Jedna od najboljih srpskih sportiskinja trenutno, Aleksandra Perišić, govorila je za rođendanski broj Alo.rs o brojnim temama.
Pre svega, tekvodno šampionka ne krije ambiciju da na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. godine ode stepenik više u odnosu na Pariz 2024, kada je osvojila srebro. Ali, ne trči pred rudu i ide korak po korak.
- Ponos, pre svega, osećam zbog prethodnog rezultata, jer je sama prilika biti na Olimpijskim igrama velika stvar, a pored toga još i osvojiti medalju – još veća. Ali, naravno, slagala bih ako bih rekla da se nekad ne zapitam kako bi bilo da sam nesto drugačije odradila u tom finalu – počinje priču Perišićeva, pa nastavlja:
- Uvek tezim ka velikim ciljevima i ostvarenjima svih svojih snova, tako da, uz veru, trud i zalaganje mogu sve što zamislim. To je, bez dileme, najveće postolje na najvećoj sceni.
Očekuje je put popločan brojnim izazovima.
- Prvo, svakako mi je plan i volela bih da se direktno kvalifikujem na Olimpijske igre u Los Anđelesu, i ka tome trenutno težim. A što se tiče priprema, želim da uživam u svemu što bude dolazilo, jer je to jedan lep, ali i težak put. Takođe, želim da mi ostane zabeležen i ostane u sećanju, a ne da prođe u stresu i nervozi – dodaje bronzana sa evropskog i svetskog prvenstva tekuće godine.
Najviši nivo u sportu zahteva i ogromnu psihičku pripremu i stabilnost.
- Trudim se da mentalno uvek rastem i da što više radim na sebi. Svako od nas sportista ima želju da se dokazuje, da vidi koliko zapravo može. Ne treba gasiti tu vatru u sebi, ali treba znati kako se nositi sa tim – ističe.
Kada joj telefon ili društvene mreže odvlače pažnju – Aleksandra ih jednostavno ugasi.
- Zavisi ko kako gleda na to, da li kao saveznika ili neprijatelja. Ja sam u jednom trenutku želela život bez društvenih mreža. Na taj način sam se lakše nosila sa pritiskom koji je postojao. Ali, ako ljudi znaju da se kontorlišu, to može da bude saveznik – kaže srpska olimpijka.
Svojevremeno, dok je uvežbavala svoje prve udarce na tatamiju, divila se proslavljenoj Milici Mandić. Sada se devojčice ugledaju na nju.
- Naravno da je to jedan veliki kompliment biti nekom uzor. Pogotovo kad je neki lep i dobar put, ali i samim tim i ogromna odgovornost – poručuje Aleksandra.
Kada bi na jedan dan mogla zameni život sa nekom sportistkinjom ili sportistom, zna kako bi ga provela.
- Nemam sad određeno nekog, ali taj dan bih iskoristila maksimalno i trudila bih se da naučim dosta toga – mudro zaključuje Aleksandra Perišić.
Komentari (0)