BUDUĆNOST KARTINGA U SRBIJI JE U DOBRIM RUKAMA Dimitrije je dokaz da nijedan hendikep nije prepreka za uspeh: "Osećaj na startu trke je neopisiv, srce lupa 200 na sat!" (VIDEO)

09:00 | 01-12-2024

Ostali sportovi 0

Dimitrije Kovačević, sinonim je za inspiraciju svoj deci na planeti

Dimitrije Kovačević

To je dečak poput svih dečaka, sa ogromnim očima željnih znanja i još većim srcem željnim uspeha. Ono što ga razlikuje od ostalih dečaka jeste to, što on želi život sa još zelenijom travom i još plavljim nebom.

Da, kadar je dosegnuti do željenih visina, jer poseduje nesvakidašnju snagu volje. Rođen je bez sluha, ali dokazao da hendikep nije prepreka za uspeh. Kažu da, ljudi kojima je rođenjem oduzeto nešto vitalno, dobiju na dar nekakvu posebnu unutrašnju nadarenost za koju ne postoji ime. Jednom rečju – Dimitrije je poseban.

Dimitrije Kovačević odnedavno je akademski građanin Republike Srbije. Redovan je student fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Univerziteta u Beogradu - DIF. Sa svojih 19 godina, pročitajte šta sve ima iza sebe …

Imao je samo sedam godina kad mu je na Auto-komercovoj stazi prišao bivši prvak Srbije u kartingu -Vid Popović i upitao koliko se dugo već bavi kartingom. Dobivši informaciju da je na stazi u smislu hobija, odmah je rekao da želi da trenira ovo dete. Od tog dana dečja čigra se zavrtela. I još uvek se vrti.

Dimitrije Kovačević Privatna arhiva
 

Dimi, kako ga zovu njegovi najbliži, kaže da je oduvek voleo "brzinu". Veruje da mu je otac Nebojša bio uzor, s obzirom da se bavio ekstremnim sportovima. No, motiv su mu dodatno udahnuli, kako kaže, Majkl Šumaher, Niki Lauda, Fernando Alonso i iznad svih, veliki Ajrton Senna. Svi ovi čuveni sportisti započeli su svoje karijere u kartingu i dosegli do visina Formule 1.

Iako je imao veliku podršku od porodice, ista je bila veoma zabrinuta na Dimitrijevu odluku da se bavi ekstremnim sportom. Ova sportska disciplina zahteva krajnje dobru potporu u smislu spremnosti i obučenosti, a sve u cilju sigurnosti sportiste koji se bavi donekle, riskantnim sportom. Otuda zabrinutost porodice i bližnjih. Dodatno, karting je sport za koji je neophodno konstantno i nezavidno veliko finansijsko ulaganje.

Dimitrije Kovačević Privatna arhiva
 

Sa ovom, ne tako slatkom, temom, najbolje je upoznat Dimitrijev otac, Nebojša Kovačević, koji već dugi niz godina iznosi sve u svom ličnom angažmanu. Kao i svaki dobar tata, Nebojša izjavljuje da, kad vidi svog sina kako srećan i zadovoljan sedne u svoj karting, sve loše i teško ostane negde iza. Tada se briga, očeva i sinovljeva, iskristalizuje samo u jednu želju - želju za pobedom. Dimi nam prenosi svoju emociju kada stane na Start.

- Osećaj je neopisiv, srce lupa 200 na sat, bez obzira o kakvoj trci se radi, da li je šampionat ili je međunarodno takmičenje, uzbuđenje je uvek ogromno, zatim sledi maksimalna koncentracija, Start, nema mesta strahu, a svaka krivina je samo stanica na kojoj, čini mi se, usporiš vreme, vrhunac svega je cilj. 

Dimitrije je osvojio do sada dve titule šampiona Srbije. Zlatnu plaketu AMSS itd... Nije bilo lako. Svaka priprema za trku je sasvim drugačija od priprema za ostale sportove, potrebno je jako puno treninga u cilju postizanja ekstremno dobre kondicije, snage ramena, ruku, stomaka … posebno vrata, koji se mora izboriti sa nezavidnim G-silama na krivinama…. zatim trening koncentracije itd … spisak je predugačak.

Dimitrije Kovačević Privatna arhiva
 

Ono što se takođe nadovezuje na rečenicu da, nije bilo lako osvojiti duplu titulu Prvaka Srbije jeste i činjenica da ovaj sport iziskuje ogromna i neprekidna finansijska ulaganja, počev od iznajmljivanja staza za treninge, održavanje kartinga, motora, točkova, guma …, preko vrlo kompleksne opreme za samog vozača kartinga, do putovanja van grada i van zemlje, smeštaja i sl. Još jedan predugačak spisak. 

Dimitrijev otac je, nažalost, jedini "sponzor". Stoga, dešavale se su se i Dimijeve borbe protiv vetrenjača. Dešavala se nespremnost zbog nemogućnosti dovoljnog broja dana treninga, dešavala se trka protiv takmičara sa daleko opremljenijim motorima kartinga, protiv starijih takmičara itd.. Ali, želja za pobedom, volja koja nikad nije izostala, hrabrost i ono iskonski-urođeno što ovaj dečak ima u sebi, učinili su da se pobede i vetrenjače.

Šta se dešava iza kulisa? Dešava se nešto jako lepo, vrhunac svih teških momenata sa kojima se ova deca suočavaju, dešava se jedno neopisivo lepo, neprocenjive vrednosti, druženje. Dimitrije, neobično zanimljiv, beskrajno druželjubiv dečak, posle svake trke pruži ruku učesnicima trke, protiv kojih je do malopre vodio ljutu borbu, dok iz njegovih velikih crnih očiju zrači ništa drugo, do ljubav. Dimitrije je stekao kroz ovaj sport mnogo drugara i drugarica, sa kojima će održavati druženje zauvek. Karting sve više postaje popularan na našim prostorima, u svetu je već daleko popularan, a to znači i druženja na internacionalnom nivou. Svojim mlađim kolegama, sportistima, iako ima samo 19 godina, kompetentan je da podeli savet da se, za početak oprobaju u rentalima. Samo 19 godina, a iza sebe ozbiljna karijera. Male godine, ali veliko srce i velike oči, žele da se oprobaju u jačim kategorijama, što je prirodna pojava kod ovako hrabre i disciplinovane dece.

Dimitrije Kovačević Privatna arhiva
 

No, njegova skromnost kaže, da je to još uvek daleko od njega. Ne smemo ne spomenuti velike ljude koji su pomogli u Dimitrijevom odrastanju i ostvarivanju. Pre svega, g.Ivan Mrkić, diplomata i u to vreme ministar spoljnih poslova i ambasador u Japanu, koji je bio prisutan u ključnim situacijama da pomogne Dimitriju i njegovom tati. Zatim, čuveni Piksi, Dragan Stojković, sadašnji selektor fudbalske reprezentacije Srbije, koji je takođe iskoristio svoju popularnost u Japanu kako bi Dimitrije bio primljen kao njihov pacijent. Od Piksija je mali Dimitrije dobio na poklon dres fudbalskog tima Nagoje sa potpisima svih igrača iz 2010 godine, kada su osvojili šampionat Japana i cele Azije. Još se nisu upoznali.I naravno, Ivica Osim koji je tada bio trener reprezentacije Japana i svojim pozivom dr Kanemaru, značajno ubrzao operaciju, kako bi Dimitrije što pre dobio sluh. Tada je imao 21 meseci. Nebojša Kovačević ističe da će zauvek biti zahvalan ovim velikim ljudima, koji su u moru svojih obaveza i burnih života i karijera, ipak, izdvojili vreme za malog Dimija.

Osvrnimo se na krucijalno pitanje, da li naličje Dimitrijeve skromnosti potiče od trke koju ima iza sebe, pobedničke trke, na kojoj mu niko ne bi pozavideo - "trke, koja život znači"… Dimi je rođen bez sluha. Za njegove roditelje, teške i duge godine odricanja, jer su Dimija odvodili više puta godišnje u daleki Japan. U Japanu čekao ih je uvek postojano i nepokolebljivo u svojim stavovima lečenja veliki, čuveni doktor Kanemaru – specijalista za ORL. Dimi je bio beba kad ga je doktor Kanemaru prihvatio oberučke kao svog "nečujućeg" pacijenta, a danas ovaj punoletni dečak stoji u visini svog doktora, koji je učinio da Dimitrije čuje jednako kao i svi mi. U zemlji gde se Sunca rađa, rodio se i sluh za malog Dimija. Dimitrije je dobio životnu trku, trku za svoj sluh. Nije li prirodno da se sa drugog tasa vage, zarad ravnoteže, izuzme njegova divna, urođena skromnost i da ostvari svoju želju da ide dalje, da ide tamo gde je, iz njegovog dečjeg ugla, trava zelenija a nebo plavlje.

Dimitrije Kovačević Privatna arhiva
 

Dimitrije je, takođe, prvi u svetu koji je osvojio prvo mesto u nacionalnom šampionatu, a da nosi kohlearni implant. Uspeo je to da uradi čak dva puta, što dovoljno govori o kakvom se talentu radi.

Kako kaže, želi da bude novi Borković, pa čak i bolji, što mu je velika želja. Klasa koju bi vozio je Suzuki Swift Europe Cup, a nakon toga, kao Borković, TCR Europe. Veruje da ukoliko dobije sponzorstvo, da će onda i uslediti i pomoć samog Borkovića. Nema dilemu da će uspeti i u nameri da postane prvak Evrope.

Takođe, Dimitrijev tata ističe posebnu zahvalnost Dragoslavu Tataloviću, koji živi u Kjotu, oženjen Japankom Ebi Chan sa kojom ima sina Milutina. Nesebično je pomagao od prvog dana Dimiju svaki put prilikom odlaska za Japan, a to je oko 25 odlazaka. Zahvalnicu upućuje i ambasadorki Srbije u Japanu Aleksandri Kovač i sekretarici Tijani Nagato. Zanimljivo, Dimi je prošao i testove letenja. U razgovoru za sport.alo, Dimitrije Kovačević, velika nada Srbije u kartingu, govorio je o dosadašnjoj karijeri, kako je zavoleo karting, koliko je truda potrebno da bi se uspelo u ovoj disciplini, kako izgleda priprema i sama trka, kao i kakvi su mu planovi i želje u budućnosti.

Sa koliko godina i u kom momentu si odlučio da baš želiš da se baviš kartingom?

- Počeo sam otprilike kad sam imao 6-7 godina da se bavim kartingom, ali u kom momentu sam baš odlučio da se bavim to je malo teže. Ja sam oduvek voleo brzinu kad sam bio mlađi tako da sam oduvek voleo karting i trke.

Da li si imao podršku tebi bliskog okruženja kada si se za to odlučio? Znamo da su fudbal, košarka i tenis jako popularni u Srbiji...

- Imao sam veliku podršku od porodice, ali bili su jako zabrinuti za mene kada su čuli da sam počeo time da se bavim, ali su me jako puno podržavali. I na tome sam im jako zahvalan.

Koji je tvoj prvi veći uspeh u dosadašnjoj karting karijeri?

- Tokom godina bavljenja kartingom i posle dve titule šampiona Srbije, moj najveći uspeh u karijeri nije taj što sam osvajao titule, nego je taj što sam stekao jako puno dobrih prijatelja. Oni su bili spremni da mi pomognu kada mi je bilo potrebno.

Dimitrije Kovačević Privatna arhiva
 

Kakav je osećaj kada se stane na start?

- Osećaj kada staneš na start, srce počne da ti kuca na 200 na sat bez obzira koja je trka bila to za šampionat ili neka u inostranstvu, i samo se skoncentrišeš da budes najbolji. To je neprocenjivo.

A kakav kada se uđe u krivinu?

- Kada ulaziš u krivinu sve postaje sporije, to se tako čini, ali to je zapravo kao da si usporio vreme, jako neprocenjivo.

Kako izgleda priprema za trku, možeš li nam detaljnije opisati?

- Pripreme za trke u ovom sportu su malo drugačije, ali ne toliko kao kod ostalih sportova. U ovom sportu treba dosta snage, kondicije, da bi trku odvozio što brže i lakše. Tu ima trčanja, treninga snage ruke, ramena, stomaka...ali i vrata da bi mogao da se boriš sa G-silama kada uđes u krivinu, da ti glava ne bi išla u stranu. Tako da je malo drugačije.

Da li karting postaje popularan sport i kod nas?

- Teško je reći, ali karting kao sport nije toliko zastupljen u Srbiji kao u ostatku sveta, jer tu treba dosta invensticija u njega da se uloži. Ali mi se čini da polako postaje popularan kod nas.

Dimitrije Kovačević Privatna arhiva
 

Koliko je karting bezbedan sport? Šta bi poručio svima onima koji vole adrenalin i žele da se oprobaju u kartingu?

- Iskreno, karting nije baš toliko bezbedan ukoliko ga ne savladaš. Svi oni koji bi hteli da se oprobaju u kartingu, preporučio bih im da probaju prvo rentale tj. kartinge za iznamljivanje. Ukoliko bi hteli više adrenalina i brzine, kao što je kod trkačkog kartinga, preporučio bih im da polako treniranju na njemu i polako će da osete taj jači adrenalin.

Imaš li sportskog uzora na koga se ugledaš?

- Imam ih nekoliko kao što su Šumaher, Lauda, Alonso i drugi, ali najviše bih izdvojio Ajrtona Senu jer je bio jako veliki talenat i bio je ispred svog vremena, ulazio je u krivinu kao niko drugi u to vreme, bio je jako brz po kiši i jako mi se sviđa njegov stil vožnje bolida, znao je kako da kontroliše bolid iako nije bolid bio toliko brz, gurao je granice bolida nego što je sam bolid mogao.

Kakvi su planovi za dalje, koji su ciljevi koje bi voleo da ostvariš u bliskoj budućnosti?

- Iskreno, to je još daleko, ali ako bi došlo do toga, voleo bih da se oprobam u jačim kategorijama tj. u automobilma da vidim gde sam, ali to je još daleko - zaključio je Dimitrije razgovor za sport.alo.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Komentari(0)

Loading