U decembru će se navršiti četiri godine od smrti Siniše Mihajlovića. Nikola Maksimović je važio za jednog igrača kog je veoma cenio i malo je falilo da se nikada ne pomire. Sve je počelo zbog želje srpskog štopera da napusti Torino u momentima kada je legendarni Srbin preuzeo klub.
"Cela generacija Torina je otišla, samo ja sam ostao. Imao sam obećanje da mogu da idem iz kluba ako dođe ponuda od 25 miliona evra. Predsednik je pružio ruku mojim agentima, bio je i sportski direktor, bio je i Serđo Berti koji je vodio karijeru Mihajlovića. Došlo je sledeće leto, Slavoljub Muslin je tada stigao u reprezentaciju i bio sam sa njim tada. Onda je Miha potpisao za Torino i zvao me je, rekao sam mu da znam, ali da sam čekao da bude zvanično, da mu čestitam. Ne mogu da kažem da smo imali odnos otac i sin, ali smo imali baš dobar odnos. Često smo se čuli. Rekao mi je da je jedini zahtev bio da ja ostanem u klub", počeo je Maksimović priču u podkastu "Wish and Go".
Napoli je poslao ponudu veću od 25 miliona evra. Svi uslovi su se stekli, ali...
"Mihi sam rekao da se čujemo za nekoliko dana, da sam sada sa reprezentacijom. Objasnio sam mu da se ne radi o njemu, da je postojao dogovor sa klubom od ranije. Taj predsednik Torina je jako težak čovek i za pregovore i za rad i izbegavao je razgovore, tražio sam ih više puta. U jednom trenutku Siniša i ja nismo pričali na srpskom, već na italijanskom. Promenio je priču i sve."
Konačno je došao na red razgovor sa čelnim ljudima kluba i nije bio onakav kakav je želeo.
"Počinje pritisak i od Napolija da dođem, da podnesem zahtev za transfer. Ponuda je bila 26 milona, plus jedna igrač koji vredi četiri miliona, ceo paket je bio 30 miliona. Onda smo agent Fali Ramadani i ja otišli na sastanak sa predsednikom Torina i rekao mi je da je obećao Siniši i da mora da me zadrži još godinu dana i da će da mi da novi ugovor. Finansije nisu bile pitanje, nego idem u klub na nivou Lige šampiona, veći je klub, smatrao sam da sam sazreo za veći nivo. Objasnio je da je obećao Siniši, da je meni obećao pre godinu dana, pa je počeo da se cenjka, da mi nudi neke procente, pa mu je Fali rekao da ima vremena do petka da se izjasni."
Ramadini je tada predložio Maksimoviću da "nestane" iz Torina dok ne ispune obećanje.
"Fali mi je tad rekao - 'Ako se ne bude javio u petak, jel imamo dogovor da ideš kući, samo tako možemo da završimo Napoli.' U tom trenutku, takav sam bio ceo život, nisam nadmen ili bio šta. Rekao sam mu 'okej, idemo'. Jer dogovor nije ispoštovan. Meni nije potreban bio papir, greška menadžera je što je bilo usmeno tada kada su mi dali obećanje. U četvrtak me zovu u kancelariju, Saša Lukić je stigao u Torino tada, da pogledamo neki stan, da mu pomognem, da dogovorimo, da prevodim. Isključio sam telefon, bio u Beogradu, 20 dana sam imao takav stres, da ne bih to nikada ponovio, bilo je to u avgustu 2016. godine. Rekli su mi da ne poštuju dogovor, da nema drugi način. Potpisao sam poslednji dan prelaznog roka."
"Siniša je došao prvi na trening, kao i uvek on uvek istrenira prvo, pa priprema trening ekipe. U petak je otišao na konferenciju, rekao da sam njegova desna ruka, što sam i bio. Odradio sam pripreme, bio najspremniji, igrao sam 80 minuta protiv Benfike i tražio izmenu u toj prvoj utakmici, imali smo super odnos."
A, onda je Miha izgubio živce kada je mu je Ljajić preneo da je Maksimović u Beogradu.
"Vratio se u svlačionicu posle toga, Adem Ljajić mu je rekao da sam otišao u Beograd. Ljajić mi je rekao da je izlomio celu svlačionicu, da ga nikada takvog nije video, da je bio crven. Jako mi je krivo, četiri godine nismo pričali... Pomirio nas je Gatuzo nekih godinu dana pre Mihine smrti. Hvala Bogu da je tako ispalo, ostavilo bi mi to gorak ukus ceo život", zaključio je Maksimović.
Komentari (0)