"PRED PAUNOVIĆEM JE TEŽAK POSAO, SVI TREBA DA MU DAMO PODRŠKU" Milovan Đorić za sport.alo o igračkoj i trenerskoj karijeri, reprezentaciji, Zvezdi i Partizanu...

12:00 | 14-12-2025

Fudbal 0

Autor: Ratomir Đusić

U razgovoru za naš portal, Đorić se osvrnuo na ključne trenutke svoje karijere, savremeni fudbal, kao i trenutno stanje u reprezentaciji Srbije, Crvenoj zvezdi i Partizanu.

Milovan Đorić

Ime Milovana Đorića zauzima posebno mesto u istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala. Kao igrač, trener i selektor, ostavio je dubok trag na domaćoj i međunarodnoj sceni, poznat po disciplini i radu sa mladim igračima.

Tokom bogate karijere predvodio je brojne klubove i reprezentativne selekcije, a njegovo fudbalsko znanje i autoritet poštovani su i van granica naše zemlje. U razgovoru za naš portal, Đorić se osvrnuo na ključne trenutke svoje karijere, savremeni fudbal, kao i trenutno stanje u reprezentaciji Srbije, Crvenoj zvezdi I Partizanu.

Sve je počelo u Jedinstvu iz Užica, da bi potom otišao u Slobodu, a 1967. je usledio prelazak u Crvenu zvezdu gde je proveo šest godina.

Milovan Đorić ATA Images
 

Po čemu najviše pamtite period u Zvezdi?

- Osvojili smo četiri prvenstva i tri Kupa dok sam ja bio igrač. Pamtim taj period po tim trofejima. Dobar je to bio fudbal, za razliku od ovog sadašnjeg. Jugoslavija je imala ponajbolji fudbal u Evropi.

Nakon šest uspešnih godina na "Marakani" je usledio prelazak u Ovijedo. Kako je izgledao Vaš boravak u Španiji?

- U Ovijedu sam igrao jednu godinu u Superligi, a druge godine smo igrali drugu ligu. U drugoj godini sam doveo Dujkovića da brani, ušli smo ponovo u Primeru. Ovijedo je grad na severu Španije. Oni su uvek jednu godinu igrali u Primeri, pa onda ispadnu u drugu ligu. Evo i sad je Paunović bio tamo kratko. To je lep grad, tamo vole fudbal, ali nikad ne mogu da uđu sa novcem kao ostali španski klubovi. 

Kako je izgledao prelaz iz igračke u trenersku karijeru?

- Ja sam još kao igrač pomalo radio sa mlađim kategorijama Zvezde, a onda mi je Ćosić, koji je tada bio glavni sekretar, ponudio da dođem u Zvezdu i preuzmem jednu generaciju. Bilo je tu dosta igrača koji su posle dugo godina igrali za Zvezdu, kao što su braća Đurovski, Đurović, Radovanović, Bursać i drugi. Dolazio sam i do prvog tima, radio sam jednu sezonu sa Šekularcem i Ostojićem. Posle je došlo do nekih svađa i otišao sam iz Zvezde.

Kako je dalje tekla Vaša trenerska karijera?

- Kad sam napustio Zvezdu, rekao sam sebi da je vreme da zaradim novac. Onda sam otišao u Nikšić. Jedan dan me Miljan Miljanić zove, a on je bio dole na moru i kaže: “Milovane, dođi da se odmoriš malo". Sedimo mi uveče i kaže on meni da dolaze ljudi iz Sutjeske, koja tad nije uspela da uđe u ligu. Oni su bili u raspadu tad, dogovorio sam se sa njima i počeo sam da radim tamo. Napravio sam dobar tim u Nikšiću i tada je zapravo počela moja trenerska karijera. Bio sam tamo tri godine. Mogu da kažem da sam bio prezadovoljan i sa crnogorskim narodom i sa Nikšićem. Onda je došla utakmica, Zvezda je igrala tamo, a ja sam bio u svađi sa njom. Tada se tek moj odnos sa Zvezdom poremetio. Igralo se u Nikšiću, oni su bili na pobedu od titule. Vodili su 2:0 i mi smo izjednačili...

- Nakon što sam otišao iz Nikšića vratio sam se u Savez. Onda smo imali neku utakmicu sa Grcima u Strumici i mene zove Miljan i kaže da će doći ljudi iz Prištine, a ja sam jednom negde rekao da nikad neću ići u Prištinu. Eto, nikada ne treba reći nikad. Oni su došli tamo, mi smi završili utakmicu i ja hoću da se vratim na Zlatibor. Tu sam već napravio restoran. Oni su me ubeđivali i ubeđivali, ali nisam prihvatio i onda oni kažu "idemo na Zlatibor”. Ja ništa, dođemo mi kasno na Zlatibor, a ja sam se već razveo od prve žene, njoj sam ostavio stan i nisam imao stan u Beogradu. Posle sam rekao da ću tražiti stan kad već idem dole. Vlasi je tamo bio glavni čovek i otišao sam u Prištinu. Došao sam kad je otišao Ćiro Blažević. Napravili smo dobar tim i ostali u ligi. Potpisao sam sa njima ugovor na još godinu dana. Uvek sebi kažem da mi je da mi se ponovi Priština. Ozbiljan je to bio novac. U međuvremenu sam radio u Čačku, Nišu i onda su došli ljudi iz Salvadora u Beograd kod predsednika Miljana Miljanića. Ja sam govorio španski i tad sam otišao u Salvador. Proveo sam lepe godine tamo, a ljudi me i sad zovu neprekidno. 

Rad u Savezu i selektorska funkcija

Đorić je bio selektor mlade reprezentacije Jugoslavije, a potom je 2001. godine preuzeo seniorski tim. Otvorio je trenersku školu Saveza po programu UEFA. Savez je potom dobio dozvolu da izdaje tri vrste licenci - B, A i PRO. 

Vodio je A reprezentaciju na tri utakmice kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2002. godine. Jugoslavija je tada odigrala 1:1 sa Švajcarskom i Slovenijom, dok je u Beogradu poražena od Rusije rezultatom 1:0. Đorić je istakao da je tada ušao u konflikt sa Draganom Stojkovićem Piksijem i Predragom Mijatovićem jer je želeo da podmladi tim. 

Od 2010. do 2011. godine je bio selektor reprezentacije do 17 godina i to mu je bio poslednji trenerski angažman, nakon čega je otišao u penziju.

Kako biste uporedili vreme kada ste Vi bili igrač i trener sa današnjim fudbalom?

- Drugo je to bilo vreme. Tada su klubovi stvarali igrače, dosta se radilo sa mlađim kategorijama, a klubovi su stvarali i trenere. Tako da je to razlika u odnosu na današnje vreme jer je tad fudbal bio mnogo bolji i bili su bolji igrači koji su igrali u velikoj Jugoslaviji, a ta liga je stvarno bila jaka.

Nadimci "bata Đora" i "prvi srpski bek"

- Nadimak "bata Đora" sam dobio u školi gde su me tako prozvali i tako je ostalo. "Prvi srpski bek" sam dobio na utakmici protiv Karl-Cajs Jene. Bila je to važna utakmica. Tada, kada je sudio Rumun i svirao penal u 14. minutu, bio je tajac na stadionu. Jedan navijač sa severne tribine je u toj tišini rekao „neka šutira prvi srpski bek". Drago mi je što imam taj nadimak. 

Reprezentacija Srbije nije uspela da se kvalifikuje na Svetsko prvenstvo. Kako ocenjujete trenutnu situaciju u nacionalnom timu?

- Neka nama donese svaki selektor kao Piksi koji nas je odveo i na Evropsko i na Svetsko prvenstvo. Međutim, sad je neko drugo vreme. Mislim da je Veljko Paunović došao u najtežem trenutku i svaka mu čast na hrabrosti. Otac mu je bio divan čovek, mislim da je i on dobar. Međutim, čeka ga mnogo težak posao. Objektivno, on ima jednu grupu igrača koja završava karijeru i druga koja još nije dozrela za ovo što treba reprezentaciji. On je hrabar što je to prihvatio, a sada treba svi da mu pomognemo. Mislim da će mu ljudi iz Saveza, Džajić i Radujko dati podršku. Međutim, treba naći novi tim, a to je najteži deo u trenerskom poslu. Mi imamo odlične golmane, imamo na štoperima Milenkovića i Pavlovića. Na sredini terena je tanko, ali svideo mi se Stanković, a već ovi spoljni i igrači napred, to je sve tanje i u napadu je Vlahović. To je neka baza za stvaranje novog tima. Ne znam koga bih još stavio tu. Većina igrača iz te Piksijeve generacije završava karijeru. Pred Paunovićem je težak posao, a kvalifikacije za Evropsko prvenstvo počinju odmah posle Svetskog prvenstva. Želim mu da uspe i svi treba da mu damo podršku. Sve rezultati određuju.

Milovan Đorić ATA Images
 

Kako komentarišete Zvezdina izdanja u Ligi Evrope i domaćem prvenstvu?

- Liga Evrope je nešto sasvim drugo. Ja gledam kako su ovi neki veći timovi ušli sa jednom nogom u takmičenje, a ne sa dve. U prvenstvu Zvezda doživljava veliki pad. Ne znam, dugo godina nemam kontakt sa Zvezdom. Uvek ću voleti moju reprezentaciju i ko god da radi u Savezu, uvek ću ga podržavati. Sa Zvezdom nemam kontakt i nisam je gledao od 1991. Na stadion Zvezde idem samo kad igra reprezentacija. Kad sam išao u Zvezdu, Miljan je došao u Užice da me vodi i rekao mi je “znam ja da si ti partizanovac, ali će ti biti mnogo bolje u Zvezdi”. Razlika je ogromna između ta dva kluba, Zvezda je Zvezda i hvala bogu što sam otišao tamo i pravio karijeru. Partizan nikada neće dostići Zvezdu.

Partizan je ove sezone napravio veliki zaokret i okosnicu tima čine mladi igrači. Kako biste ocenili taj način rada?

- Sviđa mi se što imaju mnogo mladih igrača i nema mnogo stranaca. Jedino je tu Demba Sek što igra po desnoj strani i Natho koji završava karijeru i pomaže mladim igračima. Ne znam dokle će izdržati tako. Dobar je i Jovan Milošević, ali nije Partizanov igrač nego Štutgartov. Jedan igrač ti menja celu kompoziciju tima. Treba naći takvog igrača, a čuo sam i da je dobar momak, očekujem da će igrati za reprezentaciju.

Đorić je na kraju poručio da mu smeta veliki broj stranaca u srpskom fudbalu.

- Nešto smo zastali sa trenerima, to me malo brine. U naše vreme su timovi iz svojih škola afirmisali trenere i svi klubovi u Jugoslaviji su tako radili. Dolazak ovolikog broja stranaca je dosta uništio srpski fudbal. U to vreme kad smo mi bili u Savezu nismo dali toliko stranaca. Mogla su samo dva da igraju, a danas je to mnogo više. Ja sam za to da dođu stranci, ali klase od igrača, pa da mladi uče od njih. Dolaze polovni stranci, sada je to sasvim drugo vreme. Zvezda ima ogroman broj stranaca, a osrednjeg kvaliteta. Nikoga tu ne bih istakao, osim Mateusa koji je klasa - zaključio je Milovan Đorić.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Tagovi:
Milovan Đorić
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Fudbal"