ALO, RETRO: Najveći među najvećima i najtužnija priča srpske košarke - Radivoj Korać
Činjenica da je njegovo ime bilo u nazivu evropskih, a kasnije i domaćih takmičenja, dovoljno govori o tome kakvu je zaostavštinu iza sebe ostavio jedan od najboljih košarkaša svih vremena na ovim prostorima.
Znate li onaj osećaj kada, u bilo kojoj sferi života, vidite čoveka za koga sa sigurnošću možete reći da je "rođen" da se bavi time čime se bavi?
E pa, takav je bio Radivoj Korać. Od momenta kada je prvi put spustio magičnu narandžastu loptu na zemlju, bilo je oslikano u knjigama istorije da će upravo on biti jedan od najvećih velikana evropske košarke.
Rubrika "Alo, Retro" će vam u narednih dva meseca svakoga jutra donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.
Beogradski šarmer sa košarkaškom loptom
Kada god na ulici zaustavite prosečnog ljubitelja košarke i spomenete Radivoja Koraća, uprkos tome što je igrač iz starije generacije, definitivno će im biti poznato barem ime.
Naime, po njegovom imenu nazvano je treće po kvalitetu evropsko takmičenje krajem prošlog veka, dok je trenutno naziv nacionalnog kupa Srbije upravo Radivoj Korać.
Ipak, početak njegovog karaktera i nešto zbog čega je bio istinski košarkaški romantik jeste to što je Radivoj bio sve, ali ne "samo" košarkaš.
Vrlo dobro su ga znala sva beogradska pozorišta, bio je čovek od mnogo interesovanja, dok je bio i izuzetan muzički kritičar, te je na prvo slušanje čuvenih "Bitlsa" mogao da konstatuje da će se raditi o velikom bendu.
To je bio njegov karakter, nešto što ga je krasilo, a istovremeno je bio i dobar student inženjerstva, ali nažalost, tu diplomu nikada nije dočekao. Želeo je da to dovrši kada završi košarkašku karijeru.
Rekord koji niko nikada neće oboriti
U košarci postoje rekordi koje je moguće oboriti, a tako nešto smo gledali više puta i stiče se utisak da gotovo iz sezone u sezonu gledamo neke nove momke koji ispisuju istoriju. Ipak, Radivoj Korać se ne da sa evropskog vrha već gotovo punih 60 godina!
Naime, on je sa svojim OKK Beogradom, u kome je ponikao, ispisao Istoriju Evrolige, pošto je u meču osmine finala protiv Alvika iz Štokholma u Beogradu ubacio nestvarnih 99 poena.
Naravno, na parketu je proveo 40 minuta, a ono što je bitno jeste da nije bilo linije za tri poena, dok istovremeno nije mogao ni da zna koliko poena ima u bilo kom trenutku. Tehnologija je bila takva.
Njegovih 99 nije bilo jedini rekord koji je ispisan te noći, pošto je OKK Beograd u drugom poluvremenu uspeo da ubaci čak 95 poena, što je i dan danas apsolutni rekord kada se pogledaju učinci evroligaških i generalno evropskih timova.
Kada na sve to dodate ono o čemu smo već govorili, da linije za tri poena nije bilo - ova stvar postaje još veća. Takođe, u prvom meču odigranom u Švedskoj, koji je OKK dobio rezultatom 90-136, Korać je postigao 71 poen, te je u ukupnom dvomeču imao ukupno 170 poena, odnosno prosek 85 poena po meču? Ne trljajte oči, ovo su statistički podaci.
Počeo kao centar, pa postao "koš mašina"
Prvi Radivoj kontakt sa košarkom bio je u Karlovcu, u Hrvatskoj, gde su živeli njegovi roditelji. Ipak, košarku je krenuo da igra nešto kasnije nego svoji vršnjaci, sa 16 godina, gde je pre svega zbog visine odlučio da se oproba u OKK Beogradu, a tada je nastuppao na poziciji centra.
Istu poziciju zadržao je i u juniorskim danima, a "petica" na dresu označavala je datum njegovog rođenja - 5. novembar.
Od najranijih dana pokazivao je da će biti istinska košarkaška mašina, te svedoci i njegovi prijatelji iz detinjstva govore o prvom njegovom meču u juniorskoj selekciji, u kome je OKK Beograd pobedio Pančevo rezultatom 33:28. Pogađajte, Korać je ubacio sva 33 poena.
To je bila samo rana naznaka onoga što su mnogi imali prilike da gledaju godinama kasnije, u režiji jednog od najvećih košarkaških genija sa ovih prostora.
Njegov OKK Beograd ga je proslavio
Nije mu trebalo mnogo da bude priključen prvom timu "klonfera", a interesantno je da je u osam godina koliko je proveo u ligi - čak u sedam navrata bio najbolji strelac u proseku.
Njegove statistike delovale su nerealno, pa su mu brojke išle od 29 pa sve do 37 poena prosečno - na nivou sezone!
Sa OKK Beogradom, Radivoj Korać je osvojio ukupno četiri titule prvaka Jugoslavije, dok je u tri navrata bio osvajač nacionalnog kupa. Bora Stanković bio je čovek koji ga je uveo u prvi tim, dok je Dragutin Glišić direktan "krivac" što je jedna od najvećih legendi uopšte krenula da se bavi košarkom.
Porodica fudbala, u vojsci nisu mogli da veruju
Nešto što je bilo interesantno jeste da je Korać takođe igrao i fudbal, pošto je njegov brat Đorđe bio golman u Radničkom sa Crvenog krsta, dok je istovremeno bio i rukometaš i atletičar, gde je bio izuzetan u skoku u vis.
Uvek je govorio da je njegov glavni cilj da skače više od svoje visine, 193 centimetara, i u tome je uspeo.
Nešto što je posebno interesantno jesu Koraćevi dani u vojsci, kada je bio apsolutni šampion u toj disciplini.
Sve ovo ide u prilog onome što smo pričali na početku teksta - Radivoj Korać je bio čovek koji je imao mnogo interesovanja, a nekako je u svemu uspevao da ostane na najvišem, nivou, poput šaha, gde je uvek bio najbolji igrač u ekipi.
Tako je i igrao košarku, šahovski precizno, nije bio najbolji atleta i nikada najbrži igrač u timu, nekada je delovao nezainteresovano. Ipak, kako god da okrenete, lopta je nekako u košu.
Famozna levica i "100 od 100"
Nešto što je krasilo Koraća u igračkim danima bila je njegova "opaka" leva ruka, kojom je retko kada promašivao, pored fenomenalnog skoka koji je posedovao.
Ipak, nešto po čemu je postao prepoznatljiv jeste način na koji je izvodio slobodna bacanja.
Naime, svako ko je ikada gledao košarku zna način na koji košarkaši šutiraju. E, pa - Radivoj je sve radio kontra od toga!
Uzimao je loptu i gađao odozdo - i retko kada je promašivao!
Nakon napuštanja Jugoslavije igrao je u Belgiji, te je na tamošnjoj televiziji dobio zadatak da šutne sto slobodnih bacanja. Na pitanje novinara koliko misli da bi mogao da ih ubaci, Radivoj je odgovorio "oko 80".
Kao što možete da pretpostavite, nije promašio nijedno, čime je ponovo ušao u istoriju, na neki način.
Kraj koji nije smeo biti tada
Ipak, ono što čini ovu kompletnu priču tužnom jeste način na koji je Radivoj Korać tragično završio, kako svoju karijeru, tako i život.
U svojoj 29. godini života, Radivoj Korać je 2. juna 1969. godine nastradao u saobraćajnoj nesreći, gde se vraćao za Beograd posle mea Jugoslavije i reprezentacije Bosne i Hercegovine.
Meč je odigran u Sarajevu, a Radivoj je svoj povratak odložio za dan kasnije. Razlog? Obećanje koje je dao jednom od novinara da će mu dati intervju.
Takođe, žurio je nakon toga za Beograd, a razlog je bila predstava "Kosa" koja se odigravala u Ateljeu 512. Nažalost, na nju nikada nije stigao.
Samo 12 kilometara od Sarajeva, i selu Kamenica, Radivoj Korać je pokušao da pretekne jedno vozilo, nakon čega se dogodio zastrašujući sudar, u kome je život izgubila jedna od najvećih legendi ovdašnje košarke.
Igrao se košarke
Radivoj Korać bio je košarkaš i sportista istinski starog kova, baš ono na šta pomislite na pomen imena Aleksandra Tirnanića Tirket, Moše Marjanovića i ostalih velikana ovdašnjeg sporta iz prve polovine 20. veka.
Bio je pravi mangup, kako na terenu, tako i van njega - čovek koji je uvek imao teme za razgovor i neko ko se razumeo praktično u sve. Nigde nije želeo da bude inferioran, pošto je na parketu sve već tako dobro radio.
U zaostavštinu od svoje košarkaške karijere ostavio je rekord koji nikada neće biti oboren, četvrto mesto u listi strelaca svih vremena reprezentacije Jugoslavije (sa kojom je osvojio brojne medalje), sa prosekom od preko 20 poena.
Teško je da ćemo ikada više imati takav profil košarkaša kao što je bio Radivoj Korać. Novija vremena donose nam bitne promene, kako košarkaški, tako i ljudski, a popularni "Žućko" je bio sve samo ne običan.
Nikada se nije uklapao u okvire "običnog", želeo je da bude nešto više, nešto posebnije od drugih. Takav je bio na terenu, a isto tako i danas verovatno pleše na onom dalekom "nebeskom" parketu.
Hvala ti na svemu, košarkaški virtuozu.
BUDUĆNOST PARTIZANA JE U DOBRIM RUKAMA Mitar Bošnjaković je svetla tačka crno-belih: Debitovao protiv Barse i na pravi način iskoristio poverenje Željka Obradovića
Navijači Partizana su progutali novu, gorku pilulu, porazom od Barselone (79:87) u tesnoj završnici, ali su dobili košarkaša na kog mogu da računaju u budućnosti
NOVAK UNIŠTIO ALKARAZA Španac na kolenima, Đoković je kriv za sve
Ponavlja se prošla sezona
NAJ(NE)USPEŠNIJA SEZONA Novak Đoković pogodio cilj i promašio sve ostalo
Vreme je da se podvuče crta
ŠTA SE KRIJE IZA NOVAKOVOG POVLAČENJA? Đokovićev poraz iz kog će se roditi velike pobede
Za olimpijskog šampiona je sezona završena
ŠOK U ARSENALU Jedan od glavnih ljudi napušta klub?!
Edu Gaspar, sportski direktor londonskog tima napušta klub nakon skoro pet godina.
Komentari(0)