ALO, RETRO: Momak srpskog prezimena za kojim je Srbija žudela - Mirsad Turkčan

17:10 | 27-03-2024

Sportski pogled 0

Bio nam je potreba u nekim trenucima, definitivno bi imao šta da donese, ali nažalost, kockice se nisu poklopile.

Mirsad Turkčan
EPA PHOTO/EPA/GEORGI LICOVSKI

Mirsad Turkčlan bio je čovek koji je obeležio jednu košarkašku eru u Evropi.

Marljivi radnik i neko ko je celog sebe dao košarci imao je svoje epizode koje se prepričavaju i dan danas, a nažalost, većinu ih je postizao pod oreolom grba Turske.

Rubrika "Alo, Retro" će vam u narednih dva meseca svakog dana donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.

Rođen i odrastao je u Srbiji

Turkčan je rođen pod imenom Jahović u poznatoj porodici lekara u Novom Pazaru, glavnom gradu regiona Sandžak, sa većinskim muslimanskim stanovništvom.

Jedna od njegovih sestara prati porodičnu tradiciju i lekar je u Beogradu, dok je druga, Emina, poznata pevačica kako u Srbiji, tako i u Turskoj, gde živi sa svojim suprugom, poznatim turskim pevačem Mustafom Sandalom.

On je nakon 16 godina provedenih u rodnom Novom Pazaru, odlučio da krene put Turske, gde je gradio život i karijeru.

Mirsadova stvar nisu bile ni medicina ni muzika. Njegova sudbina bila je u sportu, tačnije, košarci. Kao mladi talenat, bio je kandidat da igra za sve velike timove u Jugoslaviji.

Najbrži koji ga je "ulovio" bio je Bosna, pa je mladi Mirsad završio u Sarajevu. Međutim, u proleće 1992. godine, sa nadolazećim ratom u vidokrugu, skauti Efes Pilsena ubedili su njegovu porodicu da ga puste da se preseli u Istanbul.

Tako je Mirsad Jahović, koji će uskoro dobiti turski pasoš i ime Turkčan, započeo svoju veliku avanturu na Bosforu. Između 1992. i 2012. godine, kada je otišao u penziju, desilo se mnogo toga.

Osvajanje Kupa Koraća

Karijera Mirsada Turkčana nije se razvijala munjevitom brzinom. Išla je korak po korak, poboljšavajući sezonu za sezonom. Od samog početka svoje karijere, njegov glavni adut bili su skokovi. Sa visinom od 2,06 metara, njegova visina nije baš izdvajala za košarkaša, ali njegove skakačke sposobnosti zajedno sa odličnim tempom dale su mu deset centimetara više.

Obično je pobeđivao u skokovima sa igračima mnogo većim od sebe. U toj sezoni 1994-95, njegovoj prvoj na seniorskom timu Efesa, njegovi brojevi u 12 utakmica Evrolige bili su skromni, 2,2 poena i 1,7 skokova za 5,7 minuta na terenu.

Tokom leta 1995. godine, debitovao je u turskoj nacionalnoj ekipi na Evrobasketu 1995. u Atini. Sa 8,3 poena i 7,5 skokova, bio je jedan od mladih talenata koji su se istakli.

U sezoni 1995-96, Turkčan je već bio nezaobilazan član konkurentnog tima Efesa Pilsena, koji je igrao u Kupu Korac. Petar Naumoski, Ufuk Šarić, Konrad Makrej, Volkan Ajdin, Tamer Ojguč, Murat Evlijaoglu, Turkčan i ostali izgradili su odličan tim koji je, na putu ka finalu, pobedio nekoliko jakih protivnika, poput Maccabi Rišona, Varezea, Panioniosa, Fenerbahčea i Fortitudo Bolonje.

Protivnik u finalu bio bi Olimpija Milano, koja je zapravo bila Stefanel Trst premešten u Milano, tim sa Dejanom Bodirogom, Nandom Đentileom, Rolandom Blekmenom i Gregorom Fućkom. Trener Milana bio je Bogdan Tanjević, koji će u budućnosti biti trener Turkčanu u turskoj nacionalnoj ekipi i Fenerbahčeu. Italijanski tim bio je favorit, ali Efes je pobedio njihov prvi duel, odigran u Istanbulu 6. marta 1996. godine, rezultatom 76:68.

Heroj utakmice bio je bek Naumoski, koji je postigao 31 poen. Mirsad je doprineo sa 6 poena i 6 skokova. Razlika od osam poena davala je nadu oba tima, ali Italijani su na kraju izgubili svoje treće uzastopno finale u toj takmičenju. Nakon PAOK-a i ALBA-e, egzekutor ovog puta bio je Efes. U Milanu, pobeda Olimpije od 77:70 nije bila dovoljna. Naumoski je ponovo bio najbolji strelac sa 26 poena, a Turkčan je dodao 7 poena i 13 skokova. To je bio prvi evropski trofej osvojen od strane turskog tima.

Prvi Turčin u NBA ligi

Godine 1997, sa samo 21 godinom, Mirsad Turkčan već je bio buduća zvezda i poželjan igrač. Na Svetskom prvenstvu za muškarce do 22 godine te godine, briljirao je sa 17,7 poena i 10,7 skokova, a na Evrobasketu 1997. godine, pomogao je Turskoj da dođe do osmog mesta.

Sledeće godine završio je sezonu kao najbolji skakač u turskoj ligi i nije bilo iznenađenje kada su ga Hjuston Roketsi izabrali kao 18. pika na NBA draftu. Turkčan je postao prvi turski igrač u NBA ligi.

Zbog lokauta igrača, neko vreme je ostao u Efesu, ali kada je konačno počela NBA sezona, trejdovan je u Filadelfija 76erse, a zatim u Njujork Nikse.

Posle sedam utakmica u Njujorku, ponovo je trejdovan u Milvoki Bakse, gde je odigrao još 10 utakmica. Njegov prosečan učinak bio je 5,3 minuta, što je bilo dovoljno za samo 1,9 poena i 1,9 skokova po utakmici.

Sa svojom visinom, sigurnim šutem i posebno, svojim izuzetnim skakačkim sposobnostima, Turkčan je skoro imao savršen profil za NBA, gde su fizički aspekti važni. Ali treneri mu jednostavno nisu verovali. Razočaran, odlučio je da se vrati u Evropu.

Povratak u Evropu

Turkčan je počeo sezonu 2000-01 ponovo u Efes Pilsenu, ali je na kraju završio u Rasing Parizu, gde su njegovih 15,9 poena i 8,4 skokova u 14 utakmica bili dovoljni da ga CSKA Moskva pozove za početak velikog projekta koji je imao jedan cilj: osvajanje Evrolige.

Međutim, pre nego što se preselio u Moskvu, morao je da učestvuje u još jednom istorijskom događaju za tursku košarku.

Na Evrobasketu 2001. u Turskoj, domaćini su stigli do finala gde su izgubili od Jugoslavije, predvođene Bodirogom i Predragom Stojakovićem.

Ipak, srebro za Tursku bila je prva medalja na kontinentalnim takmičenjima. Zajedno sa Ibrahimom Kutluajem, Hidajetom Turkogluom, Mehmedom Okurom, Harunom Erdenajem, Keremom Tunčerijem, Kajom Pekerom, Huseinom Besokom, Omerom Onanom, Orhunom Eneom i Asimom Parsom, Turkčan je ušao u istorijske knjige. Sa 10,7 poena bio je četvrti strelac ekipe, a sa 8,3 skoka drugi najbolji skakač.

Kako je ušao u legendu Evrolige

Nedostatak kolektivnih titula Turkčan je nadoknadio svojim timovima mnogim pojedinačnim nagradama. Bio je MVP regularnog dela sezone Evrolige 2002. Takođe je bio šest puta MVP kola u sezoni 2002-03, Top 16 MVP 2003. i član prvih timova Evrolige 2002, 2003. i 2004.

Njegovi najbolji poenterski rekordi u Evroligi su 43, sa Montepaskijem protiv Panatinaikosa, i 27 poena i 23 skoka sa CSKA protiv Budućnosti. Imao je 49 dabl-dabl nastupa u Evroligi - i dalje rekord - ali taj učinak 27+23 zauzima posebno mesto u istoriji takmičenja.

U 129 utakmica Evrolige, on je zgrabio 1.287 skokova, što je i dalje četvrto mesto svih vremena iza samo igrača sa najmanje duplo više utakmica u takmičenju. Međutim, Turkčanov prosek od 9,95 skokova po utakmici je drugi najveći prosek u karijeri i najviši od svih koji su odigrali više od 65 utakmica u Evroligi.

U februaru 2011. godine, Turkčan je doživeo tešku povredu prednjeg ukrštenog ligamenta i 2012. godine objavio je svoje povlačenje.

16. septembra te godine, Fenerbahče i CSKA Moskva odigrali su prijateljsku utakmicu na dan njegovog zvaničnog oproštaja. Tog dana je postojao samo jedan pobednik, Mirsad Turkčan.

Pet godina kasnije, 2017. godine, Turkčan je dobio još više priznanja kada je na polufinalu na Final Fouru u Istanbulu imenovan za zvaničnu legendu Evrolige. Dve noći kasnije, bio je među mnogima koji su slavili kada je Fenerbahče postao prvi turski klub koji je osvojio kontinentalni naslov, kompletirajući put kojeg je Mirsad Turkčan pomogao da izgradi.

Tagovi:
Mirsad Turkčan Alo retro
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Sportski pogled"