DUŠAN DŽAKIĆ ZA ALO Slavni MMA borac govorio o karijeri, privatnom životu i otkrio kada će imati oproštajni meč
Naš portal je radio intervju sa proslavljenim MMA borcem, Dušanom Džakićem
On je govorio o brojnim temama, a dotakao se i spektakla koji nas očekuje 4.novembra u meču između Vase Bakočevića i Kroate.
Zbog čega si krenuo da treniraš MMA?
Mislim da je još kod malih dečaka pitanje ko je najsnažniji u društvu. Kao što devojčice žele da znaju ko je najlepša i svaka kada poraste bi volela da bude princeza ili misica, tako je i kod dečaka. Svako želi da ima neko zanimanje koje odaje muškost. Ljudi žele da budu piloti, doktori, policajci, vatrogasci, odnosno da izaberu zanimanje koje pokazuje stabilnost u društvu.
Jedno od tih zanimanja bile su i borilačke veštine. Uvek su me privlačili filmovi sa Brus Lijem, Žan-Klod van Damom, Švarcenegerom i onda sam počeo kao klinac. Prvo karate, potom kik boks i na kraju sam završio sa MMA sportom.
Da li si se u nekom trenutku pokajao što si završio karijeru?
Pokajao sam se samo zato što sam možda u karijeri pravio neke poteze koji nisu bili najpametniji. Prihvatao sam mečeve kada nisam bio najspremniji, pravio sam neke greške prilikom mojih priprema za borbe, ali to su bile greške iz neznanja, jer u periodu kada je MMA postao popularan kod nas nismo znali mnogo o tom sportu za razliku od ljudi iz regiona, Evrope i sveta, tako da su to bile početničke greške i smatram da bih ostvario bolje rezultate da sam imao znanje koje imam danas.
Koja borba te čini najponosnijim, a za koju smatraš da je bila prelomna u tvojoj karijeri?
Borba koja me čini najponosnijim, a moguće da je bila prelomna u mojoj karijeri je bila protiv gospodina Ertana Balabana. On je inače čuveni borac iz Turske, vlasnik je crnog pojasa u brazilskoj džiu džici i do borbe sa mnom bio je neporažen. Borili smo se 2011. godine u hali Pionir u UFC organizaciji, tada vodećoj regionalnoj i evropskoj organizaciji za MMA sprot. On je došao neporažen, ja sam bio blagi autsajder ili "under doog".
Da ne zvučim pretenciozno, imao sam sreće i savladao sam ga iako sam imao sumnje da će se to dogoditi, kao i moj tim. Ali, uložili smo maksimalnu posvećenost u same pripreme i to je rezultiralo time da sam na kraju slavio pobedom.
Koja borba ti je ostala u sećanju?
Sve su mi podjednako ostale u sećanju. Možda se malo manje sećam onih koje su se brzo završile jer u njima nisam stigao dovoljno da se umorim i da istražim sebe kao nekog ko je možda u tom trenutku, kada se borba ranije završi, ukoliko se ne desi neka kriza tokom meča, vi ne možete da spoznate da li ste hrabri ili ne.
Ali eto, Bogu hvala, imao sam dosta mečeva gde je bilo kriza, i usešno sam ih prebrodio. Tako da, možda jedna od borbi gde sam stasao kao borac bila je protiv gospodina Bojana Kosendara u FFC organizaciji, tada vodećoj regionalnoj i evropskoj organizaciji. Slavio sam prekidom i bilo je dosta kriza i preokreta tokom meča. On je bio favorit u toj borbi, ali imao sam sreće da sam slavio.
Sada si pacifista i nemaš više želju za borbama.
Nemam. To dolazi, kako Jung kaže, u psihologiji to je proces individuacije, mi to u hrišćanstvu kažemo preumnjenje.
Sa godinama počinjete da postavljate neka pitanja sebi i ukoliko nađete prave odgovore na njih, oni vas jednostavno navedu na to da izgubite želju za borbom u mom sportu, već gubite svaku dozu agresivnosti da budete dominantniji od nekog.
Da li je to u sportu, u prijateljstvu, čak i u partnerskim odnosima. Tako da, navijamo za mir i ljubav.
Kako komentarišeš skidanje kilaže u MMA sportu?
Skidanje kilaže ume dosta da bude problematićno. Borio sam se u velter kategoriji, to je kategorija do 77 kilograma i "fight camp" je počinjao tri meseca pred borbu, nekad i dva.
"Fight camp" znači period od osam do 12 nedelja kada se zakaže borba i u tom periodu imate određeni broj kilograma koji morate da skinete.
Šetam sa otprilike 84, 85 kilograma, nemam nešto mnogo masti. Treningom i ishranom spustim na 81, 82 i poslednjih sedam dana pred merenje koristim jedan trik koji koriste dosta sportista u sportovima gde je bitna kilaža.
Naime, u našem telu postoji jedan hormon koji se zove aldosteron. On je neaktivan, a aktivira se u situacijama kada unosimo puno tečnosti.
Pet ili šest dana pred merenje, pijemo osam, deset ili nekada 12 litara vode dnevno. To zvuči previše i jeste previše, međutim drugi ili treći dan nakon unosa toliko tečnosti u organizam, hormon aldosteron postaje aktivan u našem telu i utiče na izlučivanje viška tečnosti.
Kada on postane aktivan, svu tečnost koju unesete, vrlo brzo izbacite iz sebe. 24 časa pred merenje, prekidamo da pijemo vodu, ali taj hormon u telu je i dalje aktivan i nastavlja da izlučuje vodu iz tela.
S obzirom da je naše telo 75% sačinjeno od vode, kada je taj hormon aktivan vi i dalje izbacujete tečnost i kada izbacujete tečnost, to je 2-3 litre za 24 časa, kada ne unosite ništa, a kada stanete na vagu to su 2-3 kg i onda upadnem u svoju kategoriju do 77 kg.
Nakon toga se odmah uzima infuzija, slani i slatki rastvor da se vrate elektroliti, jedete nešto slano da sva tečnost koju unesete ostane u organizmu, jedu se ugljeni hidrati, proteini i na meču ste kao novi.
U planu ti je da radiš oproštajni meč. Da li će to biti "Arena" i koji protivnik je u pitanju?
To je trebalo da bude u "Areni", trebao je da se dogodi na zimu. Dobio sam potvrdu za protivnika, ali nemam odobrenje od organizatora da kažem o kome se radi.
Bivši UFC borac, pobedio je Kleig Vidu, borio se protiv Habiba Nurmagomedova, dolazi iz Brazila, opasan je i tvrd borac, ali je i on u penziji od 2021.
Ta borba će se održati na proleće. Trebalo je da se borim i protiv Ivice Truščeka, međutim, došlo je do povrede tako da do nje neće doći.
Da li bi radio "bare-knuckle" (borba golim rukama, bez rukavica)?
Ne bih radio. To je pomalo tvrda disciplina i nema ljudi iz MMA sporta koji su se probili u toj disciplini.
Dosta je tvrdo i nije baš za širok auditorijum publike. Može da dođe do brojnih povreda, a samim tim pošto sam imao šest operacija oka, to je jako veliki rizik da jedan od prstiju protivnika završi u oku, što bi za mene bilo pogubno.
Očekuje nas spektakl četvrtog novembra. Bore se Vaso Bakočević i Kroata. Kako vidiš taj meč?
To sam već rekao u jednom intervjuu, ali reći ću i za vaš medij koji je dosta praćen ne samo kod nas već i na celom Balkanu.
Ukoliko ga Vaso pogodi udarcem, on će da ga nokautira, to je ono što je sigurno. Vaso ima jednu taktiku, mi smo to vežbali na treningu, a ja to ne mogu da otkrivam, ali videćete 4. novembra u hali "Aleksandar Nikolić".
Moj favorit je Vaso i svi se uzdamo da će on da pobedi. Želim samo da ne bude povreda.
Kako izgleda medijska scena u MMA sportu sada, a kako je izgledala pre deset godina?
Ranije smo bili autsajderi, bili smo na margini. Ako krenemo od tih naslova od pre desetak godina gde smo bili okarakterisani kao "krvavi sport", "borbe bez pravila", "borbe do smrti" i ostale idiotluke koje su pisali mediji i kako su neki organizatori propagirali borbe, do danas gde smo prepoznati ne samo od užeg auditorijuma publike, već i od šireg mainstream-a, kako publike tako i medija, danas smo prepoznati kao pravi sport i ima dosta boraca na koje vredi obratiti pažnju.
Koji sport je najbolja podloga za MMA?
Ukoliko govorimo o mlađem uzrastu, od sedme do 12. godine, to je rvanje, nakon toga brazilska džiu džica do 15, nakon toga može da se trenira samo MMA.
Džakić ima neobičan hobi
Imam dosta autohtonih biljaka. Od egzotičnih biljaka imam palme, banane, imao sam biljke mesožderke ali one se jako teško održavaju. Imam kaktuse, bambuse, vodene lokvanje - prava mala džungla.
Što se životinja tiče, za sada imam psa i mačku. Imao sam papagaje, kornjače, ribe.
Da li si ispratio potez fitnes bliznakinja koje su udomile psa, pa su ga nedavno odvele u azil?
Nisam neko ko može da osuđuje, iako sam to ranije radio. Ovim putem se izvinjavam svim ljudima koje sam osuđivao i vređao.
Ako bih mogao, preskočio bih tu temu, jer, verovatno pretpostavljate...
Držiš fitnes klub. Šta bi preporučio klijentima koji bi želeli da dođu da treniraju?
S obzirom da radim ono što volim, a to je da se bavim sportom, ljude koji dolaze kod nas bih pre svega nazvao ljudima koji žele da načine neku promenu ili ako su u nekom treningu ili zdravom načinu života, da to nastave kod nas.
Malo je hladan naziv klijenti, iako je to ispravno, ja njih nazivam moji drugari jer se ovde upoznam sa svim ljudima koji dođu da treniraju, podelim neke savete ukoliko oni imaju potrebe da pitaju za iste.
Ukoliko nemaju, a vidim da nešto pogrešno rade, priđem im i ispravim ih, ali takođe tražim savete i od drugih ljudi.
Mi smo jedna mala fitnes zajednica i pozivam ljude da dođu i pridruže nam se.
Imaš OCR poligon. Kome je on namenjen?
Trke sa preprekama postale su popularne u našoj zemlji i u svetu u poslednjih nekoliko godina.
Sastoji se od trka u prirodi koje su obogaćene različitim preprekama na nekoliko stotina metara.
Imate stazu od desetak kilometara i na svakih 500-600 metara postoje različite prepreke. Jedna je penjanje uz konopac, preskakanje ograde, nošenje tereta, bacanje koplja, puzanje kroz vodu i ostalo.
Rešili smo moji drugari i ja, Strahinja Rogan i Darko Radovanović da napravimo poligon gde ćemo mi moći da treniramo za te trke, ali smo poligon ostavili dostupnim ljudima koji žele da se oprobaju u tome.
Posvetio si se veri. Šta je potrebno da bi se čovek okrenuo veri u pravom smilsu?
Kao što je to rečeno još davno, niko nikada na svetu nije bio pravi hrišćanin, postojao je samo jedan, a to je Isus Hrist.
Mi ostali pokušavamo da budemo u veri i imamo razne oscilacije. To je normalno, jer odnos sa Gospodom treba da bude dinamičan, a ne ravna linija.
Ukoliko bi svi postupali po postulatima koje zastupa pravoslavna crkva, svet bi bio jako lepo mesto.
Moj prilazak veri, a nekada i odstupanje je dinamičan pristup prema Gospodu i to se javlja u nekim godinama kada čovek to sam treba da spozna.
Ukoliko imate neke prijatelje koji idu u crkvu i koji su okrenuti veri, a koji vas vuku za ruku da i vi to radite, to baš i nije dobra stvar.
Ukoliko vi sami osetite potrebu da saznate nešto više o veri, dovoljno je da pitate nekog prijatelja koji je u veri ili da odete u parohijsku crkvu koja se nalazi u blizini vašeg doma i popričate sa sveštenikom.
Oprobao si se u glumačkim vodama. Možeš li da otkriješ nešto više o tome?
Imao sam sreće da sam glumio u seriji sa Lazarom Ristovskim, snimao scene sa njim. Glumio sam u filmu sa Viktorom Savićem gde su glumili neki od naših najpoznatijih glumaca.
Serija izlazi na zimu, a film na proleće, kada obiđe svetske festivale, biće dostupan u našim bioskopima.
Film "Megdan" i serija "Drim tim" uskoro na malim ekranima.
Za kraj, šta bi poručio našim čitaocima?
Ako govorimo o mlađoj publici, da se bave sportom, da uče školu, da slušaju roditelje.
Ukoliko govorimo o starijoj publici, poručio bih im da se svi zajedno potrudimo da svet napravimo malo boljim, ali ne menjajući druge, nego menjajući sebe, svakim danom malo po malo, malim i sigurnim odlučnim koracima da postanemo bolji ljudi.
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
ZA NAS JE TO VIŠE OD IGRE Predsednik Vučić imao važan sastanak za budućnost odbojke
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić imao je jedan, više nego važan sastanak, za naš sport
Džudisti Crvene zvezde odbranili titulu ekipnog šampiona Srbije
Džudisti Crvene zvezde odbranili su večeras titulu šampiona Srbije u ekipnoj konkurenciji, pošto su u finalu Superlige pred punim tribinama SC "Šumice" savladali Partizan rezultatom 3:1.
SPEKTAKL U SRPSKOJ PRESTONICI Počeo peti Beogradski polumaraton (VIDEO)
Trkom na 21 kilometar je zvanično počeo peti Beogradski polumaraton!
Komentari(0)