- Poslao sam Džonsa na kontrolni pregled u subotu. Moj kolega, saradnik ortoped, dr Zoran Blagojević, obavio je snimanje u tri dimenzije. Evidentno je ono što je ranije zaraslo 80 odsto, takozvani čvrst kalus, sada je i ostatak zarastao, sve je potuno fit u tom segmentu. Skinuta je imobolizacija, Karlik hoda u patikama i radi vežbe koje sme da radi. Polako ćemo da ga uvodimo, ali… Da neko ne pomisli, sme da trči. Nije to ono skinuo gips, pa sada sprint, taman posla. Počinje lagano da radi određene vežbe. Lagan uvod u trening - rekao je Jakovljević za beogradske medije.  

 

Potom, dao je detaljnije objašnjenje.  

 

- Na kost koju je povredio (polomio), nije postojala ni minimalna dislokacija. Odnosno pomeranja iz ležišta jednog dela kosti na jednu, a drugi na drugu stranu, da objasnim i za one koji nisu do grla u medicini. Bila je jedna pukotina uslovno rečeno bez velikog razmaka, milimetar, dva između kostiju metatarzalne kosti. Taj prvi snimak je poslat i njegovim lekarima u Ameriku, koji su se složili sa nama da takva priroda povrede može na imobilizaciju odnosno gips. U slučaju Karlika, kao i nebrojeno puta ranije, niko nije samostalno doneo odluku, pa ni moja malenkost. Niti je to bilo kada bila praksa kada govorimo o raznim sportskim povredama. Znate, sve te neke ‘znalce’ bih pitao zašto ne igra Matijas Lesor (Panatinaikos), a ima još takvih, nije mesto, ni prilika da ih nabrajam. Bio bi red se ne zaleću… 

Ističe Jakovljević da nije problem samo u šrafljenju.

- Ljudi laici diskutuju, a ja ću samo nešto da podsetim što se dešava i kod nas, ali u svetu, a u vezi ugradnje pločice kod povreda kao što je Karlikova. Da objasnim šta može da se desi, to nije tek tako i da bi nešto trebalo da se radi. Možeš da „zašrafiš“ koliko hoćeš, ali kost mora da se približi i da se napravi kalus na mestu preloma. Nije to da se dobro „zašrafi“, pa može da se odmah trči, nije stvar u tome. Pločica služi kao fiksacija da se ne proširi prelom… Dešavalo se da pukne metatarzalna kost, pa se operiše, pa opet prelom na istom mestu. Zato maksimalna opreznost, plus, minus i mesec dana ne znači ništa nego da se nekom upropasti karijera. Ja sam uvek apsolutno oprezan.

Rekao je i kada bi trebalo da se vrati.

- Samo da podsetim, 10. januara je bilo tek dva meseca i 20 dana od povrede. A neki minimum da bi ta kost potpuno zarasla je tri meseca. Za 15-ak dana opet ide na kontrolni snimak, pa će tek onda da se vidi da li i kada će moći da krene sa trčanjem, skakanjem… Za sada, ovo što će da radi – uvod u nešto kasnije, ozbiljnije. Ovakva povreda je minimum tri do četiri meseca pauze. Nekom zaraste za devet, a nekom za 15, a u slučaju Džonsa, to je neka sredina, 12 nedelja. Sve je individualno, u zavisnosti od dobi, a i gustine koštane mase.

Na kraju, nije želeo da spekuliše o njegovom povratku na teren.

- Ne bavim se spekulacijama. Idemo dan za danom. Sad je u patikama, zaraslo i 15 odsto koje nije bilo zaraslo. Nikako ne žuriti i zbog 10, 15 dana, upropastiti čoveka. I ovo poslednje što smo radili, poslato je njegovim lekarima u SAD, kao i menadžeru, to je uobičajena praksa. Neka ne brinu dušebrižnici, ni ja, niti ijedan moj kolega, mi smo „samo“ doktori, ne mađioničari. Kod nas uvek ima onih, koji se u sve razumeju, pa neka se i dalje nastave.