I umesto da se radujemo i pripremamo za praznik igre pod obručima, košarkaška Srbija je sve bliže tome da se uhvati za glavu i zapita – kuda to Nebojša Čović vodi našu svetinju?

 Nema više ni komedije u Nušićevom stilu, niti Domanovićeve satire. Ovo je postala surova i bolna realnost srpske košarke, koja je na pragu posrnuća, a sve zarad ličnih interesa predsednika i njegovog vernog sluge – Filipa Sunturlića. Zakazao je danas predsednik elektronsku sednicu UO KSS za ponedeljak, jer već godinu dana ne želi drugačije da komunicira sa članovima izvršnog tela krovne kuće košarke. Razloga je mnogo, a najmanje verovatan je da im ne može pogledati u oči, jer je nebrojeno puta do sada pokazao svoju beskrupuloznost. Više je nego očigledno da manipulativno napravljenu većinu u UO KSS želi da iskoristi, kako bi retroaktivno promenio, pa čak i pogazio, u skladu sa zakonom jasno definisana pravila konkursa, jer mu sada, odjednom, ne idu u prilog. Jedino što Čović sada želi jeste da isključi sve iz organizacije finalnog turnira najmasovnijeg takmičenja, osim novca Grada Niša. Ne zove li se to prosto i jednostavno – reketiranje? Grad Niš je jedini kandidat i jedini ispunjava uslove konkurse.

Što je najvažnije za predsednika ima spremno cca četiri i po miliona dinara da prebaci na račun Saveza u svrhu preuzimanja organizacije završnice. I upravo tu je srž svega – Čović želi da sav profit bude uplaćen na račun KSS, kojim će isti da raspolaže. Uz vešto uvijene poklone sa mašnicom, na kašičicu, klubovima sa teritorije Istočne Srbije. U prevodu – ja sam mesija, dobročinitelj, a ne vaš Regionalni košarkaški savez, jer vam dajem ni manje ni više nego vaš novac? Likuju Čović i Suturlić, jer je jedini sportski direktor reprezentacije u istoriji bez dana reprezentativnog staža, prošle godine na sve načine pokušao sa predsednikom da sabotira organizaciju završnice Kupa, a sve zbog sukoba sa Gojkom Džakovićem, predsednikom RKS IS, koji mu nije dozvolio da uradi ono što mu je bila namera – da se lično okoristi. Evidentno da je cilj i dalje isti – prigrabiti dinar više za sebe, makar se kršio i Statut i pravna akta, kao i striktno definisane odredbe konkursa. Možda je sreća u nesreći što je na kraju konačna odluka na Gradu Nišu, koji se, kao i uvek, strogo pridržava zakona Republike Srbije i koji nije ucenjen od strane Nebojše Čovića. I kojima isti ne može opstruisati normalno funkcionisanje i poslovanje, kao što je to uradio u Savezu. Jer, sve je očiglednije da privremene mere Prvog opštinskog suda i interesantno, uvek istog sudije koji ih donosi, imaju za cilj destabilizaciju u KSS, ali i korištenje sveopšte anarhije koja je istim merama izazvana, da bi se zadovoljili lični apetiti – i oni koji se tiču ega, ali prvenstveno finansijski.

I dok god ne shvatimo da u ovoj priči iz Sazonove 83 važi ona Domanovićeva (parafraziraćemo) “da ovde nije važno održati košarku, već što duže održati funkciju”, bolje biti neće. Rad Skupštine – blokiran. Osveta RKS IS, jer podržava borbu protiv autokratije i novi Statut – u pokušaju. Šta je sledeće od strane Nebojše Čovića, koji nikada ne miruje? A pametni stari davno su rekli – samo zlo nikada ne miruje.