TENISKI SVET U SUZAMA Spade knjiga na jedno slovo

07:41 | 17-10-2024

Sportski pogled 0

Početak naslova gotovo po pravilu nagoveštava da je neko preminuo, odmah da otklonimo nedoumicu, ovoga puta to nije slučaj, ali teniski svet zaista ima mnogo razloga za tugu.

Đoković, Nadal, Federer

Početkom 21. veka teniskom pozornicom zagospodarili su Rodžer Federer i Rafael Nadal. Sa jedne strane elegantni Švajcarac, a sa druge borbeni Španac. Prvi međusobni duel odigrali su sada već davne 2004. godine, kada je na mastersu u Majamiju slavio Rafa. Za svaki njihov meč, a bilo ih je ukupno 40 (24:16 za Nadala), vladalo je ogromno interesovanje. Njihovom pojavom nastalo je zlatno doba u belom sportu. Gotovo svi drugi igrači bili su u njihovoj senci i vladala je polarizacija na Federer - Nadal. Oni su pandan Realu i Barsi, Interu i Milanu, Liverpulu i Mančester junajtedu, Boki Juniors i River Plejtu, Crvenoj zvezdi i Partizanu. Rodžer i Rafa su se borili za najveće trofeje, a drugi su skupljali mrvice. Nije bilo predviđeno da se pojavi neko treći.

Ipak, jedan "mali od Srbije" se odvažio da poremeti planove i nađe se na velikoj pozornici. Zakucao je na vrata 2007. godine i glavni akteri su ga pustili unutra, ne sluteći da će im preoteti slavu i da će se usuditi da ide toliko daleko. Dugo je Novak Đoković tavorio na trećem mestu. Lako bi izlazio na kraj sa drugim teniserima, ali su Federer i Nadal bili nepremostiva prepreka. Široj javnosti je to savršeno odgovaralo. Njihovi miljenici su i dalje vodili glavnu reč, a najbolja sporedna uloga dodeljena je Srbinu. Međutim, 2011. Novak postaje član "velike trojke", ne samo da postaje član, već biva njen lider. Upravo je to jedan od glavnih razloga zašto nikada nije bio toliko voljen kao Federer i Nadal. Pokvario je žurku, postao uljez i dokazao da je bolji od onih kojima su glavne uloge bile namenjene.

Đoković, Federer i Nadal EPA-EFE/ANDY RAIN
 

 

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Uz Đokovića, tu je bio i Endi Marej. Dugo je Britanac uspevao da parira "velikoj trojci", ali ne bi bilo pošteno staviti ga u isti koš sa Novakom, Rodžerom i Rafom. Uostalom, Karlos Alkaraz već sada ima više grend slemova od njega (4:3). Mnogo je još tenisera koji su odlično igrali manje uloge. Izdvajaju se Lejton Hjuit, Endi Rodik, Huan Karlos Ferero, David Ferer, Huan Martin del Potro, Tomaš Berdih, Sten Vavrinka... Svi su se oni upisivali u tenisku knjigu i nesumnjivo bi dobili i više prostora da nisu igrali u vreme trojice najboljih ikada.

Sam podatak da su oni zbirno osvojili 66 grend slem titule (Novak 24, Rafa 22, Rodžer 20), dovoljno govori sam za sebe. Donedavno je bilo nezamislivo da se u završnici turnira ne nađe neko od njih. Svi su znali da će u polufinalu igrati Đoković, Federer i Nadal, dok je četvrto mesto ostajalo otvoreno. Radili su to u kontinuitetu, gotovo dve decenije, što je danas gotovo nezamislivo. Alkaraz i Janik Siner su na dobrom putu, ali je neumesno prognozirati mogu li da se približe uspesima pomenute trojice.

Velika rivalstva su ta koja dovode publiku na stadione, koja doprinose popularizaciji sporta. Upravo su međusobni okršaji Đokovića, Nadala i Federera inspirisali milione dece da zaigraju tenis. Svaki okršaj Đokovića sa Nadalom ili Federerom bio je spektakularan i to ne samo zbog kvaliteta tenisa. Njihovi dvoboji su uvek sadržali sve ono što jedan derbi mora da sadrži, neizvesnost, tenziju, uzbuđenje, viner iz nemoguće pozicije, kao i promašen zicer, ali i borbu do krajnjih granica, uvek bi jedan iz drugog izvlačili maksimum. Uostalom, zato su postali to što jesu. Đokovićev ritern je perfektan zbog Rodžerovog sjajnog servisa, Federerovi voleji su impresivni, jer Novak i Nadal imaju neverovatan pasing šot, Rafin forhend je ubitačan zbog Novakovog neumuljivog bekhenda. Možemo ovako u nedogled.

Svako od njih je teniski revolucionar. Kažu da često ne znamo da cenimo i uživamo u lepim, srećnim, velikim trenucima i da njih postanemo svesni tek kada oni prođu. Upravo se to sada dešava kada je tenis u pitanju.

Tek sada kada je postalo jasno da više nikada nećemo gledati duel između Đokovića i Nadala, Đokovića i Federera, Federera i Nadala, shvatamo zapravo čega smo savremenici bili. 

Švajcarac je u penziju otišao 2022. godine, Španac to čini ove i knjiga je spala na jedno slovo - Novaka Đokovića. Kako i sam Novak između ostalog reče, "Nadalovim odlaskom u penziju, otišao je i deo mene".

Tužni su ovo dani za tenis, za sport uopšte, spušta se zavesa na zlatnu eru. Ostalo je da još Đoković održi završnu reč i povuče se sa scene. 

Naravno, ovo nije kraj za tenis, igraće se i dalje, pljuštaće forhend i bekhend vineri, obaraće se rekordi, ali će imena Novaka, Rodžera i Rafe biti upisana zlatnim slovima, jer su oni rodonačelnici zlatne teniske ere. Možda će biti boljih i trofejnijih, ali niko neće imati tako veliki uticaj na igru kao što su imali oni.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Komentari(0)

Loading