ALO, RETRO: Revolucionar koji je promenio košarku - Gregor Fućka
Život, a tako i košarka, često zna da piše priče koje nikada drugačije ne biste mogli ni da smislite, a jedna takva upravo nam stiže u režiji junaka današnjeg teksta.
Rubrika "Alo, Retro" će vam u narednih dva meseca svakoga jutra donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.
Nakon uvodnog teksta, u kome smo radili istinski osvrt na karijeru jednog od najboljih košarkaša sa ovih prostora ikada, Predraga Danilovića, red je da odemo nešto zapadnije, prema Italiji.
Ipak, možda ni to nije naša prava adresa? Definitivno jeste baza dobrog dela nastavka priče, ali sve je počelo u Kranju, 1971. godine.
EPA-PHOTO/EPA/Joze Suhadolnik/js/kr/ow
Atipična zvezda
Uspon Fućkine karijere krenuo je u Trstu, klubu koji je pre osvajanja duple krune 1995. godine dugi niz sezona tavorio po nižim ligama italijanskog šampionata.
Ipak, onog momenta kada je klupu preuzeo Bogdan Tanjević, Crnogorac je bio jasan u nameri da dovede momka od 215 centimetara i svega 80 kilograma, koji je u to vreme dobijao prve minute u Union Olimpiji, pod palicom Vinka Jelovca.
Kompletna saga nastala je oko Gregora, koji je u tom trenutku svlačionicu delio sa velikim jugoslovenskim imenima, ali njegova debitantska sezona nije delovala previše impresivno.
Kako su Trst i Ljubljana na svega 90 kilometara, Tanjević je imao priliku da konstantno prati Fućkin rad, te je nakon saznanja da Gregor poseduje italijansko poreklo odlučio da definitivno krene po njega. Nastao je pravi haos, koji je prouzrokovao to i da ovaj visoki košarkaš, pored Trsta pre Olimpije, odabere i nastup za nacionalni tim Italije.
EPA-PHOTO/EPA/LOUISA GOULIAMAKI/STF/lg/ow
Biser u nastajanju
Bogdan Tanjević je čovek koji se sa pravom može prozvati jednim od najboljih košarkaških stručnjaka kojeg su ovi prostori ikada imali, a u tim trenucima je i Crnogorac veoma dobro znao kakvog je bisera uspeo da "ulovi".
Nakon Evropskog prvenstva za igrače do 18 godina, gde je nastupao za Italiju, Fućka je u prvoj sezoni u Trstu pokazao da može da igra sa "velikim dečacima", a Tanjević je u tom trenutku već uveliko zadovoljno trljao ruke. Znao je da ima novog bisera, kao što ih je pre otkrivao u Sarajevu i Kazerti.
Od kada su ga prvi put videli na košarkaškom terenu, mnogi su mogli da zaključe da se ne radi o uobičajenom košarkašu - Gregor je na parketu delovao kao nešto novo, potpuno nesvakidašnje u odnosu na sve ono što su ljudi do tog trenutka imali prilike da vide na parketu.
Centar od 80 kilograma
Kako je bio visok čak 215 centimetara, u to vreme je delovalo suludo da Fućka nastupa na bilo kojoj drugoj poziciji osim pod samim košem, na centru.
Ipak, kako nikada u karijeri nije uspeo da dođe do famozne brojke od 100 kilograma, te je konstantno varirao na 80 do 90, Gregor je morao da pronađe druge načine kako bi mogao da se prilagodi igri protiv fizički dominantnijih igrača u reketu.
Još od mlđih dana, Tanjević je sa njim radio na šutu sa distance, a to je vremenom krenulo da se i te kako isplaćuje. Više nije bio "ukopan" za centarsku poziciju, već je krenuo da igra i na krilnim, te je upravo na taj način uspeo da razvije dodatne segmente u svojoj igri.
Takođe, bio je neko ko je izuetno dobro video teren, asistirao je u stilu plejmejkera, te se slobodno može reći da je u pitanju bio igrač koji je u dobroj meri promenio košarku "po pozicijama" - mogao je da igra sve, i sve na visokom nivou!
To dokazuje i podatak da je u gotovo svim sezonama od 14 provedenih u italijanskom šampionatu, osim kada je bio vrlo mlad i star, bio na dvocifrenom proseku, što je u to vreme bilo znatno veće dostignuće nego što je to slučaj u današnjoj košarci.
EPA-PHOTO/EPA/ANJA NIEDRINGHAUS
Prijateljstvo sa Bodirogom
Još od Svetskog prvenstva za igrače do 19 godina 1991. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, Gregor je uspeo da se sprijatelji sa još jednim supertalentovanim i svestranim košarkašem, koji će takođe kasnije postati velika zvezda evropske košarke - Dejanom Bodirogom.
Rat u Jugoslaviji naterao je srpskog plejmejkera da napusti Zadar, a pravo mesto za njega bio je Trst, u kome je sa 18 godina postao najmlađi stranac u istoriji kluba. Zbog određenih problema nije mogao da nastupa u prvoj sezoni, da bi već naredne godine postao zvezda sa preko 20 poena u proseku.
Naravno, pored trenera Tanjevića, najveća podrška bio mu je upravo Fućka, koji je tečno pričao slovenački jezik, te je uspeo da se sporazume sa Bodirogom i tako mu dodatno olakša i otvori prostor da se vokusira na ono najbitnije.
Drugarstvo - rivalstvo
Ipak, prijateljstvo je nakon nekoliko godina postalo istinsko rivalstvo na terenu, gde je na Evropskom prvenstvu 1997. godine žreb odredio da se sastanu upravo reprezentacije Italije i Jugoslavije, u Barseloni.
Na krilima sjajnog Fućke "azuri" su slavili u grupnoj fazi, ali je naša selekcija osvetu servirala najhladniju moguću - u finalnom meču za titulu evropskog šampiona.
Jugoslavija je bila nepogrešiva, a Bodiroga, tada već košarkaš madridskog Reala, postigao je 14 poena u odlučujućem meču, dok se Fućka zaustavio na 12.
Naredne godine, na Svetskom prvenstvu u Atini, Jugoslavija se ponovo okitila zlatnom medaljom, ali je u grupnoj fazi poražena od Italije, koju je predvodio upravo Gregor sa 16 poena i šest skokova.
Pešić ponovo spojio junake i ostvario snove
Kratko je trajao zajednički boravak pomenutog dvojca u Trstu, zajedno su krenuli i u Olimpiju iz Milana, gde su ostali do 1997. godine, kada je Fućka prihvatio poziv Fortituda iz Bolonje.
Kasnije ga je put odveo u Barselonu, gde se nakon Bogdana Tanjevića u Fućkinu karijeru umešao još jedan trener sa ovih prostora, Svetislav Pešić. Aktuelni selektor reprezentacije Srbije je u Barseloni pravio veliki projekat, a pogađajte koga je mogao da spoji u istom. Dobro mislite, Fućku i Bodirogu.
Dejan je u to vreme imao već dve osvojene Evrolige, dok je Gregor bio neko kome je samo taj trofej nedostajao u karijeri. Nije bilo ni čudo da motivacije nije manjkalo, te je ekipa iz Katalonije prilično lako došla do učešća na Fajnal foru.
Tamo su obojica zablistali, nekako romantično, pošto je u polufinalu sa CSKA Fućka bio taj koji je ubacio 21 poen, dok ga je Bodiroga pratio sa 17, dok je u finalnom susretu protiv Benetona Srbin bio taj koji je brojao do 20, dok mu je Gregor bio podrška sa tri poena manje.
Još jedan san se ostvario!
Saradnja sa Pešićem ponovila se i u Đironi četiri godine kasnije, gde su se pored Fućke profilisala još neka mlada imena koja su kasnije dominirala evropskom košarkom, a čuveni Italijan se vratio u domovinu, gde je nakon sezona u Virtusu, Fortitudu i Pistoji odlučio da okači patike o klin.
Reprezentativni heroj
Kruna priče na relaciji Bogdan Tanjević - Gregor Fućka došla je 1999. godine, tačno deset godina od kako je crnogorski stručnjak odlučio da ga kao golobadog mladića iz Ljubljane dovuče za Trst.
Boša je u međuvremenu postao i selektor nacionalnog tima Italije, koji je 1999. godine na Evropskom prvenstvu u Parizu zatvorio ciklus i okitio se zlatnom medaljom.
U polufinalu su "azuri" naneli bolan poraz reprezentaciji Jugoslavije, da bi u finalu savladali velesilu u liku Španije, a Fućka je bio igrač utakmice sa deset poena i isto toliko skokova, kao i MVP kompletnog Evrobasketa.
Krug je zatvoren, deset godina nakon prvog viđenja Tanjević i Fućka su stavili krunu na sve ono što su radili punu deceniju, stoga ni Bošine reči nakon titule "Grega, uspeli smo" nisu ostale nezapamćene u košarkaškoj istoriji.
EPA/ANTONIO BAT
Prototip onoga što gledamo danas
Može se, bez ikakvih problema, reći da je Gregor Fućka bio istinski košarkaški revolucionar.
Čovek ispred svog vremena, promenio je košarku i svima promenio kompletan pogled o tome da se košarka mora igrati po strogo zadatom šablonu, bez ikakvog prostora za manevar.
Čovek visok 215 centimetara i težak svega 80 kila postao je legenda evropske košarke bez tipičnog stila igre koji bi krasio jednog centra. Radio je ono što niko njegovih gabarita nije mogao.
Stoga, kada vidite danas nekog centra ili visokog igrača kako može da igra na više pozicija ili kako šutira, deli lopte iza glave i pravi kompletan tim boljim - setite se da je Gregor Fućka bio pionir toga.
Promenio je ovaj sport.
NOVAKU BRIDE OBRAZI Đoković ovo nikako nije smeo da uradi
U životu postoji poraz, ali postoji i predaja
ŠTA ĆE SVE ĐOKOVIĆA DA SNAĐE Diskvalifikacija, deportacija, pa sad još i ovo
Bizarnostima očito nema kraja
Imperator Novak zbija redove i sprema se za pohod na Ajfelov toranj
Vreme je za generalnu probu pred ono najvažnije
HRISTOS VASKRSE - VAISTINU VASKRSE! Srećan Uskrs želi vam ekipa Sport.alo
Srećan vam najveći hrišćanski praznik.
Pogledajte još iz kategorije "Sportski pogled"
NOVAKU BRIDE OBRAZI Đoković ovo nikako nije smeo da uradi
U životu postoji poraz, ali postoji i predaja
ŠTA ĆE SVE ĐOKOVIĆA DA SNAĐE Diskvalifikacija, deportacija, pa sad još i ovo
Bizarnostima očito nema kraja
Imperator Novak zbija redove i sprema se za pohod na Ajfelov toranj
Vreme je za generalnu probu pred ono najvažnije
HRISTOS VASKRSE - VAISTINU VASKRSE! Srećan Uskrs želi vam ekipa Sport.alo
Srećan vam najveći hrišćanski praznik.
NAJVEĆI IZAZOV ZA JOKIĆA DO SADA Denveru ovako teško nije bilo ni u FINALU prošle sezone - protivnik preti Nikoli da mu okonča sezonu
Počinje plej-of serija koja će se u Srbiji pratiti sa velikom pažnjom.
TO MOŽE SAMO ĐOKOVIĆ Novak ne igra, a dominira, evo gde su njegovi najveći rivali dok on uživa
Srbin i dalje suvereno vlada
KONTINUITET DECO, KONTINUITET
Novak Đoković ima početak sezone za zaborav i opet je prvi na ATP listi. Kako? Janik Siner je u životnoj formi i opet gleda u leđa Novaku. Kako? Karlos Alkaraz deluje dominantno, ali nije lider. Kako? Kako je moguće da čoveka koji će 22. maja proslaviti 37. rođendan niko ne može da svrgne sa trona? Odgovor krije reč od 11 slova - kontinuitet
SA NJIMA JE OSVOJIO SVE Novak Đoković okupio svoja tri musketara
Oni su našem asu pomogli da se popne na vrh
Komentari(0)