Sevilja danas gostuje Barseloni, ali koga briga za fudbal na „Nou kampu“, ili bilo gde na svetu, kad rakete razaraju. I troši se ogroman novac na ratove.

Matijas Almeida, trener „berbera“, iskoristio je konferenciju za medije pred susret u Kataloniji - jesenas je vodio Sevilju do trijumfa nad Barsom 4:1, prvim od 2015. - da pusti glas razuma. Podstaknut pitanjem o navijačici oboleloj od raka kojoj pomažu fanovi Sevilje.

- Fudbal ima nešto jako dobro, budi osećanja. Za mene je, ako se dobro iskoristi, lek za mnoge ljude, tako i za nas same. S te pozicije pitam: Koliko nas on zapravo hrani? Kakva je to zahvalnost što nam fudbal omogućuje da upoznamo različite kulture i zemlje, putujemo avionom, srećemo druge ljude, jedemo ukusnu hranu... Da nije bilo fudbala, ne znam koji bih drugi posao radio - rekao je Argentinac.

Nekad drčni vezista je potom povukao paralelu između fudbala i globalnih događaja koji potresaju svet. Nije pomenuo Bliski istok, ali je jasno na šta je mislio...

- Za mene je fudbal veran odraz društva. U svetu se vode ratovi, a mi pričamo o utakmici, to znači da nam ništa nije važno. To je tužno. Tako prelazimo s nečeg vrlo lepog na nešto gotovo nehumano. Ako svaka raketa koju ispale vredi 50 miliona evra, a istovremeno govorimo da u Africi vlada glad, zašto tih 50 miliona ne odnesemo tamo u obliku pirinča i obrazovanja umesto da ih bacamo na rakete? Činjenica je da imamo rat, a mi i dalje igramo. Nastavljamo da živimo u svetu koji je okrenut sam sebi.

Uživa, kaže, kad ga navijač zaustavi za fotografiju.

- Ono što sam pokušavao i što radim u fudbalu jeste uživanje poput pozivanja nekog navijača na trening ili druženja kad nas ovde zaustave za fotografiju, jer i ja sam bio mlad i ne zaboravljam taj deo - rekao je nekadašnji fudbaler River Plate, Sevilje, Lacija, Parme, Intera, Breše, Kilmesa, Lina i Feniksa.

Zapisao se gde se nekadašnji fudbal.

- Pre 30 godina navijači su gledali treninge. Ružno je što se to izgubilo. Svi smo zajedno to izgubili. Hoće li se to ikad vratiti? Uvek se brinemo o drugim stvarima, a ne o onome što je bitno. Voleo bih da se vrati taj fudbalski folklor, da ljudi uživaju i da smo više povezani - istakao je vlasnik 11 trofeja u klupskoj igračkoj karijeri i jedan s reprezentacijom „gaučosa“.