UZ BOŽJU POMOĆ POBEDIO POROKE Kako protiv Njegoša i da li je u jutjuberima spasenje? Bivši napadač Zvezde opleo po legionarima

07:00 | 24-11-2024

Fudbal 0

Iskrena i poučna ispovest Dragana Bogavca.

Foto Alo!

Čudni su putevi gospodnji, a ovaj kojim ide Dragan Bogavac bez dileme ruši svaki stereotip o savremenom fudbaleru. U dresu Crvene zvezde je pre dvadesetak godina tresao mreže i postao miljenik navijača, ali ga ogromna većina njih danas ne bi prepoznala. Ne mari previše brzonogi napadač, veliki patriota i rodoljub sa severa Crne Gore, već naprotiv. Pred kraj profesionalne karijere spoznao je veru u Hrista, istinske ljudske vrednosti i savladao iskušenja, pa u poučnoj ispovesti za „sport.alo" naglašava da bi sve drugo bilo – promašaj.

Iskreno je govorio o brojnim temama, između ostalog o izazovima današnjeg društva, vaspitavanju dece, borbi za crkvu i jezik, a imao je i štošta da kaže na račun voljenog kluba. Fudbalsku priču zapravo izbegava, iako sa zadovoljstvom nastupa za veterane crveno-belih.

- Bila je nedavno utakmica humanitarnog karaktera, valjda Fondacija Đoković nešto organizovala, gore na Omladinskom stadionu. Igram i za veterane Crvene zvezde, veliki fudbal takođe za jedan klub sa Kosova i Metohije amaterski. Lepo je igrati dok čovek može. Volim fudbal, pružio mi je da mogu da živim od njega i blagodarim bogu na tome. Što se tiče veterana, to su utakmice sa bivšim igračima od po 55-60 godina, lepo je druženje. Igrati za veterane Zvezde za mene je velika čast – počinje priču Dragan Bogavac.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Dragan Bogavac Marko Metlaš/Alo

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

 

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Proslavili su ga i golovi Partizanu u derbiju.

- Prošlo je 20 godina, sve je napradovalo. Igrači su danas skuplji, Crvena zvezda se pogila na viši nivo, Liga šampiona, veliki budžet. Sada su tolike plate da uopšte nema potrebe da se ide u inostranstvo zbog fudbala. Sada pojedincima daš novac, a oni ne vraćaju. Ne znam čemu to. Kako sam čuo ovako i kroz medije, Endiaje prima platu milion evra. Možda i više, neću da zalazim u njegove finansije ili Zvezdine. A šta on pruža? Kad pogledaš nije to neki kvalitet. U moje vreme je bilo boljih igrača i nije bilo toliko stranaca – kaže naš sagovornik, koji očigledno nije zadovoljan doprinosom legionara u Zvezdi:

Lična karta

Ime i prezime: Dragan Bogavac

Datum rođenja: 7. april 1980. (Bijelo Polje)

Klubovi: Brskovo, Rudar Pljevlja, Crvena zvezda (65 mečeva/9 golova), Burghauzen, Koblenc, Paderborn, Majnc, Lokomotiva Astana, OFK Beograd

Titule: Prva liga SCG, Kup SCG, Superkup Kazahstana 

Reprezentacija: Jugoslavija (jedan meč), Crna Gora (7) 

- Stalno, svake godine, dovodimo strance. U redu, Zvezda ulazi u Ligu šampiona, igra Ligu Evrope. I to je lepo za naš fudbal, gledaoce, da možemo da vidimo velike ekipe, kao što je Barselona, Inter.. Ali nisam zadovoljan što se toliko stranaca dovodi. Razumem, dovode zbog Lige šampiona, ali ti igrači ne pokazuju kvalitet, vidite i sami rezultate. Nijednu utakmicu nismo dobili. Nama trebaju oni koji će da pokažu nešto, daju neke golove. Ja bih se uvek više oslanjao na domaće igrače. Evo mladi Maksimović je preuzao neku odgovornost. Gledao sam, ima kvalitet stvarno, dobar će igrač biti. Samo, naš problem je, a tiče se i medija i uprave kluba, što ne treba uzdizati mlade igrače previsoko. Zamisli izjaviš ono što je on izjavio. Kao da te mlade nema ko dobro da posavetuje šta treba da pričaju. „Biću bolji možda od Jamala, tu jednu utakmicu, ja njega znam iz 2007“, to je rekao. Treba treba biti skroman i ta skromnost će ga dovesti do velikog uspeha. Ja navijam za to da jednog dana iz omladinske škole bude više igrača. Nama stranci ne trebaju za našu ligu, jer liga nije nešto kvalitetna. Evo ja 20 godina ne igram i ne vidim nešto da je domaća liga napredovala. U naše vreme je bila možda i jača, iako nismo igrali Ligu šampiona. Naravno da treba imati strance u timu, ali dva- tri igrača maksimum.

Potiče iz junačkog Mojkovca

- To je mali grad i ponosim se njim. Možda je bilo nekad 10.000 stanovnika, sad ima 5.000. Omladina ide iz Mojkovca jer nema posla tamo, to je planinski deo. Meni se ipak sviđa, dobra je klima. Tamo se odigrala Mojkovčka bitka, kovao se novac, imamo bistu Janka Vukotića, ali i dosta sportista. Ima puno čestitih ljudi i, slava Bogu, neka svake godine izraste po jedan dobar sportista. Ipak, što je najbitnije, neka bude dobar čovek. Taj severni deo Crne Gore obiluje čestitim i dobrim ljudima, Vasojevićima, ja sam ponosan na njih.

Poraz od Barselone (2:5) gledao je uživo.

- Moj utisak, a bio sam na toj utakmici i navijač sam Zvezde, da je bilo veličanstvo. Navijali su naši navijači čitavu utakmicu. Sa druge strane svi znamo ko je Barsalona i kako igra. To su veliki igrači koji igraju u ozbiljnom klubu u odnosu na naš. Jeste isto velika Zvezda, ali oni ne mogu da pariraju Barseloninim igračima. Što se tiče rezultata 5:2, dati dva gola Barseloni je podvig, ali sam se nadao u bolju igru. Zvezda je igrala 35 minuta i pala, a posle se video veliki kvalitet gostiju – ističe.

Foto Alo! Foto Alo!
 

Trenutno ne pokazuje afinitete prema treneskom pozivu.

- Što se tiče skautiranja i trenerskog posla, imao sam ponude da radim sa Radovanom Krivokapićem, nudio mi je da budem pomoćni trener. Ja sam rekao da nisam još spreman za to. Videćemo. Bilo je i nekih priča iz OFK Beograda, Stevana Mojisilovića, ali nisam prihvatio jer, da se ne lažemo, ne vidim još sebe u tome. Ako osetim da treba da budem u fudbalu, ja ću prići tome. Želeo bih i da fudbal bude samo sport, a ne da bude svega i svačega. Jednostavno nisam spreman za tu priču – kaže Bogavac.

Posvećen je porodici, veri, prijateljima.

- Svaki čovek oseti neki trenutak kada priđe zdravom životu. Ja sam osetio taj trenutak u 33. godini. Bukvalno preobražaj sam doživeo na Svetoj Gori. Pričao sam to u jednoj emisiji „Dok anđeli spavaju“, iako, naravno, anđeli nikad ne spavaju. Tako da blagodarim bogu na tome jer sam vodio neuredan život tokom fudbalske karijere i nisam bio zadovoljen njime. Imao sam svoje poroke, loše priče, nisam ljubio bližnjeg svog, bio sam sujetan... Bogu hvala što me izveo na pravi put. Ko zna kuda bi mene odvelo da sam ostao sa tim nekim društvom, da ne kažem da bih otišao u pakao, ali nezdravom životu sigurno. Savetujem svima da pronađu boga u sebi jer je to jedino spasenje za čoveka. Nema nama zdravog života bez boga. Sve ostalo je promašaj veliki – slikovito objašnjava.

Foto Alo! Foto Alo!
 

Gnuša se pojedinih trendova koji se nameću omladini.

- Neću reći da sam postao bolji čovek, to neka presude drugi. Bolji sam otac, muž i poštujem svoju decu, ženu, svakoga do sebe, a svaki moj bližnji je brat u Hristu. Bog mi je mnogo pomogao u tim nekim situacijama jer sam imao ozbiljne poroke. Pobedio sam uz božiju pomoć. Znam da mnogi sportisti imaju poroke, taj koji kaže da nije grešan, taj laže. Čovek je stalno u grehu, ali treba da ide ka pokajanju i živi zdrav život. Vidim kako omladina živi, ali i sportisti. Ne bih uperivao prst, ali treba pričati i voditi decu ka zdravom životu i pravim vrednostima. Gledam sada ove jutjubere... Kažu mi, zamislite prati nekoga, ne znam ni kako da izgovorim, neki Desingerica, 24 miliona ljudi. Zapitam se, pa šta taj čovek radi? Promoviše sve i svašta! Ušao sam i pogledao na trenutak njegov sadržaj i dovoljno je bilo samo da vidim lik tog čoveka i da shvatim o čemu se radi. Žalosno i tužno je što omladina, zamislite četiri Srbije, prati tog čoveka. I sad vi meni recite kuda mi idemo, da li težimo pravim vrednostima? Da li je to prava stvar za omladinu, da li oni u njemu vide spasenje? A pritom izbegavaju crkvu, izbegavaju patrijaha, monahe i jeromonahe, koji propovedaju narodu da živi zdrav život – priča u dahu Dragan i nastavlja u istom tonu:

- Baku praseta gleda dva i po, tri miliona ljudi, a promoviše sve i svašta. Od kladionica do ne znam ni ja čega. I ja sam kao mlad imao poroke, ta kladionica, ali sam uvideo da je to prokletstvo za narod. Narod prosto treba da se makne od toga i da se spasava. Žalosno je kada vidim jednog sportistu, glumca, javnu ličnost da promoviše kladionicu, i da je to kao dobro za omladinu. Pa da piju, pa da se klade, kuda će ta deca da odu? Mi treba da ih učimo pravim vrednostima, a to je ovo gde mi stojimo - crkva. A crkva je Hristos. Deca da se spasavaju, da budu hrišćani, da imaju svoj mir, a ne nemir. Kroz te neke poroke mi zapravo unosimo nemir. Užasavam se tih jutjubera. Poručujem svima, ne dajte deci telefone jer telefoni su najveće zlo. Pogledajte, deca od 5-10 godina nose telefon. To nisam video u životu. Bukvalno su nam zarazili decu i uništavaju ih polako, vode ih ka nekom nezdravom životu i zato dolazi do ozbiljnih problema u porodicama – oštar je Dragan.

Đavolja rabota

- Postoje ljudi koji se dive tom Desingerici. Ja sam van sebe kada to čujem. Znači diviš se nečemu što je đavolja rabota. Uništavaš sebe i krug prijatelja kada propovedaš takvog. E to meni nije jasno. Gospod kaže, ko hoće da uzme krst, neka ide za mnom. Ali samo ko hoće, gospod nikog ne prisiljava. Šta to znači? Krst nositi danas je breme ovog lošeg života. Svi imamo neki krst. Da li neki krst iz porodice, problem sa kumom, braćom, sestrama. To je sve neki krst, ali ovo sa tim telefonima je baš veliki krst. Gledam decu, ćerka ide u školu Svetog Save, i užasavam se kad vidim njih od 15-16 godina iza čoška kako puše cigare. I onda dođe kući, normalno se ponaša, roditelji ne znaju šta radi, kako vreme provodi. Decu treba kontrolisati. Izvinjavam se što ovako žustro pričam, ali me to boli. Gledam po kafanama, osim što su pune, odmah detetu telefon u ruke. Ono vremenom postane zavisno, a na tom jutubu svega i svačega ima. Roditelji da paze na decu i da ih vode u crkvu. Mnoga od njih nisu ni krštena, zato postoji taj nemir u omladini. Niti kršten, niti roditelji venčani u crkvi, to treba da se popravi, to treba mnogi da propovedaju da spasimo ovaj narod.

Bio je aktivan učesnik veličanstvenih litija kada se prkosni i ponosni srpski narod u Crnoj Gori odupreo težnjama izdajnika da od Srpske pravoslavne crkve oduzmu imovinu.

Foto Alo! Foto Alo!
 

- Bili su to dani kada je stvarno, što bi se reklo, bog obitavao tuda. Kao što obitava na našem Kosovu i Metohiji, našem raspetom Kosovu. Vaskrsnuće Kosovo, treba svi da se borimo jer to je naša zemlja. Moramo da je posećujemo redovno i tamo se molimo bogu da nam se to vrati jednog dana. A vratiće se u slavu božju, tvrdim da hoće. Što se tiče Crne Gore i litija, jeste bilo tih dana velikih iskušenja. Rekao sam da neću da pominjam politiku, ali ona je izazvala sve to. Udarili su na boga, a njega niko nije pobedio. Oni su mislili da će moći da preokrenu stvar u njihovu korist, izgleda da su se prevarili. Preovladao je narod u Crnoj Gori. Čak i mala deca su išla na litije po zimi i ciči po Žabljaku i severu zemlje. Da, bio sam redovan i nije mi žao, jer za boga i treba da stradamo. Ako stradamo, bog će poznati naša prava dela. Desila je jedna situacija u Bijelom Polju kada je otac sa ćerkom bio na litiji, a policajac im se podrugljivo smejao. Devojčica mu je rekla: „Šta se smijete ovome što mi šetamo, ovo je ozbiljna stvar“. Zamislite, kao da je bog progovorio iz deteta. Ozbiljna stvar – otkriva Mojkovčanin.

Rusija pre Nemačke

- Živeo sam u Nemačkoj pet godina, iskreno, kao na nekim iglama. Taj narod je mnogo hladan. Shvatio sam posle druge, treće godine da nisam za Nemačku. Nisam navikao, ipak sam iz Srbije, i težio sam vazda da idem ka Rusiji. Maštao sam da idem u Rusiju, ali mi se to nije ostvarilo. Inače sam veliki rusofil, volim Putina, ruski pravoslavni i pobožni narod. Slava bogu, oni sada tamo nose veliki krst što se tiče politike, udarili su svi na njih.

Status Srba se poboljšao poslednjih godina u Crnoj Gori, a preovladao je i srpski jezik na popisu.

- Što se tiče politike, došla je nova vlast i ja se uzdam u Mandića koji je sada predsednik skupštine. Drago mi je što se bori. Narod je nekako spoznao šta je prava istina bila, a mnogi su bili u zabludi jer su im propovedali da su Crnogorci, ovakvi, onakvi... Ako jedan Njegoš kaže za sebe da je Srbin, sveti Vasilije Ostroški, kako ja mogu biti Crnogorac? Da se razumemo, ja jesam iz Crne Gore, ja volim Crnu Goru i planiram da se jednog dana vratim tamo. Ali neka bude po promislu Božijem. Uglavnom, mislim da smo svi mi Srbi, samo smo odcepljeni. To je sve uradila politika, nažalost. Ona razdvaja ljude, isti smo narod, pričamo isti jezik i slavimo slavu. Ne treba stvarati raskol između Srba i Crnogoraca – naglašava.

Blagodat manastira Rakovica

- Ovde dolazim kod Mati Evgenije i sveštenstva, i kad je crveno slovo, i kada je nedelja. Ovo je sveto mesto i preporučio bih svakome da dođe. Nije ovo nikakva reklama, i ne postoji reklama za manastir. Znamo kako se dolazi u manastir, kako se dolazi u crkvu, da čovek bude na svetoj liturgiji, da posti, da se pričesti i da iznese nešto dobro odavde. Ne može da se iznese ništa loše odavde, samo dobro. Ovde je sahranjen i blaženopočivši Patrijah Pavle i zato ovoliki narod dolazi. Mati Evgenija sa sestrinstvom, to je velika blagodat. Nedelju treba da posvetimo bogu, jer nedelja je vaskrsenje, znači nedeljom se pozdravljemo sa hristos voskrese.

Za kraj oktriva sa kim od poznatih fudbalera i bivših saigrača ide na liturgiju.

- Dosta sportista ide na svete liturgije, ima dosta primera. Ja se družim sa Radovanom Krivokapićem, Brankom Boškovićem, Nikolom Žigićem, tako ima dosta ljudi koji veruju u boga i imaju strah božji. Slava bogu i Vujadin Savić je počeo da ide i da kao javna ličnost bude primer mladima. Mnogi treba da idu i traže svoj spokoj, spasavaju dušu i budu primer svojoj deci. Amin – zaključio je Bogavac.

Piše: Vladimir Zogović

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

 

 

Tagovi:
Dragan Bogavac FK Crvena zvezda fudbal vera
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Povezane vesti

Pogledajte još iz kategorije "Fudbal"