TRAGEDIJA, DOMINACIJA, PETICA SRBIJE, TENISKO LUDILO I KRAJ JEDNE ERE Ovi događaji su obeležili sportsku 2024. godinu
Vreme je da se podvuče crta
Iza nas je prilično sadržajna 2024. godina kada je sport u pitanju. Ostali smo bez nekih ljudi koji su ostavili neizvbrisiv trag, divili se najboljim fudbalerima Evrope, uživali u najvećem sportskom događaju na svetu, u neverici posmatrali dešavanja na teniskim terenima i svedočili kraju jedne ere.
U ovom kratkom osvrtu, podsetićemo vas na pet najupečatljivijih sportskih događaja u godini za nama.
1. Smrt Dejana Milojevića
Godina je počela tragičnom vešću. Legendarni srpski košarkaš Dejan Milojević preminuo je 17. januara u 46. godini od posledica srčanog udara.
Milojević je radio kao pomoćni trener Golden Stejta, NBA ekipe San Franciska, a pozlilo mu je tokom večere sa timom u Solt Lejk Sitiju.
On je odmah prebačen u bolnicu, ali nije uspeo da se izbori sa posledicama srčanog udara. Srpski Čarls Barkli, kako su ga mnogi zvali zbog stila igre poput nekadašnjeg velikana NBA lige, mnogo je dao našoj košarci i bio viđen kao novi selektor "orlova". Njegovim odlaskom nije izgubila samo srpska, već svetska košarka. Za tri godine koliko je radio u Americi, pobrao je simpatije i tamošnje javnosti.
Svi klubovi u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu odali su mu počast, a prednjačio je Golden Stejt. Brojni velikani igre pod obručima prisustvovali su njegovoj sahrani, između ostalih i trener Voriorsa, Stiv Ker.
Najveći trag u igračkoj karijeri Milojević je ostavio u Partizanu za koji je nastupao od 2004. do 2006. godine.
Bio je i standardni reprezentativac, a sa timom Jugoslavije je osvojio Evropsko prvenstvo 2001. godine.
Trenersku karijeru je počeo u beogradskom klubu Mega, gde je i postao košarkaški otac Nikole Jokića.
2. Španija - fudbalska velesila
Zaljubljenici u najvažniju sporednu stvar na svetu, uživali su od 14. juna do 14. jula. Evropsko prvenstvu, 17. po redu, održalo se u Nemačkoj, a obeležila je fudbalska reprezentacija Španije.
Prvi put posle 24 godine na EURO se kvalifikovala selekcija Srbije. Za razliku od Mundijala u Kataru na koji se otišlo sa možda čak i nerealno visokim ambicijama, sada u javnosti nije vladala euforija i izabranici Dragana Stojkovića Piksija opravdali su očekivanja - povratak kući posle grupne faze. Poraz od Engleske, uz remije sa Slovenijom i Danskom, označili su kraj nadanja da bi "orlovi" konačno mogli da naprave nešto veliko. Završetak mečeva u grupi, bio je ujedno početak onog "pravog".
Međutim, od osmine finala gledali smo daleko više taktičkog nadmudrivanja, nego kvalitetnog fudbala. Jedina ekipa koja se izdvajala po stilu igre bila je Španija. Pod komandom Luisa de la Fuentea, "crvena furija" je igrala brz, napadački, atraktivan fudbal. Nisu kalkulisali, naprotiv, od prvog do poslednjeg minuta su igrali agresivno i to im je donelo rezultat.
Iako su bili u najjačoj grupi sa Italijom, Hrvatskom i Albanijom, ostvarili su sva tri trijumfa. U osmini finala su ubedljivo pobedili Gruziju (4:1), inače jedno od najprijatnijih iznenađenja. Zatim su sa 2:1 eliminisali Nemačku posle produžetka, da bi potom istim rezultatom savladali Francusku. U finalu su za rivala imali reprezentaciju Engleske. Španija je dominirala tokom većeg dela susreta, a gol za naslov prvaka Evrope postigao je Mikel Ojarzabal u 86. minutu za konačnih 2:1.
Španija je tako po rekordni četvrti put osvojila Evropsko prvenstvo.
Nagrada za igrača prvenstva dodeljena je Rodriju.
Nagrada za mladog igrača prvenstva, koja je otvorena za one igrače rođene posle 1. januara 2002. godine, dodeljena je Laminu Jamalu.
3. Petica Srbije u Parizu
Najvažniji sportski događaj, Olimpijske igre, održane su u Parizu od 26. jula do 11. avgusta.
Nakon što je prethodno bio domaćin 1900. i 1924. godine, Pariz je postao tek drugi grad koji je tri puta bio domaćin Letnjih olimpijskih igara, zajedno sa Londonom (1908, 1948. i 2012).
Osim u Parizu i njegovim predgrađima, određena sportska takmičenja su bila održana i na drugim mestima. Takmičenja u rukometu su održana u Lilu, jedrenje se održalo u Marselju, surfovanje na Tahitiju u Francuskoj Polineziji, dok se fudbalski turnir igrao širom Francuske. Na Igrama u Parizu su prvi put održana takmičenja u brejkdensu.
Oko 10.500 sportista iz celog sveta takmičilo se u 32 sporta.
Najuspešnija zemlja na 33. Olimpijskim igrama je SAD, a odmah iza je Kina. Amerika je osvojila 126 medalja, od čega 40 zlata, koliko i Kina.
Što se Srbije tiče, naš nacionalni tim se domogao pet odličja. Da je bilo malo sreće, to se pre svega odnosi na Angelinu Topić koja se povredila u kvalifikacijama, cifra bi bila veća. Mnogo nade polagali smo u borilačke sportove kojima je obraz osvetlala Aleksandra Perišić, osvojivši srebro u taekvondu. Za razliku od nje, podbacili su džudisti, rvači...
Veliki adut bile su odbojkašice, ali su one izgubile u četvrtfinalu od Italije. Oni koji nas nikada nisu izneverili su vaterpolisti. Ponovo su otišli tiho, bez pompe, skromno, onako kako samo oni znaju i opet smo ih dočekali kao heroje. Treće uzastopno olimpijsko zlato osvojili su pobedivši Hrvatsku u finalu 13:11.
Jedinu bronzu Srbiji su doneli košarkaši. Ekipa Svetislava Pešića predvođena Nikolom Jokićem, bila je nadomak i još većeg dostignuća. U polufinalu su "orlovi" protiv moćne Amerike vodili 38 minuta. Drhatili su Lebron Džejms, Stef Kari, Kevin Durent od Jokića, Bogdana Bogdanovića, Alekse Avramovića, a onda su sudije odlučile da se umešaju i malo poguraju "drim-tim". Da je samo ušla ona trojka Ognjena Dobrića, možda bismo se danas zvali olimpijskim šampionima u sportu koji je za Srbe mnogo više od sporta. Ali, onda bismo bili uskraćeni za verovatno najluđu dodelu medalju. U meču za bronzu pala je Nemačka. Utakmica je završena u prepodnevnim satima, dok je ceremonija medalja bila nešto malo pre ponoći. Slobodno vreme naši košarkaši su iskoristili da proslave uspeh, pa su prilično veseli bili prilikom dodele medalja. Svi su bili nasmejani, a neki su imali malo problema i sa "ravnotežom".
Zlatnu medalju u miksu u streljaštvu osvojili su Damir Mikec i Zorana Arunović.
Dočekali smo najsjajnije odličje i u tenisu. Doneo ga je najveći sportista kog je Srbija ikada imala.
4. Grešnik
Tenisku sezonu za nama obeležio je Italijan Janik Siner.
Siner je igrao tenis života i postao svetski broj jedan. Na Australijan openu je okončao dominaciju najboljeg tenisera svih vremena, a kasnije tokom godine bio dominantan na većini turnira. Osim u Australiji, osvojio je i grend slem u Njujorku, US Open.
Ipak, pao je na doping testu i prošao nekažnjeno, što je izazvalo haos u belom sportu i bacilo sumnju na njegove rezultate. Osim njega, na doping testu je pala i druga teniserka sveta Iga Švjontek. Tako da su ovu tenisku godinu obeležile i doping afere.
Preostala dva grend slema u muškoj konkurenciji (Rolan Garos i Vimbldon), osvojio je Karlos Alkaraz. Španac je na momente delovao nezaustavljivo, ali je ponovo kao i sezonu pre, doživeo veliki pad u finišu godine. Igra neverovatan tenis, međuim, telo mu je i dalje veliki problem, što se odražava i na rezultate pred kraj sezone.
5. Rafino zbogom
Ono što se poslednjih godina najavljivalo, u 2024. se obistinilo, Rafael Nadal je završio karijeru.
Verovao je Rafa da može do još jednog podviga, do velike titule. Fokusirao se na Rolan Garos i Olimpijske igre, srce je htelo, ali telo nije moglo. U prvom kolu Rolan Garosa je izgubio od Aleksandera Zvereva, dok je na Igrama poražen u drugoj rundi, od kasnijeg šampiona.
Oproštaj mu je priređen na završnom turniru Dejvis kupa u Malagi. Ovo je samo još jedan podsetnik da se jedna era u tenisu završila, a da druga počinje.
Nadal se smatra jednim od najvećih tenisera svih vremena, a u prebogatoj karijeri je osvojio čak 22 grend slem titule.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
Šta nas sve čeka u sportskoj 2025. godini?
Sportska 2025. godina ne donosi Olimpijske igre, nemamo ni veliko takmičenje u fudbalu, ali će sprska javnost imati razloga da se raduje uspesima srpskih sportista.
DEBAKL NA EURU, PA DOBRE PARTIJE U LIGI NACIJA Ovo je učinak fudbalske reprezentacije Srbije u 2024. godini
Naš nacionalni tim očekuju veliki izazovi u narednoj godini
OSMEH SRPSKE DECE U PARIZU
Da li je moglo bolje? Jeste. Da li je moglo da bude veselije? Nije. Nervirali smo se, patili, ali se i radovali i ponovo bili ponosni na njih - naše sportiste.
Komentari(0)