Anu Ivanović pitali da li joj je lepota odmogla, bivša teniserka dala šok odgovor

Jedna od njih bila je i o vezama i o tome kako se na to gleda u muškom, a kako u ženskom tenisu.

-Da, jeste, ali to nije baš prihvatljivo. Sve devojke na turu mogu da potvrde, ako ima momka, smatra se da nije fokusirana na sport, ako muškarac ima devojku, smatra se da je stabilan i da će bolje da igra. Mi smo tako odrasli. Sad se menja, Sabalenka recimo putuje sa verenikom, Cibulkova je to radilo, to nije često kod žena kao kod muškaraca. Masa tenisera sada je oženjena, toga nema kod žena - počela je Ana u podkastu "(Ne)uspjeh prvaka" koji je sniman u njenoj kući na Majorci.

Pitao je tada novi selektor Hrvatske i da li joj je to što je lepa bila prednost ili mana.

-Pitaju me to ponekad, ali ne vidim kako može da bude mana ili prednost, jednostavno je tako. Jesam, osetila sam i osećam ljubomoru i danas. Verujem da ono što nosim u sebi da je najvažnije. Ne obazirem se na taj svet i to. Naučila sam to od kad imam decu, nisi više ti najbitnija, drugačije gledaš sebe. Naučila sam da živim sama sa sobom u miru i da ono što nosim u sebi, da je to moja istina. Neko te voli, neko ne voli, tako je kako je, bolje da znaš kako je pravo. Zar ne?

Nastavila je u istom ritmu.

-"Teško mi je bilo što se u jednom momentu pričali samo to, da hoću da se slikam, da budem model, da neću da treniram, to je bilo daleko od istine. Odbijala sam mnogo stvari na koje su me zvali, nije me tada privlačilo, htela sam da se bavim sportom. Sa te strane jeste bilo otežavajuće.

Zato je pričala i o društvenim mrežama i o tome kako se sve lažno predstavlja.

-Sve je marketing i narativ, mogu da pričaju šta žele, nije bitno da li je istina. Kad se sve ogoli, šta je istina? Pričamo o uspehu i šta postigneš u životu. Imala sam sreće što je to bio sport, pa imaš rezultat ili ne. Ali, danas ljudi žive za nešto spoljašnje i ne obazire se na ono što nosiš u sebi, to je najvažnije, to ostaje sa tobom, svi rade na drugima, sude drugima, ne rade na svojim problemima. Upiru prst u druge, šta je sa njima. Teško mi je što ljudi ne žele da pogledaju sebe, da poprave prvo sebe, da bi popravili svet oko sebe.