Najtužnija priča U ISTORIJI KOŠARKE: Džordan ga se plašio kao đavola, a sve je promenila jedna KOBNA KOKAINSKA NOĆ

09:37 | 01-04-2024

Sportski pogled 0

Kada vaša smrt predstavlja, po mnogima, najveću tragediju u istoriji američkog sporta, da li je to dovoljno da vam približim o kakvom se igraču radilo?

Len Bajas

Kako vam zvuči, iz današnje perspektive, da je neko bio bolji od Majkla Džordana?


Njegovo leteće visočanstvo je neko čije ime bez premca stoji na vrhu svake debate oko najboljeg košarkaša svih vremena. Ipak, jedan čovek je to mogao da pokvari, samo je on u svojim rukama imao moć da čuvenog "Em Džeja" ostavi iza i ispiše istoriju NBA lige. Znate li njegovo ime? Verovatno ne. 

Zvao se Len Bajas, a njegovo ime i prezime ne znači mnogo ljudima koji nisu pasionirani ljubitelji magične igre pod obručima. 

Ipak, za to je kriva samo jedna kobna noć, koja je od njega napravila najveći, kako bi Amerikanci rekli, "what if" u istoriji američkog, a možda i svetskog sporta.

Jedna greška, jedan pogrešan potez, i završeno je nešto vrednije od potencijalne košarkaške karijere, mlad život.

Ovo je priča o momku koji je zasenio Majkla Džordana, ovo je priča o momku koji će večno ostati najveća neispričana priča.

NBA liga, a i generalno sportski, ali i "normalni" svet, imali su tada potpuno drugačije poglede nego što je to slučaj danas.

Hladni rat je bio iza američke javnosti, narko dileri su preplavljali ulice svih gradova "preko bare", delovalo je kao da nigde ne postoji trunka organizacije.

Ipak, ukoliko je neka sfera života sposobna da opstane u svakakvim okolnostima, onda je to, bez ikakve sumnje, sport.

Majkl Džordan je, kao igrač koji je tek završio svoju drugu sezonu u ligi, "primao šamare" od iskusnijih i namazanijih od sebe, koji su ga kasnije napravili najboljim igračem koji je ikad tapkao narandžastu loptu. 

Istovremeno, ukoliko bacimo pogled na Mičigen mogli smo videti da se u Detroitu polako, ali sigurno, kuvaju popularni "Bed Bojsi".

Ali kada se sve sabere i oduzme, sve je bilo nebitno, ništa nije moglo da u drugi plan stavi rivalitet Lerija Birda i Medžika Džonsona. Osim momka koji je tema ovog teksta.

Vratimo se u prošli vek, deveta decenija, sredina iste. U tek nedavno završenoj takmičarskoj sezoni 1985/86 ekipa Boston Seltiksa još jednom je pokazala dominaciju i svima stavila do znanja da je reč o jednoj od najdominantnijih ekipa u istoriji ovog sporta. Kelte su tada predvodile zvezde poput Leri Birda, Kevina Mekhejla, Bila Voltona, Roberta Periša, Deni Ejndža i mnogih drugih, mislim da je i ovo više nego dovoljno...

Zeleni iz Masačusetsa nisu imali konkurenciju, u finalnoj seriji protiv Hjustona slavili su u šestoj utakmici - prosto im nije bilo ravnog.

Rej Ouerbah, tadašnji generalni menadžer Bostona, u Sijetl je poslao Džeralda Hendersona, jednog od ključnih igrača u pohodu na titulu 1984. godine, kako bi u zamenu za njega dobio pravo na izbor u prvoj rundi Drafta dve godine kasnije. Ispostaviće se da je taj dan bio jedan od najtužnijih u istoriji, pošto su Seltiksi sa druge pozicije birali supertalentovanog Lena Bajasa.

Robert Periš je imao 33 godine, Leri Bird 30, a Kevin Mekhejl 29 godina. Bilo je jasno da organizacija mora da tim osveži talentom, kako bi na vreme okupila naslednike.

On je bio apsolutna košarkaška senzacija, na Merilendu je pružao monstruozne partije i do današnjeg dana je najveći igrač koji je ikada nastupao na tom koledžu. Svi su to veče gledali samo u njega, iako je ispred njega Klivlend birao Breda Dortija.

Tada je pročitano ono čuveno: "Kao drugog pika NBA Drafta 1986. godine, Boston Seltiksi biraju Lena Bejasa, sa Univerziteta Merilend".

Usledila je opšta euforija u Masačusetsu, Boston je na jednu od najboljih ekipa u istoriji lige dodao koledž senzaciju koja je projektovana da se "tuče" sa Majklom Džordanom i ostalim mladim talentima? U najavi, to je bio monstruozan tim.


Bajas je zadužio zeleni dres sa brojem "30", ali nikada nije doživeo da isti obuče.

Bio je 17. jun, 22-godišnji Bajas, rodom iz Lendorovera, države Merilend, ostvario je svoj san. Konačno je bio član najjače lige sveta, gde je imao šansu da rame uz rame sa najvećima dokaže da je istinski jedan od najboljih igrača u istoriji koledž košarke.

Veteranski sastav Seltiksa dobio je ogromno pojačanje, već se pričalo o produžetku dominacije i "doživotnom vladanju zelene boje", ali je sudbina imala drugačije planove.

Sve predispozicije su bile tu, bio je visok 203 centimetara i težio je 95 kilograma, imao je perfektne atletske sposobnosti, raznolikost u igri. Sve je bilo tu, a istovremeno i nije. Sve je palo u vodu zbog problematične "glave", koju je Bajas definitivno imao, pošto ga je ista, samo dva dana kasnije, koštala života.

Len je stigao u Boston, državu Masačusets, gde je potpisao ugovor sa Seltiksima, a istovremeno se sve glasnije pričalo o dogovoru sa kompanijom "Ribok", koja mu je nudila sponzorstvo teško 1.6 miliona dolara.

Živeo je svoj san, a isti je imao sve preduslove da traje još mnogo godina. Sa tim razmišljanjem vratio se kući, u Merilend.

Dve godine ranije draftovani Majkl Džordan sa nestrpljenjem je očekivao susrete sa momkom sa kojim je bio upoređivan još na danima na koledžu, ali se taj susret nikada više nije dogodio.

Otišao je Bajas da proslavi sa prijateljima, u kampusu u kom je i postao poznat. 

Vratimo se, barem na kratko, na njegov koledž, spominjući njegovu košarkašku dominaciju na istom, pre nego što nastavimo priču i baziramo se na krajnji ishod. Nakon solidne prve sezone na koledžu Bajas je iz godine u godinu igru dizao na viši nivo, da bi tokom poslednje godine doživeo da ga trener Drisel izvodi sa treninga, a razlog je bio - prevelika dominacija. O tome dovoljno govori izjava Majka Kšiševskog, koji je jednom izjavom dovoljno opisao o kakvom se igraču radilo:

- Ovo je moja 24. godina na klupi Djuka, a za sve to vreme video sam dva protivnička igrača protiv kojih nisam mogao ništa da uradim - Majkla Džordana i Lena Bajasa. Len je bio neverovatan igrač sa velikom željom da se takmiči. Verujem da bi bio jedan od najboljih igrača u NBA. On je stvorio igru. Posao organizacije igre mnogi povezuju sa ulogom plejmejkera, a plejmejkerom smatram igrača koji na terenu radi stvari koje drugi ne mogu. Tako je igrao Džordan. Tako je igrao Bajas. Umeo je da izmisli način da u svakom trenutku postigne koš. Bez obzira kako ste postavili svoju odbranu, znao je način da vas nadmudri.

Imao je sve što je bilo potrebno da postane najveći, ili barem nešto blizu toga.

Ipak, život je za njega imao druge planove.

Stigao je na žurku oko dva sata iza ponoći, a već u pola sedam se nalazio na podu, bez svesti, bez pulsa, ne dišući.

Prijatelj sa kojim je konzumirao kokain odmah je pozvao hitnu pomoć, ali ni stručna pomoć doktora nije uspela da njegovo srce ponovo osposobi. 

19. jul 1986. godine, osam sati i pedesetpet minuta - tada je život prerano završio najbolji košarkaš koga nikada nismo videli.

Kako je navedeno, konzumirali su navedenu supstancu, koja je bila "previše čista" za Benovo srce. Primljen je u bolnicu, gde je utvrđeno da u svom telu nije imao ništa drugo sem kokaina.

Njegovi doskorašnji saigrači, Brajan Tribl, Teri Long i Dejvid Greg optuženi su za njegovu smrt, kao i posedovanje opojnih supstanci, 

Druga dvojica su u zamenu za svedočenje protiv Tribla povučeni sa optužnice, da bi on kasnije bio osuđen na deset godina zbog trgovine drogom. Takođe, izjavio je da je u periodu od kraja 1984. godine, pa sve do kobne noći, najmanje osam puna konzumirao kokain sa Bajasom.

Porodica je bila slomljena, a so na ranu stavljena je četiri godine kasnije, kada je Džej Bajas, njihov dvadesetogodišnji sin, ubijen nedaleko upravo od "ozloglašenog kampusa". Na njega su pucala dvojica napadača zbog nesporazuma, a preminuo je u istoj bolnici kao i njegov stariji brat. 

Obojica su igrali košarku.

Njegova porodica se nikada nije oporavila od strašne tragedije, ali je vredno pomena to i da je od ovoga dugo "bolovao" i Boston.


Košarka je izgubila mnogo, velikana koji to nije stigao da bude, a Seltiksi su od tog trenutka upali u post sa prstenjima, koji je trajao pune 22 godine.

Ponekad sport zna da zaboli, i ako je vrlo retko sam teren taj koji može da u čoveku stvori osećaj praznine i sete oko toga šta je moglo da se dogodi, a nije.

Beli prah, loš tajming i sunovrat na ulicama Amerike u svoje kandže privukle su najboljeg košarkaša koji nikada nije zaigrao u NBA ligi.

Nama ostaje samo da zamišljamo kakav bi svet danas bio da je te noći Bajas ostao u Bostonu, te da se nije zaputio put tog maleroznog kampusa.

Po mišljenju mnogih sigurno je da bi nešto bilo drugačije: Len je bio rođen za Seltikse, pa bi se šampionska borba u narednim godinama zasigurno vodila na relaciji Boston - Čikago, ili preciznije, Len Bajas - Majkl Džordan.

Život zna da bude surov, pa čak i u sportu, tako da će košarka večno morati da mašta o ovom susretu, koji je imao potencijal da promeni istoriju čudesne igre pod obručima.

Kada vaša smrt predstavlja, po mnogima, najveću tragediju u istoriji američkog sporta, da li je to dovoljno da vam približim o kakvom se igraču radilo?
Tagovi:
Len Bajas NBA liga
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Sportski pogled"