Igrao je fudbal, bio je i član Partizana i mnogih drugih klubova, a onda... Život se okrenuo i naterao ga da pronađe potpuno drugačiji posao.

-Iva se budi svaku noć, ona mene nijedne sekunde nije opteretila. Kad smo dobili bebu, ja sam radio u šanku, završio sa fudbalom, propao mi je biznis u kojem je trebalo da otvorim kafić. Tad sam prišao Duletu, gazdi lokala, i kažem mu 'Duka, treba mi posao. Nemam lovu, dobio sam dete, treba mi posao. Zanima me šank, ne mogu da se smejem na silu, nisam taj tip'. On je rekao da naučim posao i čim dobijem smenu biću plaćen, onda sam dva meseca radio bez novca i napokon preuzmem smenu - osam sati sa diskushernijom - otkrio je Knežević u razgovoru za "STUDIObroadcast

Nastavio je u istom ritmu.

-Međutim, uopšte mi nije bilo teško, znao sam zbog koga to radim. A, kad pođem kući, ne mogu da opišem tu količinu umora. Igrao sam utakmice po 120 minuta i u ozbiljnom intenzitetu, gde se pretrči po 12, 13 kilometara, ali ja nikad nisam bio umoran kao posle osam sati smene u kafiću. Živim dve ulice iznad, vučem se kući, vadim novac - četiri, pet hiljade dinara - ja koji sam igrao za 10 hiljada evra, dođem kući i pukne me suza, pukne me realnost.

Knežević je potpuno realan.

-Ne rasplačem se nad sobom, koliko mi prođe čitav život, već šta moji otac i majka rade poslednjih 30 godina? Kako obični ljudi žive poslednjih 30 godina? Igram fudbal sat i po vremena, dobijem platu i zovem ćaleta da mu kažem 'iznervirao me trener', a on je inspektor za krvne i seksualne delikte, ne zna gde mu je glava. To su ti momenti u životu gde mi rastemo kao ličnosti. Radio sam, neću reći da nas je to prehranilo, ali je to lepo životno iskustvo. Onda sam otišao na operaciju leđa i sad sam se pronašao u fitnesu.

Govorio je i o svom egu.

-Imam, ničim izazvani, ego. Imam samosvest, svestan sam sebe, izgleda, inteligencije, dobrote, empatije. Isti sam sebi i u šanku i na terenu. Više sam sebe cenio kao šankera, nego kao blejač fudbaler koji zaradi ozbiljnu cifru za sat i po vremena. To nije dugoročno rešenje, to je lep posao za mlade ljude. Ali nisam imao momente, nismo imali mašinu za pranje sudova, prao sam sudove, stalno sam bio mokar. Najgori mi je bio taj momenat gde neko naruči devet kafa, nisam mogao da upamtim to na početku, ali posle toga je sve bilo okej.

Neke poslove nije mogao da radi.

- Ograđujem se, ne mislim ništa loše o tim poslovima, ali sebe ne vidim. Ne bih mogao da razvozim hranu, to je zbog ega. Postoje neki poslovi koji su drugim ljudima klošarski, a meni su top - recimo zanati. To mi je pasija broj jedan, restauracija stare kuće, kupovati stara imanja pa ih srediti. Nemam luksuz da budem nekome šegrt, ali meni su muškarci oni koji dignu kuću od temelja, pa do krova. Malo sam tradicionalan. Otići ću i biti fensi bilo gde, ali moj način razmišljanja je takav. Nije ispod časti biti stolar", rekao je.