OD FOČE, PREKO PEĆINACA, IGRANJA SA IBROM, DO OSTVARENJA SNA Rade Krunić za sport.alo o pozivu Partizana, igranju za Srbiju, Dejvidu Bekamu i jednoj želji koja će oduševiti navijače Zvezde

07:00 | 31-12-2024

Fudbal 0

Krunić je u razgovoru za naš portal pričao otkrio kada je prvi put neko sa "Marakane" pozvao njegov broj, da li je bilo šanse da zaigra za reprezentaciju Srbije, zašto nije mogao da pređe u Partizan, koji "zvezdaš" mu je zauzeo mesto u Italiji i "naterao" ga da se vrati u Čačak...

Gotovo da svaki fudbaler, kada počne karijeru, mašta da jednog dana zaigra za klub svojih snova, onaj klub za koji navija od kad zna za sebe. Neki tako nešto ne dočekaju, jednostavno se kockice ne poklope, ali nema veće sreća kada se tako nešto dogodi.

Kakav je taj osećaj najbolje zna jedno od najvećih pojačanja, a sigurno najzvučnije, Crvene zvezde ovog leta Rade Krunić (31). Sjajni vezista koji u svom fudbalskom CV-u ima igranje za Milan, Fenerbahče, trofej Serije A, polufinale Lige šampiona. Momak koji je delio svlačionicu sa Zlatanom Ibrahimovićem i upijao svaku njegovu reč dok su oko njega bili Olivije Žiru, Paolo Maldini...

Kako je i on sam rekao u ovom novogodišnjem intervjuu za sport.alo, nekada nije bilo prirodno da zaigra za svoj voljeni klub, ali je ovog leta sve došlo na svoje mesto.

Krunić je u razgovoru za naš portal pričao baš o tome, odnosno kada je prvi put neko sa "Marakane" pozvao njegov broj, da li je bilo šanse da zaigra za reprezentaciju Srbije, zašto nije mogao da pređe u Partizan, koji "zvezdaš" mu je zauzeo mesto u Italiji i "naterao" ga da se vrati u Čačak...

Prva polusezona u Zvezdi, jesenja titula, gol u istorijskoj pobedi, 4:0 protiv Partizana... kako bi sumirao ovih nekoliko meseci u crveno-belom dresu?

- Generalno, mislim da smo mogli i više da uradimo što se tiče Lige šampiona. Što se domaćeg prvensta tiče, tu smo pokazali da smo dosta kvalitetniji od ostalih ekipa. To smo pokazali u "večitom" derbiju u Humskoj gde smo rutinski pobedili. Kako bih sumirao... pa mislim da genralno ni trenerima, stručnom štabu, ni igračima nije lako da se naviknemo jedni na druge s obzirom da je takva situacija da je dosta igrača došlo pred sam kraj prelaznog roka kada se saznalo da ćemo igrati Ligu šampiona. Bilo je potrebno vremena da se uigramo i naviknemo jedni na druge. Mislim da smo zaslužili neki bod više u Evropi, da smo radili dobro i dali svoj maksimum.

Kada već pričamo o Ligi šampiona, utisak je da se takmičenje nastavilo, a da nije pauze, da bi Zvezda mogla da upiše obe pobede u preostala dva kola?

- To je baš ono što pokušavam da kažem, da smo sada sazreli kao ekipa i da smo tek sada naučili da igramo zajedno, postali smo tim. Bili smo bačeni u vatru već protiv Benfike. Nas nekoliko koji smo došli pred sam kraj prelaznog roka smo igrali nakon pet dana. To je najveća šteta, što se ta utakmica nije desila kasnije jer mislim da smo zaslužili mnogo više. Psihički smo pali posle tog poraza i bilo nam je teško u narednom periodu.

"Nisam ni razmišljao da će fudbal biti nešto od čega mogu da živim"

Hajde malo da pričamo o tvojim počecima, karijeru si započeo u rodnom gradu, Foči, koliko je bilo teško u malom mestu doći do izražaja i čega se sećaš iz tog perioda?

- Nije lako... jednostavno, što je niži rang, to je teže. Meni je doći iz Foče u Superligu Srbije izgledao kao preveliki zalogaj, samo taj prelazak. Ispalo je dobro na kraju. Bio sam dete, tada nisam ni razmišljao o fudbalu kao o nečemu od čega bih mogao da živim i da dođem do ovog nivoa. Uživao sam, jednostavno, to je ono čega se sećam.

Brzo je usledio poziv iz Pećinaca, iz tada Superligaša Donjeg Srema. Sigurno da je to bio veliki korak za tebe?

- Pre svega, ja sam došao u Donji Srem na probu. Tada sam već imao loša iskustva sa tim probama na dva mesta. Nije da sam zakazao, ali te jednostavno ljudi ne smatraju ozbiljno kada dolaziš iz manjih sredina. Moj otac me je uverio u to da ne treba da odustajem, imao sam 19 godina, nisam više ni bio tako mlad. Pokušao sam i eto, kockice su se sklopile. Kada sam došao u Donji Srem molio sam se samo da ostanem, pa onda da zaigram... sve je išlo jedno za drugim. Prošao sam probu, postao prvotimac, a posle i verovatno najbolji igrač ekipe. Odrastao sam uz tu ekipu, napredovao i kao igrač i kao osoba.

Prvi kontakt sa Zvezdom i poziv Partizana

Igrao si sjajno, što nije promaklo ni večitima. Tada je postojala priča da te žele Partizan, a pre svega Crvena zvezda, zašto tada nije došlo do transfera?

- Razlog zašto nisam tada prešao u Zvezdu je prilično jednostavan. Tadašnji moj klub Donji Srem je u meni video "zlatnu koku" za njihove uslove. Nije to veliki novac, ali za njihove uslove je bio ogroman. Bio sam im bitan i važan. Zvezda tada nije bila u sjajnoj finansijskoj situaciji i eto. Klub nije mogao da se dogovori sa crveno-belima, pa je tako sve propalo. Da sam se samo ja pitao bilo bi drugačije. Zvao me je tada Zvezdan Terzić koji je i tada bio na poziciji generalnog direktora, zvao klub, pokušavali smo da se dogovorimo, ali nije išlo... Donjem Sremu je bio potreban novac i nisu bili spremni na bilo kakve kompromise. Što se tiče Partizana oni su imali taj novac, ali su svi znali za koga ja navijam. Jednostavno nisam mogao da prihvatim taj poziv. Ostao sam dosledan tome. Da sam prešao u Humsku ne bih više smeo da pogledam svoje drugare, osećao bih se kao da sam izdao nekoga.

Pratiš li danas Donji Srem, znaš li da su sada u četvrtom rangu srpskog fudbala?

- Nažalost, oni su brzo nakon mog odlaska bili u teškoj finansijskoj situaciji. Nisu mogli da se takmiče u Superligi, ispali su, menjali su ime, krenuli su sve iz početka. Nisam znao da su u četvrtoj ligi, iskreno. Imam tamo mnogo prijatelja sa kojima se i dan danas redovno čujem, ali eto najiskrenije nije da previše pratim dešavanja tamo.

Kako je Radonjić "naterao" Krunića da se iz Empolija vrati u Srbiju?

Javio se Empoli i prešao si u Italiju, pre toga šest meseci proveo na pozajmici u Čačku, otkud baš taj klub? Da li je bilo nekih drugih opcija tada?

- Iskreno, plašio sam se tog koraka jer je bio preveliki zalogaj. Pre nego što sam otišao u Čačak imao sam dogovor sa Empolijem, ali je tada bilo zauzeto mesto stranca u ekipi. Igrom slučaja ga je zauzeo Nemanja Radonjić, pa me je klub poslao u Borac na pozajmicu do kraja sezone. Bilo je još ponuda, naravno, ali ništa ni blizu kao Serija A... bile su to Belgija, Švajcarska, Švedska... ništa na tom nivou, tako da nije bilo teško.

- Delovalo je da ti je trebalo malo vremena da se adaptiraš na tamošnji fudbal, a onda sjajna sezona u Seriji B, promocija, pa ponovo odlične partije u Seriji A i poziv slavnog Milana... Kako se oseća fudbaler kada sazna da ga želi jedan takav klub?

- Od kako sam došao u Empoli, svake sezone sam sve više i više napredovao i nekako sam osećao da sam spreman za novi korak i bitan klub. Da kažem da sam očekivao poziv Milana, slagao bih. Nadao sam se, naravno, ali bih se tada zadovoljio i nekim manjim timom, ali kada je poziv već stigao... Igrao sam dobro, ispali smo u Seriju B baš nesrećno... Uvek sam bio veliki simpatizer Milana, nije bilo teško prihvatiti ponudu.

Zašto Krunić nije zaigrao za reprezentaciju Srbije?

U međuvremenu si uveliko postao reprezentativac Bosne i Hercegovine. Da li je bilo nekih razgovara ili poziva da zaigraš za Srbiju pošto imaš srpski pasoš?

- Kontakta je bilo dok sam igrao za Donji Srem. Ja sam tada već bio omladinski reprezentativac Bosne i Hercegovine. To mi je bio prvi susret sa reprezentacijom, generalno, preskočio sam sve mlađe selekcije. Pojavila se mogućnost da zaigram za Srbiju, brzo sam dobio pasoš kada sam stigao u Pećince, ali nikada to nije konkretizovano. Bilo je nekih priča, ali je reprezentacija Srbije do 21 godine tada imala dva tima, gde nije bilo mesta za mene. Čekao sam pola godine, godinu dana, ali se ništa nije promenilo. U međuvremenu je stigao poziv tadašnjeg selektora Vlada Jagodića i odlučio sam se da prihvatim. Već je skoro 10 godina kako igram za BiH i ne mogu da se žalim.

Od Foče i Pećinaca do Milana i igranja sa Zlatanom Ibrahimovićem

Došao si u Milan kao pojačanje trenera Marka Đampaola, ali si slavu stekao kod Stefana Pijolija, kako je bilo raditi s njima?

- Đampaolo je bio moj prvi trener u Italiji, kada sam stigao u Empoli. On je sjajan, ali sam uvek govorio da nisam siguran da li je spreman za tako veliki tim kakav je Milan. Poseban je, nekako ima čudan odnos sa igračima, nije mogao da trpi zvezde kakve su u Milanu. Stigao je Pioli, pa nam je bilo potrebno vreme da se naviknemo na njega, on je bio sušta suprotnost. Posle nekog vremena smo se prilagodili, znao je šta od mene može da dobije. Bio sam njegov vojnik, sve ono što je želeo od mene prenosio sam na teren, bio sam kao njegova desna ruka, pričao, pomerao ekipu... radio sam ono što bi on da je na terenu. Imali smo sjajan odnos, zaista, bilo mi je žao što sam morao da ga napustim. Čujemo se i dan danas, smatram ga svojim fudbalskim ocem i hvala mu na svemu.

Igrao si polufinale Lige šampiona sa "rosonerima", odigrao blizu 150 utakmica za klub, osvojio titulu... nedavno si pomenuo i da je Zlatan Ibrahimović imao veliki uticaj na tebe, na koji način?

- Nije lako izdržati Milano, verujte mi. Viđao sam dosta dobrih, ma sjajnih igrača koji nisu mogli da uspeju u klubu. Igranje tamo nosi ogroman pritisak sa sobom. Što se tiče Zlatana, on nije uticao samo na mene, već na sve nas. Imati njega u svlačionici, na terenu, na treningu... to je priča za sebe. Sa Zlatanom trening i bez njega to su dva različita sveta. Kada trenirate s njim to je nekad jače i napornije od neke utakmice jer jednostavno izvlači maksimum iz svih. Ima taj neki njegov stav koji pomaže mlađima, a izvači maksimum od starijih i iskusnijih. Svi smo imali veliko poštovanje prema njemu. Imao je ozbiljan uticaj u "rastu" Milana kroz ove prethodne godine. Ja kada sam došao nismo igrali Evropu, a došli smo do osvajanja titule i polufinale Lige šampiona. Mislim da je on imao najveću zaslugu u svemu tome.

"Murinjo nije razlog mog odlaska iz Fenerbahčea"

Nakon skoro pet godina usledila je selidba u Fenerbahče, šta se desilo dolaskom Murinja, da li je on razlog tvog odlaska?

- Ne bih rekao da je Murinjo razlog mog odlaska iz Turske. Otišao sam u Fenerbahče tokom leta, isticao mi je ugovor sa Milanom... bilo je teško otići, ali nakon odlaska ljudi poput Maldinija i Masare, ljudi koji su imali veliki uticaj na mene, jednostavno sam i ja osetio da je vreme za promenu. Nisam našao zajednički jezik sa novim rukovodstvom, nisam osećao da mi ljudi 100 odsto veruju. Istina, ispoštovali su me maksimalno kada je u pitanju bio transfer u Fener - kaže Krunić i dodaje:

- Drugačije je kada dođete na zimu i kada dođete tokom leta. Nisam blistao po dolasku, kao i cela ekipa. Gledao sam na novu sezonu kao na novi početak, ali jednostavno se nisam snalazio. Turska nije bila zemlja za mene. Stigao je Murinjo, koji je po mom mišljenju odličan trener. Ne mogu reći da je on razlog mog odlaska, ali je on na mojoj poziciji želeo nekog drugog igrača, nekog sa drugačijim karakteristikama, defanzivnijeg. Tamo je ograničeno mesto stranaca, pa smo došli do zaključka da je bolje da idem tamo gde ću igrati, nego da sedim na klupi.

Usledio je poziv Zvezde. Nikada nisi krio da navijaš za crveno-bele. Da li je to bilo ostvarenje sna?

- Bilo je priče da pređem u Zvezdu dok sam igrao u Milanu, ali to tada nije bilo prirodno, što zbog finansija, što zbog mnogih drugih stvari, ali eto, stvari su se namestile da sam dobio poziv iz Ljutice Bogdana ovog leta. Bio sam presrećan, jedva sam čekao da se to desi i ostvario sam svoj dečački san. Nisam želeo da dođem ovde u zalasku karijere i da kažem "eto ostvario sam san", želeo sam da dam maksimum, da pomognem klubu. Imao sam dosta opcija, dobrih opcija, boljih finansijskih i privlačnijih što se tiče lige, neću da lažem. Međutim, kada je stigao poziv iz Beograda nisam mogao reći "ne".

"Supruga i ja se trudimo da budemo najbolji primer našoj deci"

Nedavno si po drugi put postao otac, posle sina, stigla je i ćerkica, kako se supruga snašla u Beogradu?

- Njima je sada super ovde. Sin Andrej se rodio u Milanu, pa je iza njega jedan jako turbulentan period s obzirom da smo za kratko vreme promenili tri grada. Iza nas je, po tom pitanju, težak period. Supruga i ja se sjajno slažemo i trudimo se da budemo najbolji roditelji i primer deci. Voleo bih da ih izvedemo na pravi put.

Kraj karijere u Zvezdi i novogodišnje želje

- Potpisao si ugovor sa Zvezdom na tri godine, što znači da ćeš tada imati 34 godine, da li možda vidiš sebe kako završavaš karijeru ovde?

- Iskreno, moja želja je da završim karijeru u Zvezdi. Naravno, ako tada budem potreban klubu. Pitanje je da li će oni biti zadovoljni mojim partijama tada, ima dosta uslova. Nisam došao u Zvezdu da bih se prodao i otišao dalje. Mislim da tim potpisivanjem trogodišnjeg ugovora dovoljno rečeno kakve su moje namere što se tiče kluba.

U 2024. su ti se desile neke jako lepe stvari, drugo dete, dolazak u Zvezdu, šta bi bila neka novogodišnja želja za 2025. godinu?

- Nisam razmišljao o željama. Uvek sam srećan onim što imam, zdravu i srećnu porodicu, to mi je najbitnije na svetu. Što se fudbalskog dela tiče, eto, voleo bih da uzmemo što više trofeja u 2025. godini. Što se porodice tiče voleo bih da svi ljudi koje volim budu zdravi i srećni, to je najbitnije.

Zašto se Krunić ugledao na Bekama?

Teško je, a ne primetiti veliki broj tetovaža koje imaš, da li znaš koliko si ih uradio do sada? Neke od njih su i molitva “Oče naš”, crkva u Foči, Džoker... Rekao si jednom prilikom i da je desna ruka rezevrisana za ono što će se tek dešavati u životu, da li je nešto već u planu?

- Sve je to počelo pre mnogo godina, još dok sam bio u Empoliju. Nemam novih tetovaža već duže vreme. Volim kada su obe ruke istetovirane, to sam video od Dejvida Bekama dok sam bio mlađi. To mi se sviđalo na njemu. Tačno je da sam jednu ruku istetovirao, a drugu ostavio za kasnije. Imam dosta ideja, dosta povoda... razmisliću dobro šta bih mogao na drugu ruku i sigurno ću iskoristiti trenutak.