ALO, RETRO: Košarkaški Zevs i čovek koga je Dražen proglasio "đavolom" - Nikos Galis

16:06 | 15-03-2024

Sportski pogled 0

Kada vaše ime postane prepoznatljivo ne samo po sportu, već se i kompletan identitet jedne nacije u jednom momentu vezuje za vaš lični - onda možete znati da ste veliki, i na terenu i van njega.

Nikos Galis

A veliki je bio igrač o kome i dan danas mnogi govore u superlativima, uporno tvrdeći i braneći svoj stav da je jedan od najboljih košarkaša koji je tapkao narandžastu loptu na tlu Starog kontinenta bio Nikos Galis.

Rubrika "Alo, Retro" će vam u narednih dva meseca svakoga jutra donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.

U našem četvrtom delu, nakon priča o Predragu Daniloviću, Gregoru Fućki i Mirzi Delibašiću, imaćete prilike da se uverite u to zašto je Nikos Galis bio čovek koga su mnogi smatrali za jednog od najboljih igrača planete, a zašto su se i u NBA ligi kajali zbog nekih odluka vezanih za njega.

ALO, RETRO: Čujete li to? To Kinđe i dalje pleše - Mirza Delibašić

Jedina greška u karijeri jednog od najvećih

Kada podvučemo crtu i pogledamo sve ono što nam je košarka donela do današnjeg dana, ne može se poreknuti činjenica da je Red Oerbah bio jedan od najvećih umova koje je ovaj sport ikada video.

Kao trener Boston Seltiksa došao je do devet šampionskih prstenja, dok je kao generalni menadžer osvojio još sedam. Od ukupno 17 osvojenih NBA titula u režiji "kelta", Red je bio učesnik u njih 16!

Napravio je dinastiju u Masačusetsu, ne obazirući se na rasizam koji je tada vladao, te je sa dva tamnoputa visoka pika na NBA Draftu napravio presedan, koji će se kasnije ispostaviti kao ključan u kreiranju dinastije i najslavnijih dana najslavnije franšize.

Ipak, jedan čovek, junak ovog teksta, iz Grčke, razlog je jedine pogrešne Oerbahove odluke u karijeri. Kako ističe, to je odluka koja ga je proganjala do smrti.

- Jedina velika greška koju sam napravio u karijeri je što nisam zadržao Nikosa Galisa - često je govorio Red.

ALO, RETRO: Čovek kome je pobeda u genima - Predrag Danilović

 

 

Sinonim za Grčku bilo je njegovo ime

Pomalo je čudno reći, ali je i te kako istinito, da Nikos Gais nije samo bio najbolji košarkaš, kao ni sportista, koga je Grčka imala u proteklih nekoliko decenija.

Nije delovao kao neko ko je građen da bude dominanta, imao je svega 183 centimetara visine, ali ga to nije sprečilo da "preko noći" promeni gubitnički mentalitet svog naroda, te stvori gladijatorski pristup.

Do momenta kada je on krenuo da dominira na parketu, Grčka ne samo da nije postojala kao košarkaška sila, već se nije generalno nalazila nigde na mapi sporta.

Nikos je bio čovek koji je sve to promenio. Zvali su ga košarkaškim Zevsom, a sve što je do tada građeno je rasturio za dan, i krenuo je sve sa nule. U tom odnosu snaga, Nikos je bio inspiracija za sve u njegovoj državi, sa dva osvojena zlata na Evropskim prvenstvima, srebrom na Mundobasketu, kao i devet titula klupskog prvaka Evrope. Impresivno, zar ne?

Da nije bilo nejga, ne bi bilo ništa od toga. Grčka bi verovatno ostala na nivou iz pređašnjih vremena, a mi bismo bili uskraćeni za mnoga poznata imena u košarkaškoj istoriji.

ALO, RETRO: Revolucionar koji je promenio košarku - Gregor Fućka

Dražen i Sabonis su bežali od njega kao đavo od krsta

Uprkos tome što je bio izuzetno fizički inferioran i nizak rastom, atletska košarka koja je krenula da se razvija oko njega nije nijedne sekunde naterala Nikosa da odstupi od onoga što je najbolje radio, kao i od načina na koji je sve to radio.

Ono što je za svako poštovanje jeste da je Galis čitavu deceniju dominirao protiv košarkaških "aždaja" kao što su San Epifani, Dražen Petrovć, Dino Menegin ili Arvidas Sabonis, ali je Grčku često koštalo to što nije imao kvalitetnu podršku saigrača.

Imao je fenomenalan prvi korak i jako dobar skok-šut, što je protivnike često znalo plašiti, pa i samog Dražena Petrovića, koji je uvek bio svestan da preko puta njegova stoji pravi grčki košarkaški kauboj.

Ono što ga je držalo u košarci bio je i kvalitetan rad, o čemu svedoče izjave brojnih saigrača. Znao je da leti na najvećoj vrućini trči desetine kilometara, dok je iz čučnja dizao preko 300 kilometara.

Kada se na to doda da nikako nije voleo da gubi, čak ni na treningu. To ga je nekada znalo koštati, jer je očekivao da će svako od njegovih saigrača da se prema košarci odnosi na identičan način na koji je to radio on. Njemu nije bilo bitno ništa osim pobede.

“Ako sam ja đavolji sin, onda je Nikos sam đavo”

Nikos je u dresu nacionalnog tima debitovao na Evropskom šampionatu 1981. godine, gde je Grčka poražena na svim mečevima, da bi dve godine kasnije "heleni" bili 11. od 12. ekipa. 

Ipak, Galis je poneo titulu najboljeg strelca, sa preko 33 poena u proseku, a sve je to ponavljao i na narednim takmičenjima: EP 1987. (prosek 37), 1989. (35,6) i 1991. (32,4), a na Mundobasketu 1986. godine imao je u proseku 33.7 poena.

- Ako sam ja đavolji sin, onda je Galis sam đavo. Voleo bih da igram sa njim kako bih mu sve vreme dodavao loptu i onda se divio gledajući kako trpa koševe - rekao je Dražen Petrović, mašina za koševe, koji je priznao da će svoju neutaživu glad za poenima podrediti košarkaški hedonizam gledanja još većeg ubice nego što je on sam bio. A golijat iz “Zelene šume” Sabonis je priznao:

- Ako Galis želi da postigne koš, onda će ga postići bez obzira ko i kako ga čuva.

Njegov Aris je igrao protiv poljskog Leha u grupi Kupa šampiona u sezonu 1989/90, a on je postigao 52 poena i dodao deset asistencija. Trener gostiju je nakon meča otkrio kakva je taktika bila.

- Dao sam konkretna uputstva kako da se branimo od ostala četiri igrača. Što se tiče Nikosa, mogli smo samo da sedimo i da se molimo.

Ringišpil je krenuo 1987. godine

Možda i najbitniji dani Galisove karijere dogodili su se 1987. godine na Evropskom šampionatu u Atini, gde je Grčka konačno imala nešto konkretniji sastav, ali im se, ni pored toga, nije davalo mnogo šansi u konkurenciji sa Sovjetskim savezom, Jugoslavijom i Španijom. Bila je to grupa smrti...

Ipak, sve je krenulo tako! Heleni su prošli u narednu rundu kao četvrti, a trijumfom protiv Jugoslavije su došli do plasmana u četvrtfinale i time izazvali potpunu euforiju. Galis je igrao sjajno, a 20.000 duša u Dvorani mira i prijateljstva nosilo je "helene" do pobede nad favorizovanom Italijom i ponovnim susretom sa Jugoslavijom, ovoga puta u polufinalu.

Svi su mislili da je tu domaćina kraj - svi osim njih. Pokazali su da ništa nije bilo slučajnost, pa je tako i Jugoslavija nakon plusa od 15 poena na kraju bila poražena, a Galis je bio heroj nacije.

U finalu ih je čekao duel sa Sovjetskim savezom, koji je delovao kao nemoguća misija za raspoložene Grke, ali su oni još jednom pokazali da imena nisu ta koja igraju košarku, već isključivo ono što si spreman da ostaviš na parketu.

Grčka je slavila nakon produžetaka, a Galis je već nakon polufinala rekao da njegova nacija može slaviti titulu. Bio je u pravu, a u finalu je "spakovao" 40 poena.

- Sećate se kada ste me pitali da li mi je utakmica protiv Italije bila najbolja u reprezentaciji, a ja sam odgovorio da jeste, ali da ću u poslednje dve utakmice biti još bolji? Sad vidite da vas nisam lagao. Da, ovo protiv SSSR-a je moj vrhunac. Bolje ne može jer je ipak finale, meč života - ponosno je rekao čovek koji je u tom trenutku postao Nikos Veliki, kako se i danas zove dvorana u njegovom Solunu, baš kao i Olimpijska dvorana u Atini.

Greška agenta umalo upropastila celo detinjstvo

Nikosov otac je u njegovoj mladosti pokušao da se bavi boksom, što je i njega inspirisalo u najranijim danima života. Ipak, njegova majka je odlučila da ne može da gleda kako joj sina tuku u ringovima, uprkos tome što je Galis delovao izuzetno dobro, barem po rečima očevidaca.

Nakon kratke epizode sa američkim fudbalom prebacio se na košarku, gde je često igrao potpuno sam. Nakon loše prve sezone do kraja školovanja je podigao prosek do bezmalo 28 poena, čime je bio treći strelac NCAA lige, tik iza Lorensa Batlera sa Ajdaha, odnosno Lerija Birda sa Indijane.

Na Draftu je biran kao katastrofalni 68. pik, a razlog lošeg odabira bio je njegov agent, koji je bio zadužen vođenjem karijera slavnih muzičkih zvezda, te je u potpunosti zapostavio "nekog momka koji igra košarku".

Uprkos povredi, bio je srećan što neće igrati u Bostonu, a nameru da se nikako ne vraća u Grčku opovrgla je majka Stela, koja je dobila moždani udar, a Galis je odlučio da dođe u Solun, gde je obukao dres Arisa, nakon što je delegacija "žutih" donela poklone njegovoj bolesnoj majici.

- Prišli su mi veoma humano i izabrao sam Aris iako je plata bila manja nego što su mi nudili Panatinaikos ili Olimpijakos - rekao je Nikos.

Došao je na godinu dana, ostao je 13

Plan mu je bio da u Solunu provede svega godinu dana, maksimum dve, kako bi skupio novac za lečenje majke, a više od svega je želeo da se vrati kući i ostvari svoj san o NBA ligi. Ipak, sudbina je htela drugačije.

Odmah je dobio grčki pasoš, što ga je zadužilo da igra i za reprezentaciju, a njegov ugovor je u to vreme bio ogroman, čak milion i po dolara po sezoni.

Čim je došao pravio je razliku, postizao je ogroman broj poena, ali je njegov tim bio loš, te se nije nalazio prvi vrhu. Ipak, uspeo je da promeni mentalitet svojih saigrača i napravi kompaktnu celinu, što mu je kasnije mnogo značilo.

U deset godina je osam puta bio prvi strelac Evrolige, a Aris je u tom periodu krenuo da se afirmiše kao jedan od najboljih timova u Grčkoj, gde ubrzo nije imao ni konkurenciju.

Tim iz Soluna je u tom periodu osam puta bio prvak države, od čega sedam puta uzastopno, dok je u tri navrata bio na Fajnal-foru Kupa evropskih šampiona.

Bio je evropski Majkl Džordan.

Jednom su se i sreli "oči u oči"

Malo ko zna da su se Džordan i Galis i susreli na parketu u prijateljskom meču pre 40 godina.

Tada je Severna Karolina sa Džordanom, Perkinsom, Dohertijem i mnogim drugim velikanima došla u Solun, kako bi odigrala prijateljski meč protiv reprezentacije Grčke.

Amerikanci su pboedili rezultatom 100:83. Džordan je ubacio 34 poena, a Galis poen manje. Ipak, najbolji košarkaš svih vremena bio je oduševljen.

- Galis je kompletan igrač. Nisam očekivao da ću videti ovakvog strelca u Evropi, posebno ne iz vaše zemlje - rekao je Džordan posle utakmice.

Aris je nastavio da se razvija, pa su retke bile utakmice gde ubaci ispod 35 ili 40 poena. Dolazio je često i do granice od 50 poena, a Aris je postao jedna od najboljih ekipa Evrope.

Možda i najbolju utakmicu odigrao je protiv Trejsera iz Milana, koji je te godine napravio "drim tim" kako bi se popeo na vrh Starog kontinenta.

Klanjao mu se najbolji Amerikanac koji je stigao u Evropu

Pao je Trejser u Solunu, uprkos tome što su u timu imali klase poput Dina Menegina, Rikarda Pitisa i Majka Di Entonija. 

Aris je slavio protiv tima koji je kasnije postao prvak Evrope, a Galis je, uz šut iz igre 21/28, ubacio nestvarnih 50 poena.

Bob Mekadu je bio oduševljen, te nije mogao da veruje čemu je svedočio:

- Večeras sam video Galisa kako radi stvari koje nisam video ni kod jednog igrača Lejkersa ili Seltiksa - rekao je jedini košarkaš u istoriji koji je bio MVP NBA i Evrolige.

Trejser je kasnije postao prvak Evrolige, dok je Aris završio kao četvrti, pošto je u borbi za treće mesto bolji bio beogradski Partizan.

Inspirisala ga je tragedija

Samo mesec dana nakon jednog od njegovih najboljih nastupa ikada, dogodila se tragedija koja je umalo prerano završila karijeru najboljeg grčkog košarkaša u istoriji.

Naime, Galisova supruga Ceni poginula je u saobraćajnoj nesreći. Očekivano, Nikos nije mogao da dođe sebi, postao je depresivan i nije mogao ni da razmišlja o košarci. Želeo je da je napusti.

Supruga mu je bila najveća podrška, a činilo mu se da više ništa nije imalo smisla. Na sreću svih, predomislio se, te je obećao da će upravo zbog Ceni nastaviti da igra košarku.

Usledilo je Evropsko prvenstvo u Zagrebu 1989. godine, a Jugoslavija i Sovjetski savez ponovo su bili favoriti. Grci su ponovo unapred bili otpisani, a Galis im je ponovo pokazao da je to bila velika greška!

U polufinalu su "heleni" ponovo savladali upravo Sovjete, a Nikos je postigao 45 poena od ukupno 81 njegovog tima!

Ipak, Jugoslavija je bila apsolutno prejaka za Grke u finalu, a izabranici Dude Ivkovića su turnir odigrali bez greške. Iste godine, Jugoplastika je osvojila prvu titulu prvaka Evrope, dok je Aris bio treći, a godinu dana kasnije četvrti na Starom kontinentu.

Aris ga se sramno odrekao

Klub iz Soluna je bio u evidentnom padu u narednim godinama, a jedan od prvih koraka uprave bilo je smanjenje troškova, te je Galisova ogromna plata bila razlog zašto je "grčki Bog košarke" morao da napusti klub nakon 13 godina.

Nije želeo da ode, ali je morao, uprkos tome što je znao da može još da pruži. U poslednjoj utakmici je postigao 18 poena za Aris i doneo trofej Kupa, nakon čega je prešao u Panatinaikos, gde je nastavio da pokazuje klasu.

U dva navrata je u dresu atinskog velikana bio najbolji strelac Evrope, jednom i najbolji asistent, da bi 1994. godine doveo "zelene" do trećeg mesta, što im je bio najbolji rezultat ikada. Poslednji meč odigrao je 12. oktobra 1994. godine protiv Dafnisa, nakon čega je završio karijeru u 37. godini.

Šest dana kasnije se našao u sastavu protiv Ampelokipoija, ali nije bio starter, što je podneo stoički. Ipak, kada ga je trener Politis pozvao da uđe u igru, Nikos je izašao iz hale i više se nije vratio.

Bio je to kraj karijere na način na koji je samo igrač poput njega mogao da je završi.

Da nije bilo Galisa, ne bi bilo ni Janisa

Pre šest godina je Nikos Galis i zvanično primljen u Kuću slavnih košarkaša u američkom Springfildu.

Čovek koji ga je uveo u društvo besmrtnih u istoriji ovog sporta bio je Bob Mekadu, koji ga se dobro sećao iz evropskih dana.

Galisova statistika uvek je bila impresivna, ali nešto što je njegov najveći uspeh jeste nasleđe koje je ostavio grčkoj i evropskoj košarci.

Heleni su zbog njega postali nacija koja se može dičiti velikim košarkašima, a njegova energija i dalje postoji, i 30 godina nakon penzionisanja. 

Jedno je sigurno - da nije bilo Nikosa Galisa, jako je teško da bismo kasnije na parketima gledati grčke velikane poput Vasilisa Spanulisa, Teodorosa Papalukasa, Dimitrisa Dijamantidisa, pa i Janisa Adetokumba.

Sve je to "karma" za najveću grešku Reda Oerbaha, koju niko drugi kasnije nikada nije želeo da ponovi.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Tagovi:
Alo retro Nikos Galis
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Sportski pogled"