Od beskrajnih debata i diskusija, Džordan se često nalazi u situaciji da ga nazivaju najvećim u istoriji igre. Ipak, on ne vidi pravu važnost u stalnim raspravama o tome ko je zaista najbolji košarkaš svih vremena.

U najnovijem intervjuu "MJ: Insights to Excellence", Džordan je konačno progovorio o "GOAT" debati i podelio zanimljiva razmišljanja sa novinarom Majkom Tirikom sa NBC.

-Izraz GOAT nikada nije nešto zbog čega ću se osećati posebno ponosno ili loše. Za mene to jednostavno ne postoji - priznao je Džordan.

-Nikada nisam igrao protiv Oskara Robertsona ili Džerija Vesta. Voleo bih da jesam - zaista bih voleo. Kao takmičar, mnogo sam učio od njih. Mi smo utabali put igračima poput Kobi Brajant i Lebron Džejms. Za mene je to lepota košarke: svaki igrač posle prethodnog dodatno razvija igru.

Ali nemojte to koristiti protiv igrača od kojih ste zapravo naučili igru ili koji su vas inspirisali. Zato mi je teško sa tim poređenjima. Voleo bih da sam mogao da igram protiv Lebrona i Kobija u svom vrhuncu. Nikada nećemo saznati. To je deo marketinga, deo hajpa, stvari koje pokušavaju da jednu generaciju uzdignu iznad druge. Mislim da to stvara animozitet. Ja nemam ništa protiv današnjih igrača, ali neki igrači imaju jer se zaboravlja njihov doprinos košarci."

Džordan i dalje predstavlja standard izvrsnosti i jedno od najvećih nasleđa u košarci. Osvojio je pet MVP nagrada u NBA, predvodio Čikago Bulse do šest titula šampiona i bio kulturno lice ogromnog rasta popularnosti košarke u modernoj eri.

Ali na kraju dana, bez obzira na stalna poređenja sa Lebronom Džejmsom i drugim legendama, Džordana više zanima kako će se košarka razvijati i napredovati iz generacije u generaciju nego rasprave o GOAT-u.

-To je što je. To je prazno poređenje. Nikada nećemo dobiti pravi odgovor na to pitanje. Lebron je imao neverovatnu karijeru i divim se onome što je postigao. Kobi, Kevin Durent i svi igrači ove ere su značajno unapredili košarku. Samo se ne slažem kada počnete da stavljate jednog iznad drugog. To ne funkcioniše. Nikada nećemo znati. Nikada tome nisam pridavao veliki značaj, ali neki igrači traže potvrdu svog mesta u istoriji košarke i to treba da poštujemo, čuvamo i nagradimo. Oni su utabali put generacijama koje dolaze. Ako to uzmemo u obzir - Karim Abdul-Džabar, Vilt Čemberlen, Bil Rasel sa 11 titula - kako možete jednostavno da ih sklonite u stranu i kažete: 'Nećemo više razmišljati o vama, zaboravljeni ste.' Tu ja više ne mogu da shvatim stvari - zaključio je MJ.