Kada srce zaigra, a oči zasuze (ali ne od kiše)...
Nakon dva dana u Parizu, malog obilaska grada, spoznaje da je zaista grad drugačiji nego ikad pre, došlo je vreme i za istorijski dogaðaj - prvo otvaranje Olimpijskih igara na reci.
Istorija uživo što bi se reklo i drago mi je što sam bio deo iste. Što ću nekada moći da kažem “bio sam tamo kada se to desilo”.
Sada se dešavalo pred mojim očima, hiljade i hiljade ljudi koji su meðu srećnih 160.000 gledalaca koji su na razne načine došli do karte.
Kada kažem na razne načine tu mislim i na Zorana na kog smo naleteli pre samog odlaska na otvaranje. On je konkretno karte dobio preko brata koji radi u policiji. Znači parola - snaði se.
Pre polaska ka Seni obišao sam i Kulturni centar Srbije u kom je prilično zanimljiva postavka posvećena srpskim sportistima, a više o tome čitajte ovde.
No, vratimo se istoriji i svemu onome što se dešavalo na ovoj čuvenoj reci. Stigao sam dosta ranije, a veliki broj ljudi je već zauzeo pozicije. Nekima je ovo poslužilo kao mesto za piknik, igrale su se karte, ručalo se na travi, a oni koji nisu poneli hranu sa sobom morali su da plate 17 evra ne bi li dobili burito ili nešto konkretnije. Obično piće koštalo je 4 evra, dok alkohola nije bilo u ponudi, samo bezalkoholnog piva koje je koštalo 8 evra.
Srbe među navijačima nisam zapazio, Crnogoraca jako malo, a najbrojniji bili su naravno Francuzi, kao i Kolumbijci, Meksikanci, Brazilci, Amerikanci...
Nakon što sam pronašao adekvatnu poziciju, a nije bilo lako, čekao sam 19.30 da ceremonija počne. Vatromet na početku, lepe scene i brodovi su počeli da prolaze pored mene. Naravno čekao se onaj sa crveno-plavo-belom trobojkom.
Kako se bližilo slovo srce, tako je odjednom počela i euforija da bude veća. Nakon što se sa razglasa čulo "Srbija" i kada se brod sa našim sportistima pojavio srce je zaigralo, a neću lagati - "nešto mi je upalo u oko".
Što bi legendarni Dragan Nikotivić rekao: "Izivinite što sam zaćutao na trenutak"...
Ponos. Samo je to dovoljno. Ponos na sve njih koji će predstavljati našu zemlju narednih dana baš u ovom gradu.
I da, jesam pokisao kao miš, ali vredelo je. Bar zbog ovoga je vredelo doći ovde, a tek je početak.
Sutra je vreme za prve borbe.
Tu smo, na istom mestu.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
SREBRO KOJE SIJA KAO ZLATO Bravo za Borislavu Perić-Ranković, Srbiji nova medalja iz Pariza
Sjajan rezultat naše parastonoteniserke.
POSTAO POZNAT ZBOG STOMAKA I ŽALI ŠTO JE IZGUBIO OD SRBIJE Hrvat otkrio šta najviše voli da jede i kako se oseća posle vaterpolo finala
Bio je u centru pažnje zbog specifičnog izgleda.
PREMINUO OLIMPIJSKI ŠAMPION Velika tragedija potresla sportski svet
Bio je učesnik na tri uzastopna olimpijska šampiona
NEĆE IM POMOĆI NI BOG OTAC Vaterpolisti gledali kako sudije uništavaju košarkaške, pa skovali pakleni plan za Amere
Kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije Nikola Jakšić govorio je iskreno o zlatu na Igram
Komentari(0)