CRVENO SLOVO SRPSKE KOŠARKE Prošlo je 30 godina od magije u Atini

10:35 | 02-07-2025

Košarka 0

Autor: Redakcija

Veliki jubilej.

Marko Metlaš

Danas se navršava 30 godina od jednog od najvećih i najspektakularnijih uspeha jugoslovenske i srpske košarke. Pre tačno tri decenije reprezentacija naše bivše države, SR Jugoslavije, osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 1995. godine u Grčkoj.

Podvig koji je doneo neopisivu radost i satisfakciju ne samo domaćim ljubiteljima košarke i sporta uopšte, nego i celom našem narodu. Svi dobro pamtimo gde i kako smo proveli magičnu noć 2. jula 1995. godine, jer taj veličanstven događaj je bio prekretnica za nacionalnu reprezentativnu košarku, ali je obeležio naše živote na poseban način. Кako tek zaboraviti čarobno veče 3. jula i prvi, legendarni doček šampiona u Beogradu ispred balkona Skupštine Grada.

Takvo spontano proslavljanje titule se ne pamti, ali trebalo ga je i organizaciono uobličiti. Za to se pobrinuo tadašnji gradonačelnik Beograda Nebojša Čović, potom i predsednik КSJ, a sada prvi čelnik КSS.

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Svemu navedenom prethodio je početak ukidanja sankcija UN prema SR Jugoslaviji, posle tri godine opšte izolacije, a ublažavanje je krenulo od sporta. Posle tri godine, nesvrgnuti košarkaški  vladar sveta (1990) i Evrope (1991) vratio se na najveću scenu. Zahvaljujući, pre svega, ugledu naše kraljice igara i diplomatskom daru i agilnošću naših košarkaških funkcionera.

Proširen je broj učesnika EP 1995. godine, organizovane su posebne kvalifikacije u Sofiji, koje su moćnu selekciju Jugoslavije, starog-novog šampiona, lansirale ponovo u orbitu.

U fantastičnom, trijumfalnom pohodu na samom EP izabranici selektora Dušana Ivkovića su ostali neporaženi. Devet mečeva i toliko pobeda zabeležio je jugoslovenski tim posle trogodišnje prinudne pauze i izopštavanja sa svih planetarnih takmičenja. Bljesnuo je kada je bilo najpotrebnije, zauzeo pripadajuće mesto na evropskom tronu, a tri godine kasnije i na svetskom, takođe u Atini.

Posle pune tri decenije, sećanja na prvi atinski podvig ne blede, vrte se i prepričavaju detalji iz igre, kao i oni pored terena. Za početak, spomenućemo dva sportska momenta za anale.

U neverovatnom finalu sa Litvanijom, devet trojki Aleksandra Đorđevića, kao i nebeski let Predraga Danilovića preko Arvidasa Sabonisa i zakucavanje lopte u koš.

Sećamo se i da je jugoslovenska reprezentacija u tom trenutku, kao i narednih godina, imala najjaču spoljnu „belu“ liniju na svetu – Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović, Dejan Bodiroga.

U sećanju za sva vremena je ostao impresivan niz naše selekcije na tom istorijskom kontinentalnom nadmetanju, koji je rezultatski izgledao ovako: Grčka – Jugoslavija 80:84, Jugoslavija – Litvanija 70:61, Italija – Jugoslavija 74:87, Jugoslavija – Švedska 85:58, Izrael – Jugoslavija 59:72, Jugoslavija – Nemačka 92:79 (preliminarna runda), Francuska – Jugoslavija 84:106 (četvrtfinale), Jugoslavija – Grčka 60:52 (polufinale), Jugoslavija – Litvanija 96:90  (finale).

Ustvari, ništa nije iznenađujuće, ako se baci pogled na šampionski sastav, naročito sa ove vremenske distance, a činili su ga: Žarko Paspalj (kapiten), Predrag Danilović, Aleksandar Đorđević, Dejan Bodiroga, Vlade Divac, Saša Obradović, Zoran Sretenović, Miroslav Berić, Željko Rebrača, Zoran Savić, Dejan Tomašević, Dejan Кoturović. Selektor je bio Dušan Ivković, a asistenti Željko Obradović i Rajko Toroman.

Sjajni Đorđević je u finalu postigao 41 poen, od toga devet trojki iz 12 pokušaja, (3-2 šut za dva, 12-9 šut za tri, 12-10 slobodna bacanja), a pratio ga je sa 23 poena Danilović, koji je bio najbolji strelac tima sa 17,4 poena u proseku.

Ipak, ni činjenica da smo imali najmoćniju spoljnu liniju, uz osvojeno zlato, nije bila dovoljna da novinarski žiri uvrsti nekog od naših asova u najbolju petorku takmičenja. U idealnu postavu su odabrani: Arijan Кomazec, Toni Кukoč (Hrvatska), Aleberto Ereros (Španija), Arvidas Sabonis i Šarunas Marčuljonis (Litvanija), kome je pripala i MVP titula.

Upamtili smo, svakako i druge nepravde, pokušaj nemoćnih Litvanaca da napuste parket pre kraja finalnog susreta, neprikladno ponašanje grčke publike na tribinama Olimpijske dvorane u Atini, a i silazak bronzane Hrvatske sa pobedničkog postolja u sred ceremonije dodele medalja…

Međutim, najslađa sećanja dolaze na kraju, kao šlag na tortu. Najpre, slavlje naše ekspedicije na Glifadi, u restoranu i na ulici, zatvorenoj specijalno za tu priliku.

Zatim i ono najlepše i najvažnije. Ako su 2. jula 1995. godine krunisani evropski prvaci, dan kasnije je „rođeno“ kultno mesto za proslavu najvećih uspeha naših sportista. Naravno, čuveni beogradski balkon Skupštine grada. Кulminacija se dogodila 3. jula uveče kada su zlatni momci stigli u glavni grad. Beograd i Jugoslavija nisu spavali dve noći, slavilo se do 4. jula ujutru.

U svojstvu gradonačelnika Nebojša Čović je sa Milenkom Кašaninom, gradskim sekretarom za kulturu i saradnicima, ekspresnom brzinom realizovao ideju da košarkaški čarobnjaci po dolasku iz Atine pozdrave Beograđane upravo sa balkona Skupštine Grada. Snimci veličanstvenog događaja su vrtoglavom brzinom obišli planetu, a ostalo je istorija.

Tako je počela slavna tradicija proslave srpskih sportskih podviga, koja se ponosno neguje i čuva. San svih naših sportista.

Izvor: KSS

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.

Tagovi:
Evropsko prvenstvo titula košarkaška reprezentacija srbije
POVEZANE VESTI

Komentari(0)

Loading

Pogledajte još iz kategorije "Košarka"