Nakon dva dana u Parizu, malog obilaska grada, spoznaje da je zaista grad drugačiji nego ikad pre, došlo je vreme i za istorijski dogaðaj - prvo otvaranje Olimpijskih igara na reci.

Istorija uživo što bi se reklo i drago mi je što sam bio deo iste. Što ću nekada moći da kažem “bio sam tamo kada se to desilo”.

Box: Image
 

Sada se dešavalo pred mojim očima, hiljade i hiljade ljudi koji su meðu srećnih 160.000 gledalaca koji su na razne načine došli do karte.

Box: Kada kažem na razne načine tu mislim i na Zorana na kog smo naleteli pre samog odlaska na otvaranje.
On je konkretno karte dobio preko brata koji radi u policiji. Znači parola - snaði se.

Pre polaska ka Seni obišao sam i Kulturni centar Srbije u kom je prilično zanimljiva postavka posvećena srpskim sportistima, a više o tome čitajte ovde.

No, vratimo se istoriji i svemu onome što se dešavalo na ovoj čuvenoj reci. Stigao sam dosta ranije, a veliki broj ljudi je već zauzeo pozicije. Nekima je ovo poslužilo kao mesto za piknik, igrale su se karte, ručalo se na travi, a oni koji nisu poneli hranu sa sobom morali su da plate 17 evra ne bi li dobili burito ili nešto konkretnije. Obično piće koštalo je 4 evra, dok alkohola nije bilo u ponudi, samo bezalkoholnog piva koje je koštalo 8 evra.

Box: Image
 

Box: Sam ulazak je prošao brzo i lako, a mora da se prođe kroz čak četiri bezbedonosne provere, tri policijske (provera pasoša, legitimacije i karte), dok je poslednja samo validacija legitimacije i možete se spustiti ka Seni.

Srbe među navijačima nisam zapazio, Crnogoraca jako malo, a najbrojniji bili su naravno Francuzi, kao i Kolumbijci, Meksikanci, Brazilci, Amerikanci...

Box: Video

Nakon što sam pronašao adekvatnu poziciju, a nije bilo lako, čekao sam 19.30 da ceremonija počne. Vatromet na početku, lepe scene i brodovi su počeli da prolaze pored mene. Naravno čekao se onaj sa crveno-plavo-belom trobojkom.

Box: Image
 

Kako se bližilo slovo srce, tako je odjednom počela i euforija da bude veća. Nakon što se sa razglasa čulo "Srbija" i kada se brod sa našim sportistima pojavio srce je zaigralo, a neću lagati - "nešto mi je upalo u oko".

Što bi legendarni Dragan Nikotivić rekao: "Izivinite što sam zaćutao na trenutak"...

Ponos. Samo je to dovoljno. Ponos na sve njih koji će predstavljati našu zemlju narednih dana baš u ovom gradu. 

I da, jesam pokisao kao miš, ali vredelo je. Bar zbog ovoga je vredelo doći ovde, a tek je početak.

Sutra je vreme za prve borbe. 

Tu smo, na istom mestu.

Za više sportskih informacija, zapratite našu 

Box: Fejsbuk stranicu
.