Proslavljeni napadač nastupao je za Švedsku, tamo se i rodio, ali korene vuče sa prostora Balkana. Živeo je u malom delu grada u Malmeu i otkrio kako je to izgledalo: 

- Ja sam se rodio u Malmeu, što se zove Rosengard, u getu, ali za mene nije bio geto. Sve što sam hteo - imao sam. Tu smo bili i igrali smo. Bilo je multi kulturno, od Afrike, Azije i Evrope. Otac mi je iz Bosne, mama katolkinja iz Zadra, odrastao sam u Švedskoj. Kada sam imao 16, 17 godina nikada nisam bio u centru Malmea. Fudbal i stan su bili u Rosengrodu. Nikada nismo napravili izlet. Nisam ja uzimao auto, ili sam hoda, ili trčao, ili krao bicikl da bih došao do škole i na trening. Idem u grad, ja kažem "koji grad"... Prvi put vidim autobus, to je tradicija u Švedskoj, prvi put idem autobusom. Vidim u gradu, plave oči, kažem nije moguće, tamo gde sam živeo, gde sam odrastao bilo je puno stranaca... Kao da mi se otvorio drugi svet - nisam još igrao u Malmeu. Od tog trenutka otipao sam na probu u Malme, rekli su mi da dođem i biće dobro.

Nakon potpisivanja za Malme, Ibrahimović je otkrio novi svet:

- Imao sam 17, 18, kada sam krenuo u gimnaziju. Autobus, treninzi, škola. Malme je bio više, kada igraš kod kuće igraš u Malmeu. Sa njim ideš izvan Malmea, video sam sela, i tako... Tu sam se kao čovek izgradio. Bio sam divlji, agresivan, zbog moje familije, ne mogu kazati za Balkan, to je bilo više agresivno. To mi je dalo puno problema kada smo igrali, kada sam vikao na igrače, izgledalo je agresivno, to je normalno za mene bilo. Nije primer za druge, kada je sve to počinjalo, osetio sam se drugačije, zato sam se naljutio, za mene je sve bilo normalno. Ne kažemo "molim te daj mi koka kolu", nego daj mi koka kolu. Nisam se uklopio, nisu me videli kao Šveđanina, a ja sam se video - to je bio problem. To mi je smetalo, kao svakom detetu.

Govorio je nekadašnji švedski napadač i o teškom vremenu:

Ona je radila kao svaki dan, čistila je po firmama. Otac mi je radio po gradu, popravljao sve. I pevao je. To je bilo tako. Sam sam bio puno. Radio sam stvari sam, otac je bio napolju, nije mi pravio da jedem. Nego je on pravio bolonjeze za sedam dana, naučio me jkako da je pravim da imam za sedam dana, naučio sam i jeo sam hleb. To je za mene bilo "vau". Danas imaš puno alternativa. Moji roditelji su mi dali sve što mi je trebalo. Nisam ja znao, za mene je bilo to. Ne bih tražio druge stvari, zahvalan sam na svemu što sam imao. Ako hoćeš još - treba da radiš i da zaradiš.