TEKST KOJI NIKADA NEĆU NAPISATI Novače, hvala ti za suze koje (ni)sam smeo da lijem

16:05 | 05-08-2024

Sportski pogled 0

San je postao java

Novak Đoković

Književnici i novinari nikada ne bi smeli da ostanu bez teksta. Posao im se, odnosno život im se svodi na pisanje, edukovanje, analiziranje, kritkikovanje, informisanje. Svi streme što efektnijem naslovu, novinari teže ka senzacionalizmu ne bi li pridobili čitaoce. 

Ipak, često jednostavnost pošalje najmoćniju poruku. NOVAK JE OLIMPIJSKI ŠAMPION Đoković u epskom finalu srušio Alkaraza i doneo zlato Srbiji - bio mi je naslov nakon finala Igara u Parizu. Nije bilo potrebe praviti klikbejt koji je od nas stvorio mašine za donošenje famoznih klikova od kojih "živimo".  Uostalom, može li jači naslov od "Novak Đoković je olimpijski šampion?" Urednici su zadovoljni, nadam se. Sve i da nisu, ne marim previše, jer Novak je ostvario san, a i ja zajedno sa njim, jer sam još u drugom razredu gimnazije, kada sam doneo odluku da se bavim novinarstvom, između ostalog poželeo da napišem tekst baš sa gore pomenutim naslovom.

Odavno je Đoković postao najbolji svih vremena, bio bi to i da nije osvojio zlato, ali je uvek postojalo ono prokleto "ali" koje nije dalo mira, koje je žuljalo. 

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

"Svaka mu čast, takvog sportistu nikada nećemo imati, ali duguje to zlato Srbiji", nedavno mi je rekao stariji kolega do čijeg mišljenja mi je u redakciji najviše stalo. Uzalud sam govorio da Novak nikom ništa ne duguje, bezsupešno ga ubeđivao dok su me te reči frustrirale. 

epa EPA-EFE/JUANJO MARTIN
 

 

Nijedan sportski poraz mi nije toliko teško pao kao onaj Đokovićev u polufinalu Olimpijskih igara Tokija od Aleksandera Zvereva. Cela nacija ga je videla sa zlatom oko vrata, imao je set i brejk prednosti, a onda se odjednom ugasio, spustio gard i izgubio. Meni su popustile kočnice, nisam mogao da se suzdržim i bujica psovki izašla je iz mene. Od tada sam na nekoj vrsti uslovne kazne i svaki Novakov meč gledam tobože mirno, premda u meni gori vulkan. Čoveče, pa on stvarno nikada neće uzeti to zlato, u Parizu se igra na šljaci, on će imati skoro 40 godina, pomislio sam tad.

Odigrao je preko 1.000 mečeva, osvojio skoro 100 titula, od toga 24 grend slema, ali nikako nije uspevao da postane olimpijski šampion. I znao je vrlo dobro da mu to mnogi u Srbiji nikada neće oprostiti. Ma koliko navikao da igra u neprijateljskim uslovima i to što je publika protiv njega pretvarao u snagu, nije se mirio sa tim da u njegovoj zemlji postoji neko ko će mu nešto osporiti. Glavni argument je uglavnom bio, on igra za sebe, a ne za Srbiju.

Od početka godine je konstantno govorio kako su mu Olimpijske igre apsolutni prioritet i kako će učiniti sve da dođe do zlata. Ništa nije ukazivalo na to. Poraz u polufinalu Australijan opena, rastanak sa Goranom Ivaniševićem, evidentan pad u formi, zatim povreda kolena na Rolan Garosu, pa operacija, katastrofalno izdanje u finalu Vimbldona.

Olimpijske igre EPA-EFE/CAROLINE BLUMBERG
 

 

Gotovo niko mu nije davao šanse u Parizu, slabo ko je verovao u njega, ali se on nije obazirao na to. Obećao je da će učiniti sve da se domogne najsjajnijeg odličja i hrabro išao ka tom cilju. Od prvog poena na turniru videlo se koliko mu je stalo i da je rešen da izvuče najbolje iz sebe. U drugom kolu je odigrao gotovo perfektan meč protiv Rafaela Nadala, iako je Španac daleko od najboljih dana. Međutim, u tom duelu Đoković je postavio snažne temelje.

A, onda golgota u četvrtfinalu protiv Stefanosa Cicipasa. Dogodilo se ono čega smo se najviše plašili. Dobio je Novak prvi set sa 6:3, a onda se početkom drugog pojavio bol u kolenu koje je operisao pre dva meseca. Smogao je snage da posao završi u dva seta, ali je posle trijumfa rekao kako je veoma zabrinut.

Pomislio sam da je to to, opet isto kao na Rolan Garosu. Bio sam ubeđen da od zlata nema ništa, ponovo je stradao na prokletoj šljaci. Pomirio sam sa se činjenicom da nikada neće osvojiti zlato, da mu se jednostavno ne da i pripremio tekst sa naslovom "Sudbino prokleta".

Kolega koji se nalazi na licu mesta, dao mi je pozitivne signale i rekao da će polufinale igrati makar i na jednoj nozi. "Super brate, Muzetija možda i pobedi, ali protiv Alkaraza sa jednom nogom nema šta da traži", odgovorio sam rezignirano.

Srebro nije nešto što bi Novaka zadovoljilo. Srebro se dobija, a on nije navikao da bilo šta dobija, navikao je da osvaja.

Ipak, protiv Italijana je odigrao odlično, od povrede ni traga. Ušao je u finale, ali važnije od toga bila je poruka posle pobede: Idem na zlato!

Došao sam u redakciju u podne, dan ranije pripremviši sve za tekstulani prenos. Bio sam napet, nervozan i uporno ponavljao kako je najvažnije samo da izdrži prva tri gema.

U 14 časova Srbija je stala, svi su bili prikovani za male ekrane. Krenulo je dobro, Novak je bio u meču, za razliku od finala Vimbldona kada se sve raspalo posle prvog gema. Dok su druge kolege burno komentarisale svaki poen, trudio sam se da ostanem miran, fokusiran na svoj poosao. Kod rezultata 4:4 u prvom setu, kolega mi je upitao što sam ubeleo toliko i poručio mi da se razvedrim, da će to sve biti dobro.

Kako je meč odmicao postajao sam sve sigurniji u pozitivan ishod. Đoković je delovao perfektno, videlo se da ima više snage od 16 godina mlađeg rivala. Brejk je visio u vazduhu u drugom setu, ali je Španac odolevao i opet se otišlo u taj-brejk.

Novak Đoković EPA-EFE/CAROLINE BLUMBERG
 

 

Urednik je u finišu seta počeo da nam daje instrukcije šta i kako da radimo ako pobedi. Molio sam ga da ćuti, da ne izmaleriše, a sam sam već spremio naslov da je Novak olimpijski šampion.

Forhend viner na meč lopti, svi u redakciji viču, ja moram da se koncentrišem, sačekam taj delić sekunde kako bih završio lajv. Nakon toga sve izlazi iz mene, čujem šefa kako mi govori da posebno pustim tu i tu vest, mehanički govorim "važi, važi", dok ne uspevam da zadržim suze. 

Možda se po prvi put nisam obazirao šta će drugi reći, suzdržavao sam se sve godine, a sada sam plakao kao dete, čovek sam, pa tek onda novinar koji juri za klikovima.

Ta tri sata koliko je trajalo finale, svi smo zaboravili svoje probleme, tačnije skrenuli misli sa njih. Istina, nisu se ti problemi rešili zbog Novakove pobede, tu su i dalje. Bolesni nisu ozdravili, neuzvraćene ljubavi se nisu ostvarile, neplaćeni računi nas i dalje čekaju. Ali, smo makar sve to potisnuli na tren, i osećali smo se lepo. Mali od Srbije nas je naučio da ništa nije nemoguće i da nikada ne smemo da odustanemo, klonemo duhom.

I zato, hvala ti Novače za ovaj gram radosti. Hvala ti što si nas učinio ponosnim, što smo zbog tebe plakali od sreće i pokazali da smo ljudi, hvala ti na životnoj lekciji koju si ponovo maestralno održao.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

 

 

Tagovi:
Novak Đoković olimpijske igre
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Povezane vesti

Pogledajte još iz kategorije "Sportski pogled"