Fudbalska reprezentacija Hrvatske napravila je veliki korak ka nokaut fazi Svetskog prvenstva nakon pobede nad Panamom sa 1:0 u meču drugog kola.
Apsolutni junak bio je Ante Budimir, dugogodišnji napadač Osasune koji je u 54. minutu postavio konačan rezultat utakmice.
Momak rođen u Zenici imao je iza sebe teško detinjstvo, velike porodične tragedije koje su ga zadesile, ali je uspeo da se izbori sa svim.
- Rat i sve te okolnosti su uticale na to da napustimo dom i 1992. godine dođemo u Veliku Goricu. Otac mi je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Majka Janja je sa mnom i moje dve sestre, Irenom i Renatom, došla u Turopolje. Sama se žrtvovala za nas, sve nam je u životu omogućila - rekao je Budimir jednom prilikom za španske medije, pa dodao:
- Tamo su bili takozvani 'plavi šlemovi', zar ne? Iz UN. Bili su naoružani. Imao sam svega pet ili šest godina, ali se sećam oružja i ljudi koji su brinuli da sve bude u redu. Ali, to je život. Važno je zapamtiti da te loše stvari mogu učiniti boljim čovekom. Uvek te nauče nečemu, a mislim da se upravo to desilo meni, kao i svim ljudima sa ovih prostora. To nas je učinilo jačima i sada bolje razumemo kako da živimo u ovom svetu.
Sestre su imale veliki uticaj na njegov život...
Sestre su bliznakinje, godinu dana su starije od mene. Imaju svoj privatni biznis, rade zajedno. Obe su završile Ekonomski fakultet, pa su zbog toga i mene naterale da upišem fakultet! Ipak, diploma nije na prvom mestu, tu su porodica i fudbal.
Umalo je umesto fudbala završio na rukometu.
- Kada je Hrvatska osvojila zlato na Svetskom prvenstvu u rukometu u Portugalu 2003. godine, trenirao sam rukomet nedelju dana. Međutim, kada je trener hteo da me registruje, prelomio sam, fudbal je moja prva i najveća ljubav.
Komentari (0)