Aleksa Viktorija Zajler (26) je nemačka fudbalerka, tačnije golmanka Karlsruea u nemačkoj Regionalnoj ligi jug. Tokom karijere igrala je u SAD za univerzitete Čikago i Indijana, a posle četiri godine vratila se u domovinu.
Njen životni put nije tipična sportska priča. Rođena u malom mestu blizu Karlsruea, a karijeru je gradila na dva kontinenta, suočavajući se ne samo sa sportskim izazovima već i s duboko ukorenjenim predrasudama.
Njen odlazak u SAD bio je prekretnica koja ju je oblikovala kao sportistkinju i osobu, dajući joj snagu da po povratku u domovinu prkosi „glupim komentarima“ i gradi karijeru pod ličnim uslovima.
Za mladu devojku iz mirnog nemačkog gradića, odluka o preseljenju hiljadama kilometara daleko, u vrevu Čikaga, bila je sve samo ne laka. U intervjuu za univerzitetski podkast, opisala ju je kao „mučnu“, ističući da je to bio njen prvi odlazak s evropskog kontinenta.
Ali, želja za dokazivanjem i sportskim usavršavanjem bila je jača od straha. Upisala se na državni univerzitet u Čikagu, gde je odmah dobila priliku da brani za ekipu „kuguarsa“. Taj je potez zahtevao potpuno prilagođavanje na novi jezik, kulturu i, ono najvažnije, na novi identitet koji je morala da izgradi daleko od porodice i prijatelja.
Američko iskustvo nije bilo samo fudbalsko, već i životno. Kroz četiri godine provedene na univerzitetima stekla je samopouzdanje koje će se kasnije pokazati kao ključno u karijeri. Naučila je da bude nezavisna, nosi se sa pritiskom i shvati sopstvenu vrednost van sportskog terena, što je temelj na kome i danas gradi profesionalni put.
Uprkos početnoj tremi i prilagođavanju, Aleksa je na terenu brzo pokazala zašto su joj ukazali poverenje. Već u brucoškoj sezoni počela je 16 utakmica.
Njen najveći trenutak dogodio na utakmici protiv Abilene Kristijana kada je sačuvala mrežu u pobedi 1:0. Taj rezultat bio je puno više od tri boda, bila je to prva pobeda u istoriji univerziteta u prestižnoj „Zapadnoj atletskoj konferenciji“, čime se zlatnim slovima upisala u sportske almanahe ekipe. Njen kvalitet posebno je došao do izražaja u utakmici protiv Valparaisa, gde je neverovatnim refleksima upisala čak 14 obrana i donela pobedu 2:1.
Posle četiri godine kaljenja u američkom sistemu vratila se u Nemačku i potpisala za Karlsrue, klub iz rodnog kraja. Ali, povratak nije bio posut ružama. Doživela je tešku povredu kolena koja ju je privremeno udaljila s terena, ali i stari mentalitet protiv koga je morala da se bori.
U intervjuu za nemački BNN je rekla:
- Imuna sam na glupe komentare na račun ženskog fudbala i fudbalerki.
Kritike nisu bile usmerene samo na njenu igru, već i na izgled, uključujući i komentare zato što ponekad brani našminkana, dok na društvenim mrežama često objavljuje fotografije u oskudnim kupaćim kostimima i tangama.
Umesto da je takvi komentari pokolebaju, iskoristila je američko iskustvo kako bi se oduprla stereotipima.
Njena priča postala je inspiracija mnogim devojkama, pokazujući da je moguće biti vrhunska sportistkinja, zadržati ženstvenost i strast prema modi i istovremeno se boriti za poštovanje u sportu koji još uvek često pati od zastarelih pogleda.
Uprkos svim izazovima, ostala je puna optimizma i usredsređena na cilj - izgradnju uspešne profesionalne karijere, dokazujući da su talenat i upornost jedino što na kraju zaista vredi.
Dodatno ruši stereotipe
Shvatila je da njena vrednost ne zavisi od tuđeg mišljenja. Svestranost je pokazala i van terena, okušavši se kao model za „streetwear“ kolekciju, čime je dodatno razbila stereotip u koji društvo često pokušava da smesti sportistkinje.
Komentari (0)