ODLAZAK VELIKANA Oni su nas napustili u 2023. godini: Velikan engleskog fudbala, legenda Partizana i Zvezde, čuveni Ćiro...

Ako se vratimo na početak 2023. godine, nju smo dočekali sa tužnom vešću da nas je zauvek napustio legendarni brazilski fudbaler Pele. 

Takođe, godina koju ispraćamo, odnela nam je i neka imena koji su obeležili decenije, generacije, pa možemo slobodno reći i epohe u svetu sporta. 

Svi su oni osvajali razne medalje i trofeje sa najvećih takmičenja, ali su i dobitnici brojnih priznanja po kojima ćemo ih pamtiti. 

SMRT LEGENDE Ostavio je veliki trag, cela Francuska u suzama

Krenimo redom...

SER BOBI ČARLTON (11. 10. 1937 – 21. 10. 2023)

Nema sumnje da je reč o čoveku koji je zaštitno lice engleskog fudbala i koga će celo Ostrvo, ali fudbalska planeta, pogotovo one starije generacije, pamtiti čitavog života. Preživeo je užasnu tragediju 1958, kad je njegovih osam saigrača iz Mančester junajteda poginulo u padu aviona po povratku sa meča Kupa šampiona protiv Crvene zvezde.

AP Photo/Dave Thompson

Tada je imao tek 21 godinu i s tom uspomenom je postao lider nove generacije "crvenih đavola“ koja se popela na vrh Evrope 1968. godine.

Tanjug/Ap

Najuspešnija godina svakako mu je bila 1966. godina kada je osvojio Mundijal sa reprezentacijom Engleske i postao prvak sveta. Na sahranu najvećeg imena iz sveta fudbala koje nas je napustilo ove godine došlo je više od 1.000 ljudi. Navijači su preplavili ulice Mančestera kako bi odali počast veličanstvenoj ličnosti iz perioda prvog Junajtedovog "zlatnog doba". Čak je bio prisutan i princ Vilijam.

MUSTAFA HASANAGIĆ (20. 4. 1941 – 12. 11. 2023)

I dok je upravo te 1966. godine Bobi dominirao na fudbalskim terenima i bio u zenitu karijere, na putu da stignu do finala KEŠ-a (Kup evropskih šampiona), sprečio ih je upravo Partizan. U tom najčuvenijem sastavu je među glavnim zvezdama bio Mustafa Hasanagić.

FK Partizan

Rođeni Pribojac je postavio konačnih 2:0 u prvom duelu polufinalnog dvomeča. Partizan je sa ukupnih 2:1 došao do antologijskog finala u Briselu, gde ih je nadigrao Real Madrid. Hasanagić je postigao šest pogodaka na tom putu.

Hasanagić je sa 355 golova treći strelac u istoriji crno-belih iza rekordera Stjepana Bobeka (425) i Marka Valoka (411). U dresu Partizana Mustafa je odigrao ukupno 337 mečeva postigao je 112 golova na prvenstvenim utakmicama, 21 na internacionalnim, 190 na prijateljskim mečevima. Za vreme svog boravka u Humskoj od 1961. do 1969. godine je  osvojio tri titule šampiona Jugoslavije – u sezonama 1961/62, 1962/63. i 1964/65.

Za reprezentaciju SFRJ je odigrao pet mečeva, bez postignutog gola.

MIRKO NOVOSEL (30. 6. 1938 – 20. 7. 2023)

Kolika je košarkaška veličina bio Mirko Novosel, govori i to da Zoran Moka Slavnić stalno ističe da je upravo on bio najbolji trener u njegovoj karijeri, jer je Novosel bio jedini koji je uspeo da pronađe način kako da se pobede Sovjeti. 

Jedan od najvećih košarkaških stručnjaka u istoriji jugoslovenske košarke ostaće upamćen kao uspešni naslednik Ranka Žeravice na klupi ekipe koja je s njim osvojila dva evropska zlata – 1973. u Barseloni i 1975. u Beogradu. Okitio se i svetskim srebrom 1974, kao i dvema olimpijskim medaljama – srebrom u Montrealu 1976. i bronzom u Los Anđelesu 1984. godine. Novosel je dopustio da selekcija prepuna izuzetnih talenata pokaže svoju raskoš i svu lepotu igre.

Printscreen

Sa trenerske strane je najznačanija ličnost u istoriji KK Cibona, nekada Lokomotive. Ukupno je proveo 13 godina kao šef struke tog kluba i vodio ga do dve titule prvaka Kupa evropskih šampiona, dva Kupa kupova, tri prvenstvene titule i devet Kupova Jugoslavije. Nakratko je bio selektor Hrvatske po dobitku nezavisnosti 1993, a primljen je u košarkašku Kuću slavnih u Springfildu 2007. godine.

DAMIR ŠOLMAN (7. 9. 1948 – 2. 5. 2023)

Jedan od članova "zlatne generacije" od Ljubljane 1970. do Manile 1978. godine bio je upravo Šolman. Specifičnog izgleda, duge kose i zulufa, bio je strašno krilo koje je imala Jugoplastika uto vreme. Bio je u čuvenom sastavu sa Svetskog prvenstva u Ljubljani 1970, a na vrh Evrope se peo sa Jugoslavijom baš u mandatu Mirka Novosela 1973. i 1975. godine. Srebrima se okitio na Olimpijskim igrama 1968. i 1976, na Mundobasketu 1974. i na Evropskom prvenstvu 1969.

 

 

Ono što je interesantno je to da je rođeni Zagrepčanin u Splitu proveo devet godina, osvojivši dva uzastopna trofeja u međunarodnom Kupu Radivoja Koraća 1976. i 1977. godine, dva prvenstva i tri kupa SFRJ.

Ostaće upamćen i kao najbolji strelac u istoriji Jugoplastike, odnosno Splita, sa 5.783 poena.

ĐANLUKA VIJALI (9.7.1964 – 6.7.2023)

Velikan fudbala na "čizmi", odigrao je 59 utakmica za italijansku reprezentaciju, a sa "Starom damom" je čak i uspeo da osvoji Ligu šampiona. 

U torinski klub je došao 1992. posle osam godina provedenih u Sampdoriji iz Đenove, sa kojom je osvojio italijansko prvenstva i Kup kupova, a Juventus je platio 12 miliona funti za njegov transfer i tako je uspeo da obori svetski rekord. 

Iz Italije je 1996. godine otišao u Čelsi, gde je 1998. godine obavljao i funkciju igrača-trenera.

EPA-EFE/LUCA ZENNARO

Vijali je bio i prvi menadžer iz Italije koji je predvodio tim engleske Premijer lige, pošto je preuzeo Čelsi od legendarnog Holanđanina Ruda Gulita krajem sezone 1998. godine.

Sa "plavcima" je uspeo da osvoji Liga kup, UEFA kup pobednika kupova i Superkup Evrope. 

Sa istom ekipom Vijali je trijumfovao 2000. godine u FA kupu i Čeriti šildu u Engleskoj, ali je početkom naredne sezone otišao iz Čelsija zbog slabijih rezultata.

Kratko je tokom sezone 2001/2002 bio i prvi trener Votforda u Čempionšipu, drugoj ligi po kvalitetu u Engleskoj, ali je napustio taj klub pošto je tim završio na 14. mestu na tabeli.

MIROSLAV ĆIRO BLAŽEVIĆ (9. 2. 1935 – 8. 2. 2023)

Svi ćemo ga pamtiti kao osobu prepunu harizme i kako ono volimo da kažemo, čoveka "bez dlake na jeziku." Bio je jedan od najupečatljivijih osoba iz sveta fudbala na prostoru bivše Jugoslavije. 

Imao je dobru igračku, ali ne toliko dobru kao što je to bila prebogata trenerska karijera. Trofej prvaka Jugoslavije 1983. sa Dinamom ga je lansirao u sam vrh trenerskog posla, a najveći uspeh je naravno treće mesto na Mundijalu 1998. godine u Francuskoj sa reprezentacijom Hrvatske. Najbolji rezultat ikada do ere Zlatka Dalića.

youtube printscreen

Promenio je brojne klubove sa prostora bivše Jugoslavije kao i u inostranstvu, bio je čak i selektor Bosne i Hercegovine. Sa trenerskim poslom je prekinuo 2014. godine.

Važio je za vrhunskog motivatora među igračima i sagovornika u brojnim intervjuima.

LUIS SUAREZ (2. 5. 1935 – 9. 7. 2023)

Španac koji je postao legenda dva svetska velikana – Barselone i Intera. Rođen u La Korunji, za Barselonu je debitovao sa 19 godina 1955. godine i za šest godina se sa Kataloncima domogao uzastopnih trofeja u La Ligi. U 122 meča je postigao 62 pogotka. 

EPA-EFE/MATTEO BAZZI

Igrao je i u milanskom Interu. Suarez među "neroazurima" niže vrhunske lične i timske uspehe. Tri trofeja Serije A i dve uzasopne "internacionalne duple krune", tj. trofeji u KEŠ-u i Svetskom klupskom prvenstvu 1964. i 1965. godine. Do 1970. je za Inter upisao 256 utakmica i 42 gola. Karijeru je završio u Sampdoriji.

Pre nego što je "tika-taka" generacija donela dva evropska zlata 2008. i 2012, sastav Španije u kom je bio Suarez je 1964. doneo toj zemlji naslov prvaka Starog kontinenta.

ALEKSANDAR MATANOVIĆ (23.5.1930 – 9.8.2023)

Jedan od velikana i simbola zlatnog doba našeg šaha 1950-80, kada je Jugoslavija bila druga šahovska velesila sveta iza SSSR. Rođen 23. maja 1930. u Beogradu. Posle ranih uspeha u šahu i titule omladinskog prvaka Jugoslavija 1948, u seniorsku reprezentaciju ušao je već 1950, u nezaboravnom radio-meču Jugoslavija – SAD, a 1955. je postao velemajstor. 

Od 1954. do 1978. bio je stalni član olimijskog tima, a zatim 1980. selektor reprezentacije koja je osvojila našu poslednju olimpijsku medalju.

ŠSS

U zlatnom dobu našeg šaha, dok je sa Gligorićem, Ivkovom i Matulovićem činio je okosnicu druge velesile sveta, okitio se sa pet srebrnih i četiri bronzane olimpijske ekipne medalje, kao i sa pet pojedinačnih za rezultate na svojoj tabli: jednom zlatnom, tri srebrne i jednom bronzanom. Na pet evropskih šampionata, između 1957. i 1977, osvojio je četiri srebrne i jednu bronzanu ekipnu medalju.

Iako je takmičarske ambicije sa 36 godina podredio revolucionarnom projektu univerzalnoig šahovskog jezika i izdavačke kompanije „Šahovski informator”, čiji je bio osnivač, urednik i direktor, zadržao je visok nivo i u narednoj deceniji, dodajući tituli prvaka Jugoslavije iz 1962. godine (zajedno sa Minićem), još dve, 1969. i 1978.

Priznanje Svetske šahovske federacije (FIDE) dobio je izborom za potpredsednika FIDE 1990-94. Od maja 2022. Aleksandar Matanović je bio najstariji velemajstor na svetu.

BORO JOVANOVIĆ (21.10.1939 – 19.12.2023)

Prvi teniser iz Jugoslavije koji je uspeo da se probije u najveći teniski vrh! Tužna vest došla je iz Zagreba gde je u 85. godini preminuo Boro Jovanović, jedan od najvećih jugosovenskih tenisera svih vremena. Poreklom Srbin, rođeni i ubeđeni Zagrepčanin imao je beskrajan talenat, ali i tešku životnu priču i bezbroj problema. "Ja se ne guram, a novinari razgovaraju s onima koji su im zanimljivi. Ja nisam", rekao je u jednom od svojih poslednjih intervjua u kome je priznao da i na pragu devete decenije života "tu i tamo malo zaigra tenis". 

Najveći uspeh u karijeri mu je finale Vimbldona u dublu sa Nikolom Pilićem 1962. godine koje je tesno izgubio od australijskog para Stol-Hjuit.

Lens Tingej, novinar čije rangiranje tenisera se smatralo zvaničnim pre osnivanja ATP liste, rangirao je 1963. Bora Jovanovića kao osmog najboljeg na svetu.

Na Univerzijadi u Sofiji 1961. je osvojio zlato i u singlu i u dublu.

Rođeni Zagrepčanin je nakon igračke karijere bio i trener, a 2016. godine dobio je posebno priznanje za doprinos Dejvis kupu.

VILIS RID (25.6.1942 – 21.3.2023)

Osvajač dve titule sa Nujork Niksima, preminuo je u 80. godini. 

Rid je igrao u NBA od 1964. do 1974. godine, sve za Nikse – odabran je u jedan od najboljih timova lige pet puta, igrao je sedam puta na ol-staru i bio je MVP 1970.

-Trudićemo se da održimo standard koji je on postavio – liderstvo kakvo se ne viđa, poštovanje i radnu etiku koja ga je učinila šampionom među šampionima. Njegovo nasleđe živeće zauvek - navodi se u saopštenju Niksa.

Tokom karijere je prosečno beležio skoro 19 poena i 13 skokova.

Posle karijere je kratko bio trener Niksa, zatim je od 1981. do 1985. vodio Krejton, da bi od 1988. bio deo Netsa (jednu sezonu kao trener, posle u menadžmentu), koji su ranih dvehiljaditih bili kandidati za titulu.

PETAR POROBIĆ (28.5.1957 – 9.10.2023)

Tokom bogate karijere, Petar Porobić je bio selektor Srbije i Crne Gore, Crne Gore, Nemačke i Kine.

Samostalnu tenersku karijeru je počeo u Jadranu iz Herceg Novom. 

Printscreen

Sa selekcijom Srbije i Crne Gore osvojio je zlato na Svetskom prvenstvu u Montrealu 2005. godine, Svetski kup 2006. godine, da bi sa Crnom Gorom osvojio zlatnu medalju na šampionatu Evrope u Malagi 2008. godine, Svetsku ligu 2009. godine u Podgorici, srebrnu medalju 2010. godine na Svetskoj ligi u Nišu.

JANKO LUKOVSKI (7.4.1946 – 6.11.2023)

Lukovski je u karijeri igrao za Rabotnički i MTZ Skoplje, a nastupao je i za juniorsku i B reprezentaciju Jugoslavije.

On je trenirao Borec iz Velesa, Rabotnički, Profikolor iz Pančeva, Egiseg, Spartak iz Subotice, Vojvodinu, Borovicu, MZT i Ibon iz Nikšića. Sa ekipom Rabotničkog osvojio je treće mesto u šampionatu Jugoslavije u sezoni 1991/1992.

Printscreen

U saopštenju KS Severne Makedonije se navodi da je Lukovski od 1982. do 1986. bio član stručnog štaba kadetske i mlade reprezentacije Jugoslavije i tada je kao asistent Rusmira Halilovića imao priliku da trenira Žarka Paspalja, Dražena Petrovića, Jurija Zdovca, Miroslava Pecarskog...

Janko Lukovski je 2003. osnovao u Novom Sadu školu košarke, gde je zajedno radio sa sinovima Draganom i Ninom.

BLAGOJE KRIVOKUĆA (1.9.1944 – 14.7.2023)

Važio je za jednog od boljih igrača u istoriji kluba s Karaburme.

-Preminuo je jedan od igrača koji su u istoriji OFK Beograda ostavili najdublji trag - Blagomir Krivokuća. Blagomir je rođen 11. septembra 1944. godine u Ivanjici. U OFK Beograd je iz Javora došao 1962. i ostao sve do 1971. godine. Sa Romantičarima je bio vicešampion države i osvojio nacionalni kup, a igrao je i polufinale Kupa pobednika kupova", navodi se na Instagram stranici OFK Beograda i dodaje se:

-Na večitoj klupskoj listi po broju utakmica je na 15. mestu. Nakon igračke karijere bio je trener u našoj omladinskoj školi i u seniorskom timu gde je, nakon što je bio pomoćnik, obavljao ulogu šefa stručnog štaba u periodu 1993-1995 godine. Bio je i član raznih klupskih organa - stoji u saopštenju Romantičara. 

Brat Blagomira Krivokuće bio je, takođe, uspešni jugoslovenski fudbaler - Petar Krivokuća. 

DRAGAN SOLOMUN (27.7.1950 – 17.7.2023)

Bivši vaterpolista i istaknuti vaterpolo radnik. Počeo je u Crvenoj zvezdi da se bavi vaterpolom. Debitovao je 1969. godine i čitavu karijeru je proveo u omiljnom klubu. Nikada nije igrao ni za jedan drugi.

Jedan je o najboljih strelaca kluba a u vreme, kada je Crvena zvezda sredinom sedamdesetih, postala kvalitetan član jake jugoslovenske lige,bio je njen najbolji igrač, tvorac najvećih klupskih pobeda u to vreme.

Karijeru je nastavio kao vaterpolo radnik. Kao direktor kluba učestvovao je u građenju moćne Crvene zvezde početkom devedesetih sa Vlahom Orlićem, Nikolom Stamenićem, Zoranom Drakulićem... Zvezda je tada osvojila dve titule prvaka države.

Od 1997. je bio u Vaterpolo savezu Jugoslavije na mestu generalnog sekretara. Bio je prvi saradnik brojnih predsednika saveza, zatim Orlića, selektora Stamenića, Manojlovića i Porobića. Neumoran je bio u organizovanju velikih takmičenja poput Svetskog kupa 2002, Svetske lige 2005, Evropskog prvenstva 2006, Svetske lige u Nišu 2010.

BONUS VIDEO: 

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

 

POVEZANE VESTI

Ostali sportovi

TRI MESECA BEZ VOĐENJA LJUBAVI I MARIHUANE Majk Tajson nametnuo sebi poseban režim uoči borbe protiv jutjubera

06:00

2 maj, 2024

Ostali sportovi

Dvadeset miliona dolara inkasiraće Tajson od ovog meča

Ostali sportovi

TUGA U SRPSKOM SPORTU Preminula nekadašnja reprezentativka Jugoslavije Milka Mandić

20:34

1 maj, 2024

Ostali sportovi

Sa seniorskom reprezentacijom Jugoslavije igrala je na EP 1971. u Ređo Emiliji, u Italiji. Odigrala je svih 7 mečeva, a Jugoslavija je zauzela 14. mesto.

Ostali sportovi

VUČEVIĆ NAJAVIO VELIKE PREMIJE Nastaviće se ulaganja u sport, nagrada za olimpijsku medalju 200 000 evra

15:20

1 maj, 2024

Ostali sportovi

Mandatar za sastav Vlade Srbije Miloš Vučević rekao je danas da će nova vlada kada je reč o sportu nastaviti kontinuitet prepoznavanja tog važnog segmenta za zdravlje nacije i da će kroz program Skok u budućnost izvršiti značajna ulaganja u sport, kao i da je predvidjeno da nagrada za svaku zlatnu olimpijsku medalju u Parizu bude 200.000 evra

Ostali sportovi

DOČEK ZA NAJBOLJE Predsednik Vučić prima boksere koji su osvojili medalje na prvenstvu Evrope u Beogradu

12:08

1 maj, 2024

Ostali sportovi

Predsednik Srbije dočekuje srpske boksere, osvajače medalja na prvenstvu Evrope

Ostali sportovi

LEGENDARNI GOLMAN DOŽIVEO SRČANI UDAR Brza reakcija lekara sprečila tragičan ishod

11:45

1 maj, 2024

Ostali sportovi

Arpad Šterbik, nekadašnji golman reprezentacije Jugoslavije, kasnije i Srbije i Crne Gore, doživeo je srčani udar...