ALO, RETRO: Evroligaški vladar i Lebronov "omiljeni" saigrač - Entoni Parker

23:45 | 20-03-2024

Sportski pogled 0

Nekada život, kao i sport, zna da donese stvari za koje u datom trenutku ne mislimo da su najbolje za nas, a kasnije se ispostave kao vrhunske odluke.

Entoni Parker

O tome možemo da pričamo sa Entonijem Parkerom, nekadašnjim 21. pikom na NBA Draftu 1997. godine, koji verovatno u tim momentima nije mogao ni da sanja da će samo tri godine kasnije morati da igra u Evropi.

Kako to ponekad Amerikancima zna da bude ispod časti, te dodatno naruši samopouzdanje, retki su slučajevi da se igrači vrate nazad u najjaču ligu sveta, pogotovo ne sa stilom sa kojim je to uradio Entoni.

Rubrika "Alo, Retro" će vam u narednih dva meseca svakoga jutra donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.

Košarka mu je bila u krvi

Parker je rođen 19. juna 1975. godine u Najpervilu, u državi Ilinoj, i moglo se reći da je kroz karijeru bio izuzetan bek.

Njegov otac je igrao košarku na Univerzitetu Ajova, dok mu je majka bila čirlidersica. Košarkašku porodicu upotpunili su i brat i sestra, pošto je brat Markus takođe igrao košarku, dok je sestra Kendis postala jedna od najvećih zvezda u ženskoj NBA ligi. Nije bilo govora da mu život bude išta drugo nego ta narandžasta lopta.

Još u mlađim danima nagoveštavao je da bi mogao da bude veliki igrač, te je u srednjoj školi, kasnije i na Univerzitetu Bredli, ubacivao dvocifreni broj poena u proseku.

Brojke su rasle iz godine u godinu, približavale su se koti od 20, a njegovo ubojito oružije bio je šut za tri poena.

Bio je član mlade reprezentacije SAD, zajedno sa Timom Dankanom i Polom Pirsom, sa kojim je protiv Kanade osvojio šampionat Severne Amerike.

Sve je bilo kao san

Na NBA Draftu 1997. godine, Entoni Parker izabran je sa 21. pozicije od strane Nju Džerzi Netsa, koji su ga ekspresno trejdovali u Filadelfija Seventisikserse.

Ipak, njegov san da postane jedan od najboljih košarkaša sveta, te igra sa jednim od najboljih u istoriji ove igre, ubrzo je postao košmar, pošto su mu povrede uništile prvi trogodišnji mandat.

Nakon što je proveo tri godine u najjačem šampionatu sveta, za koji je pokazao da fizički, a verovatno i mentalno, nije bio najspremniji - Entoni je napravio najbolji potez u svojoj karijeri.

Ukoliko mu se možda tada činilo da Evropa nije obećano mesto za njega, upravo je sa Starog kontinenta dosegao najveće visine koje je ikada video u profesionalnoj karijeri.

Evropa je bila stvorena za njega

Nije mu trebalo gotovo nimalo vremena da se aklimatizuje, te je imao odmah izuzetno dobra izdanja u Izraelskom šampionatu, kao i FIBA SuproLigi. 

U proseku je postizao bezmalo 15 poena, a na Fajnal-foru se Makabi sastao sa Panatinaikosom, CSKA Moskvom i Efesom. Spektakl je bio održan u Parizu.

Ipak, put "ponosa Izraela" tada je bio tek započet, a u polufinalu najjačeg košarkaškog takmičenja u Evropi Parker i drugari uspeli su da savladaju CSKA rezultatom 86:80. Sve je bilo spremno za veliko finale.

Tamo ih je čekao Panatinaikos, u meču koji je označio određeni početak rivalstva između ta dva kluba u 21. veku. Parker i Nejt Hafman bili su ljudi koji su Makabiju u Tel Aviv doneli Evropsku titulu.

Avantura u Rimu i povratak u Tel Aviv

Na iznenađenje mnogih, Parker je nakon sezone iz snova odlučio da napusti Tel Aviv i krene put znatno egzotičnije destinacije, pogotovo u evropskim okvirima - Rima.

Potpisao je ugovor sa Virtusom, a u 27 odigranih mečeva bio je na svojim prepoznatljivim brojkama - nešto ispod 15 poena.

Igrao je jako dobro, ali se nije osećao ispunjeno, te je, na još veće iznenađenje nego godinu pre, odlučio da napusti Italiju i vrati se na mesto na kome se osećao najbolje na Starom kontinentu.

Da, ponovo je stigao u Makabi.

Tamo je postao istinska zvezda, sve ono što je možda propustio da "pokupi" u prvom mandatu uradio je u drugom, a zauvek će kružiti u košarkaškim kuloarima priče kako je Duda Ivković i njegov CSKA propustio šansu da potpiše Parkera.

Bio je rođeni šampion, i svojim prisustvom je svaki tim činio kandidata za titule.

Ponovo je osvajao

Nastavilo se na Parkerovom putu sve na identičan način kao da nikada nije ni odlazio iz Izraela.

Makabi je možda štucao u nekim momentima sezone, poput Top 16 faze gde su Izraelci slavili protiv Žalgirisa nakon triler završnice, ali je bilo jasno da je Entoni čovek koji će ovaj tim ponovo voditi do Fajnal-fora.

Tako je i bilo, na završnici su se ponovo u polufinalu košarkaši Makabija sastali sa CSKA, i ponovo su pobedili! Parker je igrao kao nikada u životu, te je taj meč završio sa 27 poena na svom kontu.

U meču za trofej, protiv Skipera iz Bolonje, u jednom od najrutinskijih finala ikada, Makabi je slavio rezultatom 118:74, a Parker je "spakovao" 21 poen. Nije bilo sumnje - bio je MVP završnog turnira.

Naredna godina je bila gotovo kopija prethodne - dupla kruna. Osvojen je šampionat Izraela, dok je u Evroligi na Fajnal-foru prvo preskočen Panatinaikos, dok je u finalu lošiji rival bila Taukeramika.

Nije uspeo da u takmičarskoj 2005/06 tim iz Izraela izjednači Splitov trostruki pohod na evropsku titulu, ali je Parker ponovo dobio priliku da se nametne tamo gde je kvalitetom pripadao - u NBA ligi.

Ni manje ni više, nego kod Lebrona

Ruku na srce, nije odmah "uhvatio" jednog od najboljih košarkaša svih vremena Parker, već je 2006. godine odlučio da se u NBA ligu vrati iz druge države, Kanade, gde je obukao dres Toronto Reptorsa.

Simbolično je bilo da je "osmicu" koju je nosio u Makabiju zamenio brojem 18 u Torontu, koji simbolizuje život na hebrejskom.

Odmah je bio član startne petorke, te je prosek momentalno bio dvocifren. Bio je lider tima u šutu za tri poena, a sa procentom je bio čak četvrti igrač u ligi. Možda je bila slučajnost, možda nije, ali su Reptorsi te godine bili šampioni konferencije, a ujedno su uspeli i da se vrate u plej-of nakon četiri godine posta.

U tri sezone u Kanadi Parker je imao sjajne brojke, a povratak u SAD usledio je, ni manje, ni više, nego kod Lebrona Džejmsa.

Potpisao je trogodišnji ugovor sa Kavsima već u veteranskim danima, gde su mu proseci pali, ali je procenat šuta za tri i dalje bio na nivou.

NBA karijeru završio je sa prosekom od devet poena, a najbolju partiju odigrao je protiv Čikaga 2009. godine.

Gde je danas?

Život je naučio Entonija Parkera da je jedna od najbitnijih stvari taktika i strpljenje.

Nekada je potrebno vratiti se korak unazad kako bi uhvatio zalet i kasnije došao do nečega što predstavlja istinski i ultimativni cilj.

Bivši NBA košarkaš i čovek koji je tri puta bio prvak Evrope danas je i dalje u najjačoj ligi sveta, gde u organizaciji Orlando Medžika.

Definitivno je da Entoni Parker može biti čovek koji mladima može da bude određena vrsta uzora. 

Njegova košarkaška priča i te kako ima šta da ponudi, a ključ je u jednoj stvari - strpljen je (uvek) spašen.

Tagovi:
Entoni Parker Alo retro
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Sportski pogled"