-Oni slave. Mi pamtimo. I učimo decu da nikad ne zaborave. Svako u amanet nek' ostavi svom sinu, srpsku trobojku da zavijori u Kninu - napisao je jednom prilikom Milan Borjan.

Samo osam godina imao je Milan Borjan kada je 1995. godine njegova porodica naputila rodni Knin, gde je u dresu Dinare napravio prve fudbalske korake. Iza sebe je ostavio prve golmanske parade na terenima na kojima je njegov otac bio kultna ličnost, čuvar mreže kojem se predviđao odlazak u Hajduk iz Splita i zatim velika karijera.

-To je veliki trag u svima nama koji smo izbegli. Svaki put kad pomisliš da ne možeš da se vratiš tamo odakle si, to mnogo boli. Drago mi je da ljudi sada šire mir, da nema rata. I moj sin treba da zna šta se dešavalo, da zna istoriju toga, odakle mu potiče otac, gde se rodio, kroz šta je prošao u životu. Svi treba da znaju o tome, dosta je ljudi izbeglo, pronašlo neki novi život, ali svi mi držimo u srcu to odakle smo i mnogo nam znači - rekao je Borjan pre nekoliko godina.

Nastavio je u istom ritmu.

-Sećam se te kolone gde su majke plakale, bake očajno zapomagale za ostavljenim sinovima, muževima, očevima. Mi deca nismo tada bili svesni šta se dešava, videli smo samo da nam gore kuće, igrališta na kojima smo se do juče bezbrižno igrali, bili smo uplašeni, žedni i gladni... Danas svi mi koji smo preživeli tu strašnu, nepreglednu kolonu nosimo velike ožiljke i rane. Neki od nas nikada se nisu oporavili.