ALO, RETRO: Košarkaški virtuoz i "baletan" na parketima - Toni Kukoč

15:55 | 25-03-2024

Sportski pogled 0

Kada doživite to da vam aplaudira dvorana ispunjena navijačima naroda koji su mnogi pokušali da naprave neprijateljskim, u jeku tenzija, onda znate da ste istinski veliki igrač, a i da publika poznaje košarku.

Toni Kukoč

To vam je, ukratko, bio Toni Kukoč. Situacija iz 1991. godine, kada je Split u beogradskoj Hali sportova protiv Partizana slavio novu šampionsku titulu bila je momenat koji bi mogao najbliže opisati koliko su ljudi voleli Tonija kao košarkaša.

Trener Pavlićević izvadio ga je iz igre na oko četiri minuta do kraja meča, a kompletna dvorana je pun minut aplaudirala i ovacijama pozdravila čoveka koji se kasnije ispostavio kao košarkaški genije.

Nažalost, to je bila poslednja utakmica u istoriji jugoslovenske šampionske lige, pošto su hrvatski klubovi nedugo kasnije zbog političke situacije napustili ligu. Split i Kukoč su ostali upamćeni kao poslednji šampioni iste.

Rubrika "Alo, Retro" će vam u narednih dva meseca svakog dana donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.

Dete iz sportske, ali ne košarkaške porodice

U Tonijevim genima bila je činjenica da će se u budućnosti vrlo verovatno baviti sportom, još iz dana kada je bilo malo dete.

Potekao je iz sportske porodice, gde je otac Ante bio fudbalski golman, da bi Toni, od rođenja, pokazivao izuzetan talenat za više sportova. Sve je krenulo sa stoni tenisom, gde je njegova majka Radojka bila zadovoljna zbog činjenice da su se treninzi održavali na samo sto metara od njihovog doma.

Imao je budućnost i u tom sportu, pošto je već sa deset godina postao šampion Dalmacije. Ipak, njegovi snovi nisu ušli u tom smeru, ali ni u onom na koji vi mislite. Kao i svi u Splitu, Kukoč je bio zaluđen za fudbalom i sanjao je da jednog dana igra u Hajduku.

Upisao se u kadetsku selekciju "bilih" i, prema rečima očevidaca, bio je jako dobar fudbaler, ali su njegove muke krenule onda kada je naglo krenuo da raste, te je sa 13 godina već imao 190 centimetara. 

Zadržao se na fudbalu sve do 15. godine, kada ga je Igor Karković, skaut Splita, primetio na plaži kako igra razne sportove. Bio je visok i lako uočljiv, a njegovi potezi i koordinacija pokreta su mu se činili fenomenalno. Bio je iznenađen kada je čuo da Kukoč nikada nije igrao košarku, ali je Toni prihvatio da dođe na probu. Kasnije je trenirao dva sporta uporedo.

Tada je njegova košarkaška bajka krenula, ali nije sve bilo tako sjajno na startu. U prvom velikom finalu, protiv Cibone, Split je poražen pred svojim navijačima. Kasnije, na završnom turniru u Kraljevu, u konkurenciji timova poput Sloge (Divac i Babić), Budućnost (Paspalj, Radulović, Pavićević) Split je dominantno došao do titule.

Pešić ga probudio u reprezentaciji

Na leto 1985. godine, na Kukočevu adresu stigao je poziv Svetislava pešića, koji je organizovao okupljanje nacionalnog tima Jugoslavije do 16 godina, koji je to leto igrao Evropski šampionat u Bugarskoj.

U pitanju je bila sjajna generacija: Divac, Koprivica, Kalpić, Ilić, Dobras...  Na tom turniru je Kukoč prosečno postizao nešto preko pet poena, da bi dve godine kasnije, na U18 prvenstvu u Austriji, brojke podigao na 13. Konkurencija je bila još veća - sada su se tu priključili i Pavićević, Rađa, Đorđević, Alibegović, Pavićević...

Istovremeno, Slavko Trninić bio je čovek koji je uveo Kukoča u prvim tim Splita, gde je debitovao sa 16 godina. Kasnije, pod palicom Zorana Moke Slavnića, Toni se dodatno razvijao i došao do proseka od gotovo 15 poena. Sve je bilo spremno za veliku karijeru.

Leto za pamćenje

Potencijal je prepoznat od strane selektora Krešimira Ćosića, koji je na Evropsko prvenstvo u Atinu poveo, pored Kukoča, još i Rađu, Divca i Đorđevića. Odmah po osvajanju bronzanje medalje protiv najboljih timova na Starom kontinentu, pomenuti momci su se priključili juniorskoj reprezentaciji, koja je putovala na Svetsko prvenstvo u Bormio.

U pitanju će zauvek ostati jedan od najboljih sastava u tom uzrastu svih vremena, koji je sa klupe predvodio Svetislav Pešić. Srbija je pobedila svih šest utakmica na šampionatu, računajući dva puta i Sjedinjene Američke Države, u sastavu koji je bio izuzetno respektabilan.

Meč protiv Amerikanaca u prvoj rundi obeležilo je i Kukočevo sjajno šutersko veče - ubacio je 37 poena, sa procentom šuta 11/12 za tri poena! U finalu su palicu preuzeli Divac i Rađa, pošto su "jenkiji" znali šta bi ih čekalo ukoliko Toniju ostave prostora.

Priča je počela tada

Tada je sve krenulo da se razvija munjevitom brzinom, te je već 1988. godine Kukoč osvojio prvu titulu šampiona Jugoslavije sa Jugoplastikom, da bi naredne godine "žuti" u velikom finalu Evrolige iznenadili sve, trijumfom protiv Barselone i Makabija došli su do šampionske titule! Kukoč je dominirao, u velikom finalu postigao je 18 poena.

U međuvremenu je osvojio i dve reprezentativne medalje, srebro na Olimpijskim igrama, odnosno zlato na Evrobasketu u Zagrebu, da bi kasnije, 1990. godine, takođe uzeo zlato, a bio je i MVP turnira!

Pre Svetskog prvenstva u Argentini, Jugoplastika je došla do nove "duple krune", druge u nizu. U finalu su, u Saragosi, slavili protiv Barselone, da bi identičnu stvar uradili godinu dana kasnije, Kukoč je dominirao, a iza sebe je imao Perasovića, Savića, Pavićevića, Tabaka, Sretenovića.. Sve vrhunske igrače.

Ponovo je Barselona bila "žrtva" Splićana, a Jugoplastika je treću titulu u nizu osvojila trijumfom rezultatom 70:65. Kukoč je ubacio 14 poena.

U međuvremenu je dve sezone proveo u Benetonu iz Treviza, koji je tada sa klupe vodio Petar Skansi, gde je beležio brutalnu statistiku. Nakon poraza u finalu Evrolige od Limoža, Kukoč je odlučio da je vreme da ode korak dalje.

Nije došao u NBA samo da "bude tu"

Pre nego što je krenuo "preko bare", Kukoč je bio deo hrvatskog "drim tima" koji je na Olimpijskim igrama 1992. godine osvojio srebrnu medalju. Imao je sjajnu statistiku, a sa Hrvatskom je osvojio još bronzu na Svetskom prvenstvu 1994. godine, odnosno isto odličje na Evropskom prvenstvu godinu dana kasnije.

Ipak, njegove prave pobede krenule su odlaskom u najjaču ligu sveta. U Čikago je stigao u momentu kada je Majkl Džordan bio penzionisan, ali kako se najbolji košarkaš svih vremena vratio nakon dve sezone, Toni je dobio šansu da parket deli sa istinskom legendom ovog sporta.

Sve je to uspeo da nagradi, te sada hrvatski košarkaš u svojoj kolekciji ima čak tri NBA prstena, osvajana u nizu: od 1996. do 1998. godine.

O njegovoj NBA karijeri sve znaju i vrapci na grani. U najjačem šampionatu sveta proveo je 15 sezona, od kojih su sedam bile u Čikago, po dve u Filadelfiji i Atlanti, odnosno četiri u Milvokiju. Karijerni prosek mu je na nešto manje od 12 poena, četiri skoka i četiri asistencije.

Do Dirka Novickog, bio je najbolji evropski košarkaš koji je ikada igrao u NBA ligi. O tome koliko je bio veliki govori i situacija iz treće utakmice finala Istočne konferencije, protiv Njujork Niksa. Tada je, pri nerešenom rezultatu, trener Fil Džekson nacrtao akciju za Tonija, dok je Skoti Pipen ostao na klupi, ljut. Džekson je želeo da Kukoč šutne, on je to uradio i - pogodio.

Nakon kraja igračke karijere 2006. godine, Kukoč nije želeo da ostaje u košarci. Njegova druga ljubav je golf, a i dan danas se šuška oko toga da bi mogao da se umeša u trenerske vode. Košarka bi tim potezom dobila mnogo.

Jedini ikada koji je mogao da igra sve

Ukoliko pitate starije ljubitelje košarke za jednu reč kojom bi mogli da opišu kako se Toni Kukoč "igrao" košarke, mnogi bi verovatno rekli - svestrano.

Bio je prototip modernog košarkaša, sa svojih 211 centimetara imao je izuzetnu tehniku i šut sa distance, te mu zato niko nikada nije mogao ni precizno utvrditi na kojoj poziciji igra.

Mogao je da radi sve na terenu, a da ni u jednom trenutku ne gubi na kvalitetu. To su sinonimi pobednika.

A Toni Kukoč je košarku igrao kao istinski pobednik. Ne verujete mi? Pitajte Majkla Džordana.

Tagovi:
Alo retro toni kukoč
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Sportski pogled"