ALO, RETRO: Naslednik grčkih košarkaških Bogova i čovek koga je želela cela Evropa - Dimitris Diamantidis

15:30 | 29-03-2024

Sportski pogled 0

Grčka je imala fenomenalnu generaciju plejmejkera početkom ovog veka, koji je "helenima" doneo mnogo radosti, što na klupskom, što na reprezentativnom nivou.

Dimitris Diamantidis

Nije lako afirmisati i u vatru gurnuti igrače na poziciji "keca", za njihov razvoj je potrebno mnogo nege, strpljenja i vere u njihove sposobnosti.

Ipak, Grci su evidentno imali to nešto košarkaško u sebi u to vreme.

Tako smo na sceni u jednom trenutku imali prilike gledati "duo snova" u vidu Dimitrisa Diamantidisa i Vasilisa Spanulisa, a uz njih su tu bili i Teodoros Papalukas, kao i Nik Kalates. Suludo, zar ne?

Rubrika "Alo, Retro" će dva meseca svakog dana donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.

Panatinaikos je stvorio jeziv tandem

Kao što smo već rekli na početku teksta, Dimitris Diamantidis i Vasilis Spanulis bili su duo koji je mogla da sanja svaka reprezentacija na svetu koja se nije zvala Sjedinjene Američke Države.

Na krilima upravo njih dvojice Grčka je došla do zlatne medalje na Evrobasketu 2005. godine, dok su Spanulis i Diamantidis tada već uveliko žarili i palili u dresu Panatinaikosa.

Bili su simboli grčke košarke i veliki tandem, sve dok Spanulis nije odlučio da napusti "zeleni" deo Atine i pređe u crveno-bele boje, gde je istinska legenda postao u dresu Olimpijakosa.

Bili su kao braća, ali su to morali da prikriju i promene u momentima kada su im se košarkaški putevi razdvojili.

Mali grad otkrio legendu

Svoje prve košarkaške korake Dimitris Diamantidis napravio je u mestu Kastorija, gde se sa narandžastom loptom i koševima upoznao tek sa svojih 14 godina. 

Talenat je bio evidentan već od momenta kada je počeo da se bavi košarkom, te je pet godina kasnije potpisao za Iraklis u Solunu.

Momenat koji je bio odlučujući za njegovu karijeru bio je na Evropskom šampionatu 1987. godine, koji je Grčka osvojila, a Papalukasovi idoli nisu bili ni Nikos Galis niti bilo ko drugi, već Fanis Hristodulu. Po njegovim rečima - "znao je da radi puno stvari".

Na terenima pored škole odrastao je sa svojim vršnjacima, igrajući i danju i noću, te je na samom kraju prošlog veka krenuo put Soluna.

Pet godina mu je bilo potrebno da postane istinski projekat, te je 2004. godine krenuo da igra znatno bolje. U proseku je beležio 15 poena, te je u sezoni 2003-04 postao MVP u Grčkoj. Na Mediteranskim igrama je debitovao za nacionalni tim, a sve je to primetio Željko Obradović, koji ga je video i napravio novu košarkašku distaniju među "helenima".

Nije ga "probio" napad

Ono što je zainteresovalo najboljeg evropskog trenera nikada nije bio napadački talenat koji je Dimitris imao, već pre svega ono što je mogao da radi u odbrani. Tako je u prvom sezoni Diamantidis mnogo manje šutirao, ali sa znatno boljim procentima, dok mu se prosek asistencija udvostručio. Pored toga, radio je defanzivne stvari koje nisu bile vidljive po brojkama.

Nikome nije bilo lepo da igra protiv njega, a u momentima kada su bili potrebni poeni, nekako se uvek nalazio na pravom mestu. Sa visinom od 196 centimetara mogao je da pokrije sve tri spoljne pozicije, dok je imao i dovoljno jako telo da izdrži sve kontakte.

Obožavao je igru u tranziciji, a i dalje je rekorder u broju ukradenih lopti. Takođe, postao je i prvi igrač u istoriji Evrolige koji je došao do 1000 asistencija u elitnom evropskom takmičenju.

Bio je uvek produžena ruka trenera Obradovića, koji ga je vodio 11 od 12 sezona u Panatinaikosu, na terenu je bio beskompromisni lider, koji je radio sve u korist tima, nebitno da li to bio šut, asistencija ili odbrana.

Pola čovek - pola trofej

Trebalo bi mi mnogo vremena, a ovaj tekst bi bio znatno duži, kada bih pokušao da nabrojim sve trofeje koje je Dimitris Diamantidis osvojio u svojoj 17-godišnjoj karijeri.

Bio je sinonim za ono najbolje, najkvalitetnije. U tri navrata je sa Obradovićem osvajao Evroligu, u dva navrata je bio MVP Fajnal-fora, dok je čak šest puta biran za najboljeg defanzivca.

Što se tiče reprezentativnog dresa, bio je nešto skromniji, te je osvojio srebro na Svetskom prvenstvu 2006. godine, zlato na Evrobasketu 2005. u Beogradu, odnosno srebro na Mediteranskim igrama 2001. godine.

Riznica kakva se može samo poželeti.

13 nije svakome malerozni broj

Njegova "trinaestica" ostaće večno upisana zlatnim slovima u istoriji košarkaškog kluba Panatinaikos.

Ime Dimitrisa Diamantidisa će ostati sinonim za najslavnije dane "zelenih" iz Atine, a momak rodom iz Kastorije pokazao je da 13 ne mora uvek da bude malerozan broj.

Za kraj, izabran je u najbolji tim prve decenije 21. veka, a postao je poslednji iz celog tima koji se povukao iz košarke, tek 2016. godine.

Dijamant koji je zasijao u punom sjajnu - velika 13-ka.

Tagovi:
Dimitris Diamantidis Alo retro
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Sportski pogled"