Kroz Crvenu zvezdu prošao je veliki broj fudbalera, a neki od njih ostavili su dubok trag, posebno kod navijača. Jedan od njih je i Luka Milunović.

U intervjuu za "Meridiansport", između ostalog, govorio je o svom dolasku na "Marakanu" iz Belgije.

“Bio je to 31. januar – poslednji dan prelaznog roka. Tog meseca se svašta izmenilo u Zulte Varegemu, jer je došao novi trener i počeo sam da igram za B ekipu. Trenirao sam sa prvim timom, ali su me spuštali da igram za drugu ekipu, i generalno sam imao utisak da sam prerastao to prvenstvo, iako je tu bilo momaka koji su bili čak stariji od mene. Imao sam ideju da odem na pozajmicu gde ću igrati, možda i u drugu ligu Belgije, sve sa ciljem da uđem u seniorski fudbal što bolje. Pominjali su se Spartak i Vojvodina što se tiče Srbije, ali je to sve nekako bilo brzinski, bukvalno u poslednjih sedam dana prelaznog roka. Odjednom su mi menadžeri pomenuli interesovanje Zvezde, a ja sam istog momenta počeo da se pakujem. Bukvalno sam na slepo krenuo da se selim nadajući se da će sve biti dogovoreno. Nisam pitao ništa šta mi Zvezda nudi, samo sam uzeo avionsku kartu i došao u Beograd. Tako je i bilo, ali meni je bukvalno dve nedelje trebalo da se slegnu utisci. Nisam mogao ni da pretpostavim da će to da se desi.”

U klubu ga je dočekao Robert Prosinečki.

“Čim sam sleteo u Beograd, otišao sam u Savez da potpišem ugovor kako bih na vreme mogao da budem registrovan, a već sutradan smo imali jutarnji trening i zatim leteli za Antaliju. Sećam se da sam posle predstavljanja prvi put ušao u svlačionicu i video Roberta Prosinečkog. Tek tada mi je prošlo kroz glavu da će me trenirati takva fudbalska legenda. Nikad nisam ni zamišljao da to može da se desi. Baš mi je drago što smo imali priliku da radimo zajedno. A ekipa, baš mlada… I sada kada pričam sa saigračima iz tog vremena komentarišemo kako je nekad bilo, i prisećamo se da su od starijih bili samo Bajković, Tošić i Mikić, mada su i oni tad imali 25, 26 godina. Svi ostali smo imali 18, 19, 20, a Robi je zaista voleo da radi sa mladim igračima. Baš je znao kako da nam pristupi i da nam pokaže da veruje u nas. Videli ste i koliko je ljudi tada dolazilo na stadion, znalo je 45 hiljada navijača da bude na Superligi, jer je i ta publika osetila sinergiju sa ekipom. Tada nije postojalo pravilo bonusa, a dešavalo se da krenemo utakmicu sa osam igrača do 21 godine, neverovatno. Takođe, igrali smo atraktivno. To su zvezdaši voleli, to ih je privlačilo.”

Kasnije se, kako kaže, desio nesporazum zbog kog je bio suspendovan.

“Bilo je ponuda za inostranstvo, pominjale su se Belgija i Italija, ali ja sam to saznao mnogo, mnogo kasnije. Iskreno, nisam se ni opterećivao tim stvarima, jer sam zaista uživao u Zvezdi i hteo tu da ostanem. Bila mi je ideja da osvajam trofeje, čak i da produžim ugovor, tako da odlazak za mene tad nije bio u planu. Potom dolazi ta nezvanična suspenzija gde sam u jednom momentu počeo da treniram odvojeno od ekipe. Neverovatno zvuči, ali navijači su dolazili da me gledaju dok treniram sam mimo ekipe. Razlog za suspenziju je bio nesporazum između mene i kluba, ali me je i to ojačalo, jer sam prošao neke teške dane u Zvezdi koju volim. Ta odluka me je i naterala da odem u inostranstvo, iako sam imao aktivan ugovor sa Zvezdom. Drago mi je što sam sa titulom otišao sa Marakane, a da sam dobio priliku – verovatno bih osvojio još koji trofej. Po odlasku iz kluba sam i oprostio veliki deo dugovanja, čime sam još jednom hteo da pokažem razumevanje, ali i ljubav prema Zvezdi.”