ALO, RETRO: Buldožer u reketu i Obradovićev čovek od poverenja - Majk Batist

22:48 | 28-03-2024

Sportski pogled 0

Kao neko ko ima 22 godine, a piše serijal o bivšim košarkašima, izuzetno mali broj njih imao sam prilike da gledam uživo. Jedan od njih bio je Majk Batist.

Majk Batist
EPA

Ukoliko ste imali sreće da pratite košarku u periodu kada je Željko Obradović od Panatinaikosa pravio renesansu i jednu od najdominantnijih ekipa u istoriji evropske košarke, onda se definitivno sećate gromade u reketu u vidu američkog centra.

Istinski je Batist na terenu izgledao kao pravi "buldožer" ili "tenk", koji je imao fizikalije takve da nije bio preterano visok, ali zato jeste bio dovoljno nabijen i snažan da može da se pogura sa bilo kim od centara u Evropi, te da na konto toga pokaže svoj kvalitet. Delovao je nezaustavljivo sa vremena na vreme.

Rubrika "Alo, Retro" će dva meseca svakog dana donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.

Nije ni sanjao ono što je dobio

Nakon solidne koledž karijere na univerzitetima Long Bič i Arizona Stejt, Majk Batist nije dobio ponudu nijedne NBA ekipe, te je bilo za očekivati da je jedini realan potez u tom trenutku pokušaj da napravi karijeru van granica države.

Odlučio se da krene put Evrope, gde je početkom ovog veka obukao dres belgijskog Šarloa, koji je nosio jednu sezonu, nakon čega su usledili transferi u italijansku Bijelu, nakon koje je imao priliku da se nametne i u NBA ligi, gde je jedne sezone nosio dres Memfis Grizlisa.

Ipak, nije uspeo da se nametne u rodnoj zemlji i najjačem šampionatu sveta, te je morao da poovo misli o povratku na Stari kontinent, a dobio je poziv koji mu je promenio i karijeru, a verovatno i život, pošto je pod palicom Željka Obradovića u dresu Panatinaikosa postao istinska legenda u Atini.

Željko je tražio atipičnog centra

U momentu kada je odlučio da dovede Majka Batista u svoje redove, Željko Obradović je sa ekipom Panatinaikosa već dva ptua osvojio titulu evropskog prvaka.

Tražio je centra koji bi mogao da donese kvalitet u skoku i poentiraju u reketu i sa poludistance, a izbor je pao na Majka Batista. Nije sve krenulo tako spektakularno u boravku Amerikanca u Atini, pošto je sa brojki od osam poena za dve sezone skočio na 13 poena, kojima je pridodavao i gotovo sedam skokova.

Titule u domaćoj ligi i kupu su se ređale kao na traci, ali su navijači bili gladni nečega većeg - titule evropskog šampiona.

Stigla je i Evroliga

Početak sezone 2006-07 doneo je spektakularnu ekipu Panatinaikosa, koja je imala pred sobom samo jedan zacrtan cilj, a to je da se na proleće popne na krov Starog kontinenta.

Sve je išlo u njihovu korist, te su se vrlo lako prošetali do Fajnal-fora u Atini, koji je bio "zicer" da se atinski velikan okiti još jednom titulom prvaka Evrope.

U borbi za titulu protiv moskovskog CSKA Batist je ubacio 12 poena i dodao pet skokova, ali je u meču protiv Taukeramike u finalu zabeležio 15 poena i 12 skokova.

Centarska linije Batist, Javtokas, Cacaris i Tomašević bila je ubedljivo najjača u Evropi, što je bilo dovoljno da se osvoji titula Evrolige, treća u samo osam godina.

Nije bio kao drugi

Majk Batist nije bio klasičan centar. Njegove fizičke predispozicije verovatno bi ga više svrstale u poziciju krilnog centra, ali zahvaljujući sposobnostima skoka, tajmingu i šestom čulu koje mu je govorilo gde će lopta otići, bio je zaista koristan ispod obruča.

Moglo bi se reći da je bio neka verzija evropskog Denisa Rodmana.

Takođe je bio veoma dobar u ofanzivnim skokovima, što je uvek velika prednost za minimiziranje grešaka sopstvenog tima.

Nedostatak visine nadoknađivao je svojim košarkaškim IQ-om, tehnikom, visokim šutem i brzinom. Njegova građa, na prvi pogled, nije mnogo zastrašivala protivnike, ali su svi ubrzo shvatili da se suočavaju sa jednim od najopasnijih i najpametnijih centara u Evropi.

Ponovo na vrhu - ljubav koja traje

Nakon slabije sezone 2008, kada su propustili plej-of, Batist i Panatinaikos su ponovo osvojili titulu Evrolige zajedno u Berlinu 2009, uz sjajan tandem koji je Batist formirao sa Nikolom Pekovićem.

Zeleni su pobedili najvećeg rivala Olimpijakos u polufinalu (84:82), gde je Peković postigao 20 poena i dodao dva skoka, a Batist 19 poena i šest skokova. U finalnoj utakmici, ponovo protiv CSKA (73:71), ni jedan od njih nije bio toliko efikasan (obojica su dali po šest poena), ali je njihov "sajz" i raznovrsnost resursa koje je imao trener Obradović pokazao da se tim može prilagoditi svakoj vrsti igre.

Na tom meču, lideri Panatinaikosa su bili Vasilis Spanulis (13 poena), Antonis Fotsis (13), Šarunas Jasikevičijus (10) i Dru Nikolas (7). Centara ni na vidiku.

Dve godine kasnije, u Barseloni, Majk Batist je podigao svoju treću titulu Evrolige. Postigao je 16 poena i uhvatio šest skokova u samo 22 minuta protiv Montepaski Sijene u polufinalu. Nije promašio ni jedan šut, sa pet pogodaka iz isto toliko pokušaja, i bio je jedan od ključnih igrača.

U finalnoj utakmici protiv Makabija, Batist je ponovo zablistao i odveo svoj tim do titule pobedom 78:70. Za 24 minuta, postigao je 18 poena uz šest skokova. U poslednjoj minuti, pri rezultatu 69:64, primio je pas od Dimitrisa Diamantidisa da i postigao poene vredne titule.

Povratak kući

Batist je bio veoma voljen igrač od strane navijača, saigrača i medija. Njegova popularnost bila je ogromna u Atini, do te mere da je objavljena knjiga na grčkom jeziku o njegovom životu i profesionalnoj karijeri. Ljubav je bila obostrana.

Danas, kada nije retkost videti igrače kako menjaju timove sezona za sezonom, slučaj Batista je prilično izvanredan i zaslužuje sve pohvale. Proveo je osam sezona u Panatinaikosu. Postao je simbol kluba poput najpoznatijih evropskih legendi: ono što je Navaro Barseloni, to je Majk bio Panatinaikosu.

Na kraju sezone 2011-12 - nakon osam sezona osvajanja osam titula u Grčkoj, pet grčkih kupova i tri Evrolige, odlučio je da pređe u redove Fenerbahčea, gde je nastupao jednu sezonu.

Nije mu bilo najbolje, razlozi su verovatno bili finansijske prirode, jer je i Batist sam govorio da mu nije bilo dobro kada je trebao da istrči u OAKA Arenu i igra protiv Panatinaikosa, uprkos tome što je dobio ovacije.

Morao je da se vrati.

U Grčkoj, Batist je osvojio još jednu domaću ligu i kup, što je, zajedno sa turskim kupom, podiglo njegov broj nacionalnih trofeja na 17, uz tri titule Evrolige. Na individualnom nivou, osim što je nekoliko puta bio MVP nedelje i meseca, izabran je i za prvi tim Evrolige u sezoni 2010-11 i za drugi tim sledeće sezone.

Ostao je u košarci

Za Batista, novi stadijum u njegovoj karijeri počeo je u njegovoj rodnoj Sjedinjenim Američkim Državama.

Bio je pomoćni trener španskog šefa Jordija Fernandeza u Kantoni Čardžu iz D-Lige, timu povezanom sa Klivlend Kavalirsima. Radio je kao pomoćni trener za razvoj igrača u Bruklin Netsima, odakle je kasnije kao pomoćnik radio u Orlandu, Vašingtonu i Hjustonu, dok je trenutno asistent u Toronto Reptorsima.

Samo jedna stvar može da bude definitivno sigurna - visoki igrači će imati šta da nauče od Majka Batista.

Tagovi:
Majk Batist Alo retro
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Sportski pogled"