao je nekih desetak poena prosek, igrao je na dva, na tri, nekada i na plejmejkeru... Nije imao neke ekstra odigrane partije, ali mu je tim odigrao dobro. Najbolje sam osetio igrača kada igra protiv mene, gde je on na Kupu protiv nas ostavio jako dobar utisak, jer smo videli da fizički može da isprati zahteve većeg nivoa. Nismo hteli da ga razmatramo pre kraja sezone, jer smo imali dovoljan broj stranaca i bekova. Međutim, mi smo pre Kupa prodali Frejzera i brzo doveli Mura, da bismo ubrzo nakon toga videli da Valinskas neće moći da završi sezonu. Imali smo dva dana da reagujemo. Filip Čović i ja smo sedeli, imali smo Meninga, mogao je da izađe iz ugovora i doveli smo ga, gde je sutra krenuo da trenira sa nama. Mnogo smo mu pomogli, on je sada toga svestan, gde smo došli u situaciju da dovodimo igrača iz KLS sa deset poena prosek, gde on posle mesec dana kod nas ima 20 poena prosek. Takođe, imao je i dve utakmice po 30 poena, i da spremajući utakmicu protiv Evroligaša mi kažemo "ej, prednost nam je ovde preko Meninga". To pokazuje njegov talenat, naše je bilo da mu se posvetimo. On je prvi trening ušao u salu i video mene kako dodajem loptu Šaranoviću, gde me je pitao zašto sam tu, a ja sam mu odgovorio da je to moj način rada. Za tri meseca smo ga doveli od nivoa KLS-a do toga da prvo kolo Bajernu ubacuje 20 poena i pobeđuje utakmicu.

ABA liga

Psihologija je ključna u trenerskom poslu

Nebrojeno puta je Stefanović isticao da je veliki deo posla trenera i odnos i pristup sa igračima.

On na taj kompletan proces gleda na potpuno drugačiji način, što nam je pokazao i kroz zanimljive primere.

- Voleo bih da jednom to ispriča neki igrač. Nije sigurno sve samo košarka, treba biti otvoren i sa igračima van terena. Tu me je naučio i posao u Zemunu, gde momcima košarka nije bila posao broj jedan, nisu bili profesionalci, već im je to bio hobi, ljubav, način života... Tu moraš da pristupiš tome. Nisam mislio da ću morati toliko na ovom nivou da se tome bavim, ali definitivno mora. Mislim da je kod njih bitno da shvate da si ti čovek, ali i da ti shvatiš da su i oni normalni ljudi, da imaju svoje probleme. Volim sve da ih upoznam, to je deo mog posla, mogu da procenim po njihovom govoru tela da li imaju neki problem i na terenu i van njega. Volim da provedem vreme sa njima, da popričamo, da mlađima i pomognem, što ne znači da sa starijima ne sedim. Uživam u tome, niko me ne tera na to, ali smatram da je bitno da oni osete da smo svi na istoj strani, da sam tu da im pomognem. Nekada im nešto deluje drugačije dok im ja ne objasnim iz mog ugla.

- Recimo, uzimam primer Danila Tasića, sa kojim sam i dan danas u fantastičnim odnosima. Tako smo mi jednom pričali i on je rekao iskreno "treneru, mnogo treniramo", a ja mu odgovaram "Taske, tačno je, slažem se, ali moraš da razumeš da sam ja dobio priliku kakvu neću nikada, i ja hoću da budem miran da uradim sve što je do to mene". Ako to znači da smo ceo dan u sali onda smo ceo dan u sali, jer ja neću da posle pet kola mi imamo 0-5, što može da se desi, i da ja dobijem otkaz i kažem "mogli smo još malo". Hoću da budem miran, i kada mu ja to kažem onda on to razume. Dosta je važno pričati sa njima, kupovali smo knjige mnogo puta za rođendane. Mislim da je to sastavni deo posla, ja to tako vidim.

Reprezentacija i evropski trofej kao kruna karijere i novo iskustvo

Pomalo neočekivano, Nenad Stefanović je dobio priliku da bude selektor U18 reprezentacije Srbije, koju je na leto te godine očekivao Evropski šampionat u Nišu.

- Jako zanimljivo i izazovno. Ja kao trener i svi koji rade sa mnom, gde su Joca Antonić i Marko Dimitrijević imali iskustvo. Morao sam da iskočim iz šablona i zone komfora, gde imaš dovoljno vremena, treninga, prostora... Ušli smo u voz gde smo imali nekoliko prijateljskih utakmica i 6-7 utakmica na prvenstvu, za to sve zajedno imamo 32-33 dana i to je to. Prilagođavali smo se jako dobro, prošlo mi je kao da je pet dana. Naravno, kada se završi kako jeste to dobije još veću draž. Lepo iskustvo za mene, rad sa sjajnim momcima, talentovanim i dobrim. Neke relacije su postale neraskidive, a meni je najimpresivniji bio broj ljudi koji je to ispratio. Nisam mogao da verujem kada se sve to završilo, ne samo broj poruka koje sam dobio, već kompletno sve, to je bila pažnja koja je bila neverovatno. Tek tada smo videli da je to bio takav utisak koji smo ostavili. Kada kreneš utakmicu, pobediš, zaboraviš, tokom noći spremamo drugu, zaboravimo i da se desilo. Kada vidiš uticaj na ljude, tek sam tada stekao utisak koliko smo timski izgledali na terenu.

Dugo se nije pamtio taj nivo euforije, pogotovo ne u tom košarkaškom uzrastu, kao što je bio slučaj na jugu Srbije.

- Fenomenalno, hajp je bio nestvaran. To je bilo takvo ludilo posle utakmice, šta su momci doživljavali... Bio sam šokiran. Čair je išao kao u nekom filmu, 300 ljudi, 500 ljudi, 700 ljudi, 1000 ljudi, 2000 ljudi, 3000 ljudi. Taj dan kada smo imali trening smo videli ogroman red ispred dvorane, taj red nije prestajao, koliko god smo išli. Uspeli smo da sačuvamo mir igračima, što je bilo jako važno, oni su jako mladi morali to da iznesu i svaka im čast. Mi smo dali svoj udeo u tome, ali ja ne znam da li će takav neki hajp da neko doživi tako mlad. Mislim da treba da budu presrećni, jer im je to iskustvo za života. Doprinelo je sve što je to bilo u Nišu, manji je grad, gde imam utisak da bi u Beogradu samo finale bilo puno. Ovde smo na polufinalu već osetili jedan pozitivan naboj. Uspomena za ceo život.

Kako ističe, ovakve stvari mogu da budu samo dodatna motivacija i šansa za mlade momke da naprave velike karijere.

- Velika motivacija za sve njih, veliki znak da uvek treba da se odazovu pozivu. Najveće zadovoljstvo koje možeš da imaš je reprezentacija. Ja sam to osetio kao trener, verujem da će isto to reći bilo ko od njih. To je jedno nezaboravno iskustvo i da će imati veliki pozitivni uticaj na njihove karijere, i klupske i reprezentativne.

ABA liga

Nismo bili favoriti, imali smo veliku dilemu pred prvenstvo

Reprezentacija Srbije nije bila prvi favorit za osvajanje Evropskog šampionata, bez obzira što je bila domaćin istog.

- Mislim da smo bili četvrti ili peti favoriti. Sigurno je da smo izvukli maksimum. Dosta igrača je falilo, mi nismo to napominjali, ali je pet bitnih igrača nedostajalo, od kojih su trojica imali jako velike uloge na prethodnom prvenstvu te generacije. Kada počinje prvenstvo ne znaš ni kakvi su drugi, ali smo mi negde videli da su Francuzi, Nemci, Španci, znali smo da su Izraelci jako opasni, ali i neke druge male selekcije tu... Mi lično nismo nigde želeli da se razmećemo izjavama, ali smo imali svoj cilj - da dođemo do kraja ako možemo. Veliki faktor je bila pobeda nad Francuzima pre prvenstva na prijateljskom meču, gde su ih mnogi prvi put pobedili. Povreda Filipa Jovića je bila veliki udarac za nas u osmini finala, gde smo došli u situaciji da je Pavle Mišić bio prvi centar u reprezentaciji, a drugi centar u Zvezdi. On je to fantastično izneo u četvrtfinalu i finalu, to je bila neka druga inekcija za nas. Pobeda bez Filipa nam je dokazala da to možemo, polufinale sa Nemcima je bilo jako teško, i ako smo ih dobili dva puta na pripremama. Finale... Čak i sada kad gledam, znao sam da ćemo dobiti. Svi smo izašli tako, kao da dobijamo danas, nismo ostavili nijedan posto šanse. Još kada je Topić zakucao, koji nije nikada u karijeri, znao sam da je to to.

Nešto što je posebno bilo zanimljivo jeste da je, nakon povrede Filipa Jovića, reprezentacija Srbije ostala na svega jednom klasičnom centru, Pavlu Mišiću. Objasnio je Stefanović i nedostatak igrača na poziciji "petice".

- Mi smo imali jednu dilemu pred poslednji "kat" kome da se zahvalimo. Tu je bio David Simonović, jedan naš momak iz Francuske koji je bio prvi put tu, i mi smo imali dilemu da li da igramo sa tri "petice" ili tri "četvorke". Gledajući raspored koji imamo, da smo projekcijama igrali protiv Izraela i Francuske većali šta da radimo, gde smo odlučili da ipak idemo sa tri krilna centra. Tu su opet Pavle Nikolić i Bogoljub Marković mogli da se spuste na poziciju "pet", Ognjen Romić i Mitar Bošnjaković su mogli da odigraju na "četiri". Rekli smo samo "dobro, valjda se neće niko povrediti" - i povredi ti se prvi centar. Odmah smo mislili "da li je moguće ovo?", ali smo na kraju doneli dobru odluku, jer su se Španci više branili od nas u finalu, a mi smo njih fer - jedan na jedan. Na kraju, kada osvojiš svaka odluka je dobra, a da smo izgubili ljudi bi se pitali zašto nismo poveli tri centra.

Reprezentacija kao najveća emocija, mnogo "momenata karijere"

Nije mogao da preseče Stefanović oko toga koji mu je uspeh najdraži, ali je reprezentacija definitivno ostavila najveći utisak.

- Bilo je puno "momenata karijere" koji mnogima nisu interesantni. Ulazak sa Zemunom iz prve srpske u B lige je za mene bio jako emotivan i bio sam ponosan na sve što sam do tada uradio, zajedno sa klubom i igračima. Puno nekih pobeda u FMP-u sam doživeo takođe emotivno, kao i situacije gde je bila puna hala i sve to... Ipak, naravno, ako gradiramo te neke medalje, U18 turnir je meni broj jedan. Takođe, ulazak u B ligu i dve medalje vicešampiona Srbije sa FMP-om... Najveće emocije je kod mene izazvala reprezentacija, koje su i najduže trajale.

Za kraj, otkrio je kakvi su mu planovi za blisku budućnost, te šta bismo mogli da očekujemo u narednom periodu.

- Bliski planovi su da od naredne sezone imam klub koji će odgovarati mojim ambicijama, to je da nastavim dalje da napredujem kao trener. Videćemo šta će to biti. Imam svoje dodatne lične ciljeve, koje ću obelodaniti kada budu zvanični. Da leto još iskoristim, koliko mogu, za usavršavanje, pa da od prvog avgusta imam novi klub i da u njemu uživam i radim ono što najviše volim.

POVEZANE VESTI

Košarka

KRAJ ZA SRAMNOG PLAČKA! I, ovo je MVP? Embid ispao, smeje mu se ceo svet

07:19

3 maj, 2024

Košarka

Kraj za sramnog Džoela Embida! Njujork je pobedio Filadelfiju 118:115 i tako izbacio ovaj tim iz plej-ofa

Košarka

PAO DOBIO DRAMU I VRATIO BREJK Makabi pao u "Pioniru", sve se rešava u Atini

22:52

2 maj, 2024

Košarka

Košarkaši Panatinaikosa pobedili su u Pioniru Makabi sa 95:88 i tako izjednačili u seriji na 2:2

Košarka

IZ PODGORICE BESNO PORUČUJU: PAKUJ KOFERE Budućnost se oglasila i izdvojila 20 grešaka sa polufinalne utakmice protiv Partizana

22:20

2 maj, 2024

Košarka

U Podgorici smatraju da su oštećeni u 13 situacija što su dokumentovali video snimkom, a ujedno pozvali i komesara za suđenje Srđana Dožaja da podnese ostavku.

Košarka

IGRAĆE SE MAJSTORICA Olimpijakos ponizio Barselonu i zakazao peti meč

20:42

2 maj, 2024

Košarka

Košarkaši Olimpijakosa deklasirali su Barselonu rezultatom 92:58 u četvrtom meču četvrtfinalne serije plej-ofa Evrolige čime su izjednačili na 2:2 pa će odluka o plasmanu na Fajnal for pasti u Španiji.

Košarka

BIĆE LUDO Odbijen zahtev Panatinaikosa, Makabi će u Beogradu imati ogromnu podršku navijača

17:45

2 maj, 2024

Košarka

Kako se najavljuje ekipa iz Tel Aviva imaće podršku čak 2.000 navijača u Beogradu.