LUDA PRIČA BIVŠEG MILJENIKA GROBARA Kako je otišao iz Partizana i zašto mu je propao transfer u Real Madrid?

08:00 | 07-03-2024

Fudbal 0

Grobari ga slavili zbog gola Kroaciji, a sada je za Alo. sport ispričao životnu priču.

Dragan Isailović
Printscreen/Instagram

Na pomen imena Dragan Isailović, oni stariji navijači Partizana će odmah setiti gola Kroaciji (današnji Dinamo Zagreb) koji je doneo pobedu srpskom timu u prvom okršaju u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Tada je bilo 1:0, ali je na revanšu u Maksimiru hrvatski sastav pobedom od 5:0 prošao dalje. Ipak, istorija će pamtiti da je Isailovićev gol bio prvi u susretu srpskog i hrvatskog tima od završetka rata.

Dugo je UEFA izbegavala da kuglicama spoji srpske i hrvatske klubove, ali su Dinamo Zagreb i Partizan odigrali zaista istorijske dvomeč.

Dotakli smo se sa Isailovićem, ne samo tog meča, već i kako danas živi u Valjadolidu, zašto ga niko nije pitao da li želi da napusti Partizan, zbog čega je ostao bez transfera u Real Madrid, kao i zašto nije došao do A reprezentacije Srbije.

Tema mnogo, vremena uvek malo. Ali, Isailović nam je zaista izašao u susret, pa da počnemo. Najpre, o tome šta danas radi u Valjadolidu u koji je i došao iz Partizana davne 1998. godine. 

Zanimljivo, Srbin je treći najskuplji igrač u klupskoj istoriji (plaćen 3.300.000 evra), a tek su ga nedavno na prvom i drugom mestu smenili Gonzalo Plata (9.000.000 evra) i Šon Vajzman (4.000.000 evra).

- Kada sam završio sa fudbalskom karijerom na Kipru, vratio sam se da živim u Španiju. Deca su mi rođena u Valjadolidu, otvorio sam ovde i prvi japanski restoran "Nippon", imao je dosta uspeha, ali je ovde ugostiteljstvo takvo da kada ste poznati ljudi očekuju da ste stalno tamo. Posle je došao i italijanski restoran. To mi je samo bila stanica do Inglouda, kluba koji danas držim. Imam dva igrališta, kafić, ima tu svega, igraju deca, postoji i Akademija. Ima novi sport padbol, kombinacija fudbala i tenisa. Ponudio sam i mojim bivšim saigračima da to dovedu u Srbiju, nadam se da će to i da se realizuje. Imam i projekat vezan za sport bar, zvaću ga Eleven po Partizanu i dresu koji sam tamo nosio. Želim i salu za proslave i apartmane. Pomažem takođe i deci vezano za fudbal, ali ne bavim se menadžerstvom, znam kako je teško naći budućnost i klub. Povezujem drugare sa ljudima iz kluba - počeo je za sport. Alo Isailović.

Iz svake njegove reči izbija ogromna ljubav prema Partizanu u šta smo se uverili u razgovoru.

- Pratim s vremena na vreme Partizan. Nemam ja previše Srba ovde pa da mogu sa njima da komentarišem. Mnogo mi je drago što sam bio deo crno-bele porodice, ali i tužan sam što nisam ostavio veći trag u Partizanu. Ceo moj život je bio Partizan. Drago mi je kada mi se sete i čestitaju mi rođendan ljudi iz kluba. Da mogu da se ponovo rodim ostao bih zauvek u Partizanu.

Isailović je bio član Partizana u sezoni 1997/1998. Svlačionicu je delio sa veličinama kakve su Saša Ilić, Mladen Krstajić, Ivica Kralj, Ivica Iliev, Igor Duljaj...

- Te godine smo imali dosta oslabljen tim jer su otišli Nađ, Savo Milošević i drugi koji su bili oslonac kluba. Te prve godine je normalno da nemaš neki uspeh. Bilo je dosta novih igrača koji su preko noći dobili veliki teret kluba, bili smo svi mladi. Na neki način je osvajanje Kupa bilo ogroman uspeh. Obilić je imao mnogo jak tim. Zvezda je imala iskusniji tim od nas, a mi smo imali jako mlad tim.

Naravno, nismo mogli da preskočimo čuveni gol protiv Kroacije.

- Gol protiv Kroacije, koja je trebala da pobedi u Beogradu koliko je bila jaka... Taj gol je otišao u noviju istoriju Jugoslavije. Bila je to prva utakmica posle rata kada su se sastali igrači iz Srbije i Hrvatske. To je prva utakmica posle sedam godina rata.

Usledio je potom transfer u španski Valjadolid, ali Isailović je želeo da ostane u Partizanu. I to do kraja karijere.

- Da ti pravo kažem, niko me ništa nije ni pitao da li hoću da idem. Bio sam u omladinskoj školi Partizana, posle sam bio na pozajmici u Čukaričkom i Zemunu. Vraćen sam u Partizan, nije se ni računalo na mene ozbiljnije. Ideja je bila da budem tu da budem konkurencija onima koji su bili planirani da igraju. Imao sam ogromnu podršku navijača sa juga. I kada sam bio suspendovan zbog kartona ili povređen, nikada nisam gledao utakmice iz lože nego sa juga. Doneta je odluka da odem, ali da sam se pitao ostao bih ceo život. Zadovoljstvo mi je bilo da igram u crno-belom dresu. Nisam ni ekonomski pravio probleme. Otac mi je radio u fabrici, majka u domu zdravlja... Ali, nikada nisam ni pitao niti znao koliko zarađujem, za mene je taj ugovor bio nešto najveće na svetu. To su i navijači osećali i to se videlo po načinu na kojim igram na terenu. Za mene je to bila borba za život. Uvek sam davao sve od sebe. Ni danas me novac ne motiviše, nisam bogataš, ali mi ni ne fali. 

Dotakli smo se i španske epizode Isailovića od kojeg se mnogo očekivalo u novoj sredini.

- Pravo da ti kažem, kada izađem na ulicu, a ovde sam već 26 godina, osećam neku polu-sramotu vezano za doprinos klubu. Ja sam treći najskuplji igrač u istoriji kluba. Igrao sam, a onda se promenila uprava, potom sam se i povredio. Posle je došla nova uprava, nisu hteli da ja igram, a posle povrede nisam mogao tako lako da nađem klub. Molio sam ih samo da me puste da nađem klub. Više sam imao loših nego srećnih trenutaka. Uvek kada sam bio na ivici da uspem neka povreda me je usporila.

Upravo su povrede i razlog što naš sagovornik nije uspeo da uđe u A reprezentaciju Srbije, kao ni da ostvari dogovoren transfer u Real Madrid.

- Zvali su me za mladu reprezentaciju kada je Santrač bio selektor. On mi je rekao da prvi strelac naše lige treba da igra u A reprezentaciji. Bio sam u mladoj selekciji i povredio sam se. U Partizanu i Valjadolidu kada sam počeo dobro da igram usledile su povrede. Ja sam u Valjadolidu trebao da igram godinu ili dve i da idem u Real Madrid, takav je bio plan i zato sam i otišao u Španiju. Ali ne kajem se zbog ničega. Ne bih menjao istoriju.

Iako smo duboko zagazili u prošlost, vratili smo se sa Isailovićem na sadašnji trenutak i predstojeći večiti derbi.

- Dosta puta klub koji je prvi na tabeli, izgubi. Recimo, Real dominira španskom ligom, pa dođe Barselona pa ih pobedi. Da li zbog pritiska ili... Derbiji su uvek neizvesni, niko tu nije favorit, svi igrači se baš motivišu. Sigurno će biti dobra utakmica. Kažem i mladim dečacima koji treniraju kod mene: "ako imate ikada priliku da idete u Srbiju, idite da gledate derbi". Uvek se spremam i ja da dođem, ali nikako da povedem drugare iz Španije da pogledaju derbi. Partizan je za mene uvek favorit sa kime god da igra. Možda ja nisam ni realan, ali zbog te ljubavi za mene je uvek favorit pa sve i da igra sa Real Madridom - zaključio je nekadašnji ljubimac navijača Partizana za sport. Alo. 

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

 

 

 

 

 

 

Tagovi:
dragan isailović
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Fudbal"