ALO, RETRO: Dugovečni pobednik, ko je doveo košarku u Italiju? Dino Menegin

07:00 | 31-03-2024

Sportski pogled 0

Da li ste ikada čuli za igrača koji je 24 sezone proveo igrajući u jednoj od najjačih šampionata sveta? Znam da je teško da se setite.

Ukoliko eventualno i jeste, onda vam je neko definitivno pričao o Dinu Meneginu, čoveku koji je pionir košarke na italijanskom tlu.

Čovek koji je osvojio 11 evropskih trofeja, još šest sa nacionalnim timom, definitivno zaslužuje da se nađe u vrsti sa najvećim igračima koji su ikada nastupali na Starom kontinentu.

Rubrika "Alo, Retro" će dva meseca svakog dana donositi priče o bivšim košarkašima, koji su svojim bravurama i veštinama ostavili trag u istoriji evropske košarke.

Put ka horizontu

Karijera Dina Menegina počela je krajem pedesetih godina prošlog veka, dok je mladić zajedno sa starijim bratom Rencom trčao na atletskim trkama na stadionu u Varezeu.

Renco je bio atletičar na srednjim stazama dok je Dino, zbog svoje građe, morao da bira između bacanja kugle i diska. Međutim, sudbina je zauvek promenila jedan život.

Godine 1963. održan je košarkaški turnir među nekoliko škola u Varezeu. Nastavnik fizičkog vaspitanja u školi u koju je Dino išao bio je Nikola Mesić, koji je sarađivao i sa lokalnim košarkaškim klubom Ignis Vareze. Tražeći igrače za tim koji će nastupiti na turniru, Mesić je dugo posmatrao Dina, visokog dečaka širokih ramena.

"Da li si ikada ranije igrao košarku?" bilo je pitanje koje je Mesić postavio Dinu. "Ne, nikad", bio je odgovor. Trčite napred-nazad i pokažite neke poteze“, rekao je tada trener. Mesiću je bilo dovoljno par sprinteva da prepozna talenat. Njegove sledeće reči su bile: „Dođi sutra na trening sa par košarkaških patika.“

U svojoj autobiografiji „Koraci diva“, Menegin se rado priseća kako je otišao kod majke da traži „patike za košarku“, a odgovor koji je dobio od majke je bio: „Dino, šta je košarka?“

Samo tri godine kasnije, 20. novembra 1966, u meču između Ignisa Varezea i Kasera Bolonje, koji je njegov tim dobio rezultatom 76:54, ime Dina Menegina se prvi put pojavilo.. Tada je imao 16 godina i 11 meseci. Ni sam Dino nije mogao da zamisli da tek počinje blistava karijera koja će trajati 28 godina i doneti mu 36 trofeja.

Menegin nikako nije bio najveći talenat ikada, ali niko nikada nije zaslužio toliko poštovanja svojim profesionalizmom. Sa 2,04 nije bio ni u svoje vreme čist centar, ali je uvek igrao blizu koša i borio se protiv igrača većih od njega.

Karijera za pamćenje

U finišu 60-tih godina prošlog veka Menegin je igrao u Kazeriti i Napulju. Bio je mlađi od saigrača Alda Osole, Karla Rekalkatija, Enca Barivijea, Masima Mazinija, Marina Zanate, Đuzepea Brumatija i Ivana Bisona.

Iste 1970. godine, Dino Menegin je postao prvi Evropljanin izabran na NBA draftu. Draftovan je u 11. i poslednjoj rundi od strane Atlanta Hoksa, ali nikada nije igrao u NBA jer bi to tada značilo da odustane od igranja za nacionalni tim.

Dino je živeo u Evropi i godinama je igrao u svom prvom klubu Ignis Vareze. Od svog debija 1966. do 1980. igrao je tamo i osvojio sedam italijanskih liga, četiri kupa Italije i pet Evroliga, dok je u najvećem evropskom takmičenju stigao do neviđenih deset uzastopnih finala.

Bila su tu i tri Interkontinentalna kupa i nekoliko titula Kupa Saporta. Menegin nije igrao u finalu Evrolige 1975. protiv Real Madrida, gde je Vareze trijumfovao rezultatom 79:66, jer je slomio ruku nedelju dana pre velike utakmice, ali i ta pobeda je bila njegova. U devet finala Evrolige u kojima je igrao sa Varezeom šest puta je postigao više od 20 poena.

Kada je Dino odlučio da potpiše za Olimpiju iz Milana u sezoni 1980-81, već je bio veteran. Međutim, u narednih devet godina osvojio je još pet italijanskih liga, dva Kupa Italije, dve Evrolige, trofej Interkontinentalnog kupa i svog prvog Koraćevog kupa. 1990. godine, sa 40 godina, prihvatio je poziv Bogdana Tanjevića, tada trenera Stefanela Trsta, koji je počeo da gradi veliki tim potpisujući buduće zvezde kao što su Gregor Fučka, Klaudio Piluti i Aleksandar de Polo.

Nedostajao je neko iskusan, a Dino Menegin je bio savršeno rešenje. Sledeće godine Tanjević je u timu imao i Dejana Bodirogu, a sjajan tim bi konačno osvojio duplu krunu u Italiji.

Trajao je kao košarkaški Bog

Iza njega je bilo 28 sezona u italijanskoj ligi u kojima je odigrao 836 utakmica, postigao 8.560 poena (10,3 poena po utakmici) i 5.588 skokova (6,7 po utakmici).

Za reprezentaciju Italije odigrao je 271 utakmicu i postigao 2.947 poena. Više je postigao samo sjajni strelac Antonelo Riva.

Bio je deo velikog italijanskog tima te godine, a turnir je završio sa 11,3 poena po utakmici, ali je bio igrač čiji istinski značaj nikada ne može da otkrije samo statistika. Bio je lider i autoritet za svoje saigrače, rivale, navijače, pa čak i sudije.

Dino Menegin je 2003. godine ušao u Nejsmit memorijalnu košarkašku kuću slavnih u Springfildu, postavši drugi Italijan koji je stekao tu čast, posle Čezara Rubinija. Menegin je 2010. primljen u FIBA Kuću slavnih. Takođe je bio predsednik Košarkaškog saveza Italije u nastojanju da vrati Italiju na nivo na kojem je bila kada je igrao.

Ovakvi igrači se danas više ne rađaju. Sport se promenio, godine su prošle, a Dino Menegin je i dalje apsolutna košarkaška legenda.