ALO, RETRO: Kada cela karijera stane u jedan šut - Džej Ar Holden

23:10 | 22-03-2024

Sportski pogled 0

Nekada nije bitna pozicija od koje počinješ, već odakle završavaš, a to je nešto što najbolje zna junak naše današnje priče, Džej Ar Holden.

Ono što je takođe istinito jeste da je njegova profesionalna karijera bila neobična zbog mnogo razloga.

Njegov put ka slavi nije bio ni brz ni lak. Holden, rođen 10. avgusta 1976. godine u Pitsburgu, morao je ići korak po korak, od klubova trećeg nivoa do elitnih; od zemalja bez košarkaške tradicije do svetske sile u sportu, koju je vodio ka novoj evropskoj kruni nakon dugog čekanja.

Rubrika "Alo, Retro" će vam u narednih dva meseca svakoga jutra donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.

Put ka Evropi

Nakon četiri godine na Univerzitetu Baknel, gde je u poslednje dve sezone prosečno postizao 17.8 i 18.1 poena, Holden nije bio izabran na NBA draftu.

Zapravo, njegova budućnost izgledala je kao da se košarka u njoj uopšte ne nalazi. Ali kao što se često dešava, slučajnost bi promenila njegov život.

Finski agent mu je ponudio probu u ekipi ASK Broceni Riga, timu koji je postojao samo 10 sezona ukupno, između 1992. i 2001. godine.

Mnogo godina kasnije, kada se sećao početka svoje evropske avanture, Holden je priznao da je imao problema da pronađe Letoniju na mapi. Nije imao pojma o zemlji, a otišao je tamo za 400 dolara nedeljno.

Još uvek je zahvalan Leriju Danielsu, koji je takođe igrao za Rigu, i koji mu je mnogo pomogao tokom njegovih prvih dana tamo. U sezoni 1998-99, ASK Broceni je igrao u Beogradu protiv Partizana i pobedio 89:87 uz 18 poena i 4 asistencije od strane Holdena.

Nakon osvajanja titule u Letoniji, Holden je promenio zemlje i potpisao za Telindus Ostend u Belgiji. U FIBA SuproLeague sezoni 2000-01, ponovo bi igrao protiv Partizana u Beogradu. Ovog puta, Partizan je pobedio 89:80 zahvaljujući 38 poena Miroslava Babića, ali Holden je postigao 30 poena, potvrđujući utisak koji je ostavio prethodne sezone. Bio je talentovan igrač koji je zaslužio da igra u moćnijem timu.

Evropska Avantura

Nakon nekoliko razgovora sa Vlade Divcem, koji je tada bio igrač Sakramento Kingsa ali i predsednik Partizana, Holden je bio veoma blizu potpisivanja za crno-bele, ali na kraju bi još jednu sezonu ostao u Ostendu.

Leto 2001. godine, nakon osvajanja belgijske lige i belgijskog kupa, njegova sledeća stanica bila je Atina, ali klub je bio skroman - AEK. Skroman? Možda zbog budžeta, pogotovo ako se uporedi sa Panatinaikosom ili Olimpijakosom, ali ne i zbog istorije i grupe odličnih igrača koje je Holden tamo pronašao.

Glavni trener Dragan Šakota imao je sa sobom Dimosa Dikoudisa, Mihalisa Kakiuzisa, Nikosa Hadžisa, Nikosa Zisisa, Džima Bilbu, Endija Bettsa i Holdena, ogromnog Holdena. Rezultat? AEK je osvojio grčku ligu, jedini naslov koji Panatinaikos nije osvojio između 1998. i 2011. godine. Trener Šakota je govorio o tome šta se dogodilo:

"Mi nismo igrali protiv Holdena; njegovo potpisivanje bilo je rezultat opšteg skautiranja. Gledali smo nekoliko igrača i zaključio sam da bi Holden bio taj koji bi najviše doprineo. Zvanično, MVP sezone bio je Dikoudis, ali Holden je bio najkonstantniji igrač. Bio je nezamenljiv."

Šakota ističe osobinu Holdena koju mnogi ljudi ne znaju.

"Bio je neumoran. Na početku sezone, neki ljudi su me kritikovali što ga držim 35 do 40 minuta na terenu, ali njegovom telu jednostavno nije bilo potrebno odmor. Bio je sposoban da igra sa istom intenzivnošću sve vreme. Tehnički gledano, njegovo najbolje oružje bila je brzina i, nakon toga, njegov borbeni karakter. Nije bio nešto posebno sa šutem van linije ili asistencijama, ali je u svemu bio tačan i sa svojom ogromnom brzinom, sve je izgledalo mnogo bolje. Znao sam da ga nećemo moći zadržati za narednu sezonu."

Put ka vrhu

Dečko koji je odigrao svoju prvu sezonu u Evropi za oko 6.000 dolara godišnje potpisao je za moćni CSKA samo četiri godine kasnije, sa multimilionskim ugovorom na početku velikog projekta koji je trebao da "armejce" ponovo dovede na vrh. Poslednji put CSKA je osvojio Evroligu pre više od 30 godina, 1971. godine. Tokom Holdenove prve sezone u Moskvi, CSKA je stigla do Fajnal fora.

U narednim godinama, CSKA je postao gotovo standardan učesnik završnice Evrolige, ali se Holdenova priča nije bazirala samo na klupsku karijeru, gde je u dva navrata uspeo da podigne trofej namenjenom prvaku Starog kontinenta sa "armejcima".

Usled ograničenja broja stranih igrača u ruskoj ligi, Holden je ponuđen ruski pasoš kako bi mogao da igra kao domaći igrač u ligi, i on je prihvatio. 20. oktobra 2003. godine, pod potpisom predsednika Vladimira Putina, Džon Robert Holden postao je ruski državljanin. Bila je to odluka koja je promenila njegov život, ali i istoriju košarke.

Povratak na vrh Evrope

Nakon rekordnog 10-4 u regularnom delu sezone, 5-1 u Top 16 fazi, i 2-0 protiv Efes Pilsena u plej-ofu, CSKA je stigla do Fajnal-fora u Pragu - četvrtog zaredom - sa velikom željom da konačno trijumfuje nakon tri uzastopna poraza u polufinalima.

Holden je igrao ključnu ulogu u pobedama protiv Barselone i Makabija, pružajući sjajne partije na terenu.

Bio je ključni čovek velikog povratka na mesto koje je pripadalo ruskom sastavu, koji je ponovo bio istinski evropski košarkaški velikan.

Nakon trijumfa u Madridu na Eurobasketu, Holden se vratio na istu pozornicu kako bi osvojio drugu titulu Evrolige sa CSKA, potvrđujući svoj status kao jedan od najboljih igrača Evrope.

U tome je i uspeo, pošto je prestonica Španije evidentno u dva navrata bila srećna po ruskog reprezentativca.

Amerikanac - Rus

Tog 16. septembra 2007. godine, u Palasio de los Deportes u Madridu, odigrala se jedna od najznačajnijih utakmica u istoriji Holdenove karijere. Finale Evrobasketa između Rusije i Španije nije obeležila samo borba za zlatnu medalju, već i jedan magični trenutak koji će zauvek ostati urezan u sećanje ljubitelja košarke.

Španija, domaćin i svetski šampioni u to vreme, su bili glavni favoriti. Tokom poluvremena, organizatori su čak delili pozivnice za špansko slavlje titule. Međutim, Rusija pod vođstvom Holdena nije se složila s tim.

Na početku poslednje četvrtine, blaga prednost Španije svedena je na samo dva poena. Holdenov trojka smanjila je rezultat na 51:49. Utakmica je ostala neizvesna na poslednjih 43 sekunde, kada je Španija vodila sa 59:58 i imala loptu.

Međutim, domaćini nisu uspeli da upute šut jer je Holden ukrao loptu od Pau Gasola. Lopta je ostala u njegovim rukama sve do trenutka kada se, na malo više od dve sekunde pre kraja, podigao na šut preko Hosea Kalderona.

Lopta je udarila o oba dela obruča i visoko se odbila od table pre nego što je pala u koš. Tajm-aut koji je uzeo španski trener Pepu Hernandez bio je uzaludan, iako je Gasol uspeo da uputi poslednji šut koji je promašio. Ruska košarka se vratila, zahvaljujući Holdenovom košu.

Mnogima u amanet

Holden je završio svoju karijeru u CSKA 2012. godine, ostavljajući iza sebe dva trofeja Evrolige, zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu sa Rusijom, kao i brojne titule u nacionalnim ligama širom Evrope.

Njegov doprinos evropskoj košarci je neizbrisiv, a osam uzastopnih Fajnal-forova ostaje nezaboravan rekord.

Ova priča o Džej Ar Holdenu nije samo priča o jednom košarkašu, već o putovanju od skromnih početaka do vrhunskih dostignuća, o odlukama koje menjaju živote i istoriju sporta, i o nasleđu koje će trajati generacijama.