Momak koji nikada nije krio da tenis igra isključivo zbog novca, prošle nedelje je podigao pehar u Hong Kongu, savladavši Lorenca Muzetija u finalu, što ga je lansiralo na 10. mesto ATP liste, najbolji plasman karijere.

Nakon svakog trijumfa u Hong Kongu, Kazahstanac je imao specifičnu rutinu – odlazak u isti japanski restoran na "prelepu kriglu piva". To pivo u nedelju uveče imalo je poseban ukus. Uprkos pet osvojenih turnira u poslednjih sedam meseci, ovaj 28-godišnjak tvrdi da mu je glavni pokretač sin Vasilij, rođen 2022. godine.

- Na početku nisam osećao toliko, ali kada je počeo da priča, da razume i da se vezuje za mene, shvatio sam da mu nedostajem kada odem od kuće. I on i supruga mi mnogo nedostaju. Ako igram dobro, mogu da idem na manje turnira (jer ne moram da jurim bodove za rang listu) i da imam više vremena da se posvetim porodici, prijateljima i sebi, što je veoma važno - iskren je Bublik u razgovoru za "Post".  

Iako želi da igra ređe, ističe da to ne znači da mu manjka apetita za sportom, ali naglašava da sa preko 10 miliona dolara zarađenih samo od nagrada na turnirima, nema potrebe da radi bilo šta na silu. 

-Imam prelepu kuću u Monaku, ljude koji me vole i koje ja volim. Da nisam želeo da idem u Melburn, ne bih išao. Zašto forsirati ako ćeš izaći na teren i mučiti sebe? - pita se Bublik pred start Australijan opena.

Ipak, svestan je da su Grend slemovi "drugačija zver".

- To su dve nedelje mečeva u pet setova, to je zahtevno. Ako bih mogao da pobedim u nekoliko mečeva, budem srećan, ostanem zdrav i nastavim sezonu, to bi bila pobeda. Nikada nisam treniran da budem Grend slem šampion. Možda sam imao taj san sa 12 godina, ali kako sam ostario, shvatio sam da je važnije uživati u onome što radim. Mada, ako do titule dođem kroz pet predaja protivnika, prihvatiću to -  uz osmeh poručuje 196 centimetara visoki teniser.

Malo je falilo da Bublik danas uopšte ne bude na ATP turu. Prošlog marta, nakon što je ispao od 349. igrača sveta Josukea Vatanukija, bio je spreman da okači reket o klin. Pao je na 82. mesto liste i izgubio 18 od 22 meča.

Tada mu je tim rekao da uopšte ne trenira pred turnir u Finiksu. Umesto terena, izabrao je - Las Vegas.

- Ako ne možeš da pobediš momka koji je 300. na svetu, moraš nešto da menjaš. Bio sam u Vegasu manje od 24 sata. Stigli smo ujutru, otišli u restoran, malo se kockali, prespavali, opet otišli u restoran i zatim za Finiks. To je lepa priča, ali najveći faktor za mene je bila promena reketa - otkriva Aleksandar.

Od tog momenta, "eksplodirao" je. Igrao je finale Finiksa, osvajao titule u Torinu, Haleu (gde je pobedio Janika Sinera), Gštadu i Kicbilu.

- Držaću se svoje rutine i trudiću se da budem više uz porodicu. To te zaista spusti na zemlju i spreči te da previše razmišljaš o stadionima, rang listama i finansijskoj strani.