Kristijano Ronaldo je tokom dve decenije napravio karijeru koja će zauvek ostati upamćena kao jedna od najvećih u istoriji fudbala. Golovi, trofeji, rekordi, individualna priznanja, osvojio je gotovo sve što se može osvojiti. Ipak, način na koji se njegova priča sa reprezentacijom Portugala približava kraju ostavlja gorak ukus.
To je možda i najveći Ronaldov problem - nikada nije naučio da gubi.
Ne misli se tu na izgubljenu utakmicu ili promašen penal. Veliki sportisti gube, najveći čak i više puta nego što možemo da zamislimo. Razlika je u tome kako se ponašaju kada više nisu najbolji, kada ih zameni saigrač, kada trener odluči drugačije ili kada vreme jednostavno učini svoje.
Ronaldo je godinama gradio imidž čoveka koji odbija da prihvati da vreme prolazi.
Uvek je morao da bude glavni
Navikao je da bude centar svega. U Real Madridu je bio neprikosnovena zvezda, Juventus je bio podređen isključivo njemu i njegovim ambicijama, u Portugalu je dugo bio simbol reprezentacije, ali...
Kada dođe trenutak da mlađi igrači preuzmu odgovornost, da trener promeni hijerarhiju ili da legenda prihvati drugačiju ulogu, tada se vidi prava veličina. Ronaldo je baš tu imao problem. Njegov najveći protivnik više nije bio Lionel Mesi. Nije to bio nijedan fudbaler, njegov najveći protivnik postalo je vreme, a tu bitku niko nije mogao da dobije, pa ni fudbalski velikan kakav je 41-godišnji Portugalac.
Mesi dobio ključnu bitku
Može se raspravljati ko je bolji, kompletniji ili uspešniji. Ronaldo ima argumente, Mesi takođe. Statistika može da se tumači na više načina, ali postoji nešto što se ne može ignorisati.
Kada je došao trenutak da se svode računi na najvećoj sceni, Mesi je uspeo da osvoji Svetsko prvenstvo i da svoju karijeru zaokruži onako kako je želeo. Ronaldo nije i upravo će ta činjenica zauvek biti ključni deo rasprave o tome ko je bolji od njih dvojice.
Ronaldo je mogao da obori gotovo svaki individualni rekord. Mogao je da postigne još stotinu golova. Mogao je da osvoji još nekoliko trofeja, ali nije mogao da promeni ono što se dogodilo na glavnoj pozornici. Mesi odlazi sa vrha, Ronaldo mora da prihvati da vrh odavno više nije njegov.
Možda je upravo zato poslednja faza njegove reprezentativne karijere toliko neprijatna i turbulentna. Legenda koja je godinama bila alfa i omega i neko ko se za sve pita sada mora da prihvati odluke drugih. Trener odlučuje ko igra. Mlađi igrači dobijaju minute. Sistem više nije napravljen samo oko jedne zvezde i to je normalan ciklus u sportu.
Problem nastaje kada se velikan ponaša kao da taj ciklus ne postoji.
Ronaldo je izgradio karijeru na neverovatnoj samouverenosti. To ga je i učinilo velikim, ali ista osobina koja ga je gurala napred ponekad je izgledala kao nesposobnost da prihvati sopstvena ograničenja.
Veliki šampion zna da pronađe put do pobede, najveći zna kada je vreme da se povuče.
Ronaldo će ostati jedan od najvećih fudbalera svih vremena, to niko ne može osporiti, ali veličina karijere ne znači da svaki njen završetak mora biti veličanstven. Naprotiv, neke legende upravo na kraju pokažu koliko su velike.
Zato će način na koji Ronaldo završi reprezentativnu karijeru biti podjednako važan kao i svi njegovi golovi i uspesi.
Ako ode mirno, pruži ruku mlađima i prihvati da je došlo vreme za novu generaciju i nastavak bez njega, ostaće upamćen kao legenda koja je znala da zatvori vrata.
Ako nastavi da se bori protiv sopstvenog pada, da svaku odluku trenera doživljava kao ličnu uvredu i odbija da prihvati da više nije nedodirljiv, onda će njegov kraj ostati najblaže rečeno neslavan.
I možda je to najveća ironija njegove karijere.
Ronaldo je pobedio gotovo sve protivnike, ali protiv poslednjeg i najtežeg, vremena, nije mogao.
A Mesi? On je uspeo da ostvari svoj san i popne se na fudbalski Mont Everest, što Ronaldo nije i to ga najviše boli. Zato će, bez obzira na sve rekorde i golove, u večitoj raspravi oko dvojice najboljih fudbalera 21. veka ostati jedna činjenica koja se neće svideti navijačima portugalskog superstara. Ronaldo je možda bolji u nekim parametrima, ali je Mesi pre četiri godine u Kataru dobio poslednju i najvažniju bitku. Osvojio je najveći trofej koji postoji u fudbalu, što će za njegovog večitog rivala ostati samo san.
Ronaldo je tokom cele karijere dokazivao da je najbolji, a sada mora da dokaže da je dovoljno veliki da prihvati da je njegovo prošlo. Borio se protiv mnogih, prevazilazio brojne prepreke, ali ga je vreme pregazilo i tu se ništa nije pitao.
Baš zato način na koji je napustio reprezentaciju još više ostavlja gorak ukus. Ne zato što je izgubio, već zato što čovek koji je ceo život učio svet kako se pobeđuje sada mora da nauči ono što nikada nije voleo ni znao - kako se dostojanstveno povući.
Komentari (0)