ALO, RETRO: Jedini koji je bio veći od fudbala, Kusturica mu posvetio film, Napoli stadion, a planeta divljenje - Maradona

18:30 | 27-03-2024

Sportski pogled 0

Priča o kudravom Argentincu koji nikoga nije ostavljao ravnodušnim i koji je jedini bio veći od fudbala.

Dijego Maradona

Ko god ga je gledao, nije mogao da mu ne iskaže divljenje. Za neke je bio i simbol prezira pošto nisu imali načina da ga zaustave, ali nikoga nije ostavljao ravnodušnim.

Bio je Dijego Armando Maradona veći od fudbala. Verovatno i jedini. Možda uz njega samo još Pele (biće priče i o njemu narednih dana u našoj rubrici). I to dovojno govori o kudravom Argentincu.

Najmlađi debitant u istoriji Argentine i san zvani Boka

Maradona je rođen u Lanusu, predgrađu Buenos Ajresa, kao peto od osmoro dece Dijega Maradone Seniora i Dalme Salvadore Franko. Njegova dva mlađa brata Ugo i Raul, obojica su bili profesionalni fudbaleri.

Na Dijegovu fudbalsku karijeru najviše je uticao ujak Kirilo, nekad golman nižerazrednog kluba Korijentes. Fransisko Kornejo, skaut Argentinos juniorsa, prvi je uočio Maradonin talenat.

Kornejo je bio zabrinut izgledom sićušnog dečaka, morao je ojačati da bi opstao u fudbalu. Uz dopuštenje roditelja odveo je Dijega lekaru sumnjive reputacije. Kačo Paladino je injekcijama tretirao mišiće fudbalskog virtouza.

Debitovao je Maradona 20. oktobra 1976. godine (10 dana pre 16. rođendana) za seniore Argentinos juniorsa čime je postao najmlađi prvoligaški fudbaler u istoriji argentinskog fudbala!

Posle pet godina u Argentinos juniorsima, usledio je odlazak u Boku juniors koja je bila i ostala najveća ljubav Maradone i sa kojom je osvojio jedinu titulu u tamošnjem fudbalu u karijeri, čak iako se u smiraj iste vratio u domovinu.

Odigrao je samo jednu sezonu za giganta argentinskog fudbala pošto je njegov talentat bio dostojan najveće svetske pozornice.

Odlazak u Barselonu i prvi problemi sa kokainom

Od Barselone (i Real Madrida naravno) teško da ima veće svetske pozornice. Posebno u Kataloniji cene mađioničare i virtuoze sa loptom i izlišno je govoriti da je Maradona postao miljenik navijača.

Nažalost, sva slava kojom je bio okupan, jednako kao što i sunce kupa samu Barselonu, je počela da uzima danak kod Dijega.

U Španiji su počeli prvi problemi Maradone sa kokainom. Javna je tajna da su čelnici kluba znali za problem fantastičnog Argentinca, ali nisu na njega želeli da utiču.

Štaviše, Maradona se tih dana pojavljivao u nekoliko reklama koje su bile usmerene na prevenciju i zaštitu od droge?!

Dok je nosio dres Barselone, gostovao je Crvenoj zvezdi u Beogradu. Tada je španski klub slavio sa 4:2, a Maradona postigao jedan od najlepših golova u karijeri.

Tada mu je preko 90.000 domaćih navijača aplaudiralo pošto je prepoznalo majstora fudbala kakav se rađa jednom u veku.

Tokom mandata u Barseloni je stvorio ozbiljno rivalstvo sa Atletik Bilbaom. Upravo mu je defanzivac baskijskog kluba Andoni Gojkočea slomio nogu tokom jednog starta.

Dočekao je Maradona narednu sezonu, istog rivala u finalu Kupa Španije i potpuni haos na terenu koji mu je, javna je to tajna, okončao mandat u Barseloni.

Prgavi Argentinac je najpre udario Migela Sotu u glavu, nekolicinu njegovih saigrača laktom i kolenom, da bi ga pomenuti Gojkočea udario nogom u grudi.

Sve se to dešavalo pred očima kralja Huana Karlosa i ogromnim auditorijumom u Španiji koji je bio zgrožen scenama posle utakmice.

Od Barselone do ikone juga Italije

Kada već u Barseloni nisu umeli da cene njegovu vrelu krv otišao je na mesto gde je to vrlina, a nikako mana. Vreli Napulj i jednako vreli navijači.

Do titule prošle sezone, jedino je Maradona doneo timu sa juga Italije dve titule prvaka države. Nažalost, tada kreću i njegovi sve ozbiljniji problemi sa narkoticima.

Sezonu 1989-1990 je počeo sa klupe za rezerve. Krenuli su i sukobi sa čelnicima Napolija. Maradona je sve više izostajao sa treninga i utakmica, a u klubu su ga sve više kažnjavali zbog toga.

Čak je tražio i ispisnicu, ali mu nije data. Potom je imao sulud zahtev da mu klub po utakmici isplaćuje 1.000.000 dolara (u ono vreme jako, jako ozbiljan novac), navodno znajući da od njega zarađuje duplo više?!

Upravo je Napoli bio verovatno i poslednja svetla stanica karijere slavnog Argentinca. Potom su usledili odlasci u Sevilju i povratak u Argentinu (Njules i Boka) gde je i završio karijeru.

Reprezentacija kao posebna priča i čuvena "božija ruka"

Poseban segment treba izdvojiti za reprezentaciju Argentine kojoj je doneo titulu prvaka sveta 1986. godine uz još jedno finale na narednom turniru.

Tek je južnoamerička selekcija pre dve godine u Kataru uspela da dođe do nove titule prvaka sveta što samo govori o značaju koji je Maradona imao za tu selekciju.

Plesao je i u plavo-belom dresu. Posebno protiv Engleza uz dva nezaboravna poteza. Prvi je bio onaj slalom i ponižavanje odbrane, a potom i čuvena "božija ruka" o kojoj je toliko toga već ispričano.

Za reprezentaciju Argentine je odigrao 94 utakmice uz 31 dati gol, ali je od pukih brojki njegov uticaj na igru selekcije i svlačionicu bio apsolutno nemerljiv. 

Kusturica mu posvetio film, Napoli stadion, a cela planeta divljenje

Privatno, Dijego je verovatno bio još nestašniji nego na terenu. Priznao je javno čak osmoro dece, mada neki sumnjaju da je broj i daleko veći.

Bio je viđan u društvu manekenki, i znate već sve kako to ide u tom svetu novca, interesa i fudbala svega ostalog.

Koliko je bio veliki, govori i to da mu je Emir Kusturica posvetio film. Sredinom marta 2005. godine je u Buenos Ajresu započeo snimanje dugometražnog dokumentarnog filma o Dijegu Armandu Maradoni. 

Maradona je insistirao da taj film snima baš Kusturica. Prva klapa filma pala je na stadionu “Bombonjera” u Buenos Ajresu, na proslavi stogodišnjice Boke je Maradona trčao sa bakljom u ruci počasni krug.

Snimanje je nastavljeno u porodičnom krugu, na proslavi osamnaestog rođendana ćerke ove fudbalske legende.

Za ovaj projekat zainteresovao se i Fidel Kastro, Maradonin prijatelj, i pozvao Kusturicu da ga poseti, a film je premijerno prikazan na festivalu u Kanu 2008. godine.

Posle smrti mu je Napoli posvetio stadion "San Paolo" koji je preimenovan zvanično u "Dijego Armando Maradona".

Nažalost, tog 25. novembra 2020. godine je dobio srčani udar u svojoj kući u Tigreu i preminuo je u 60. godini života.

Brojni poštovaoci su izrazili divljenje prema njemu, na ogromnoj sahrani koja je privukla veliku pažnji širom sveta i gde su brojni ljudi dolazili sa raznih krajeva planete samo da odaju počast Dijegu.

Toliko je veliki bio Maradona...

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

 

Tagovi:
Dijego Armando Maradona
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Sportski pogled"